Email Print

INTERVJU SA SPECIJALNIM TUŽIOCEM ZA RATNE ZLOČINE


Ne možemo da donosimo zakone i onda ih kršimo zbog nepravde na drugim mestima. Moramo hladne glave u budućnost, kaže tužilac

Srbija je jedinstvena u osudi haške nepravde. Posle oslobađajućih presuda za najteže zločine nad našim narodom, nestaje poverenje u međunarodnu pravdu. Političari najavljuju da će saradnja sa tribunalom biti svedena na minimum.

Punu deceniju pozivana je javnost da prihvati Međunarodni sud kao neminovnost. Među njima je i Vladimir Vukčević, srpski tužilac za ratne zločine i nekadašnji šef Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških optuženika.

Bolje bi bilo da smo imali snage i samosvesti da sami sudimo onima koji su počinili ratne zločine. Pošto naši političari devedesetih godina prošlog veka to nisu uradili, formiranje ovakvog tribunala bilo je očekivana reakcija međunarodne zajednice u to vreme. Osnovni cilj tribunala jeste da se zadovolji pravda za sve žrtve, da se dođe do pomirenja među narodima. Nisam siguran da je to učinjeno“, kaže Vukčević.

  • Posle oslobađajućih presuda Gotovini i Haradinaju, kako se osećate kao čovek koji se godinama zalagao za saradnju sa Haškim tribunalom?

Kao čovek, koji poštuje svoju zemlju i njene zakone. Kao profesionalac, loše, jer pravda za srpske žrtve nije zadovoljena.

  • Da li je haška nepravda prema Srbiji rezultat međunarodne politike protiv Srba, aljkavog i neprofesionalnog rada haškog tužilaštva ili ima i vaše odgovornosti?

Ne bežim od bilo kakve odgovornosti. Malo smo mogli da uradimo u okolnostima kada nam mnogi počinioci ratnih zločina nisu dostupni, kada nas međunarodne institucije doživljavaju kao agresore, ili kao žrtve u odbrambenim ratovima. Mislim da su nas ovim presudama zvanično obavestili da smo izgubili ratove devedesetih, zaboravljajući patnje naših žrtava.

  • Smatrate li da su srpske institucije u tim predmetima mogle da učine više.Da li je Srbija zatajila kada je reč o našim žrtvama?

Postupci protiv mnogih od njih postoje i vodiće se dok se ne dokaže istina o njihovoj odgovornosti za zločine. To ima istorijski značaj. Za mene kao tužioca zločin je zločin, zločinac je zločinac, a žrtva je žrtva. Žrtvama svi dugujemo odgovore bez obzira na to koje su nacionalnosti. Problem će imati oni koji su mogli da sude zločincima a to nisu uradili. To je njihova sramota. Mi smo učinili mnogo, i zbog toga smo napadani da procesuiramo sve one zločince koji su nam dostupni i da zagorčavamo život onima koji nam nisu dostupni. Nažalost, drugi na to gledaju drugačije i zaklanjaju zločine iza političkih ciljeva. Ipak, kad-tad će istina i pravda izaći na videlo.

  • Posle neuspeha u procesuiranju zločina u kojima su žrtve bile Srbi u Hagu, šta smatrate svojim uspehom?

Neuspeh u Hagu je neuspeh onih koji tamo rade. Državni organi sa njima sarađuju u skladu sa zakonom. Kod nas imamo 151 optužnicu za krivična dela ratnih zločina, stotinu osuđenih i hiljadu godina zatvora za one koji su ih počinili. Imamo razvijenu regionalnu saradnju koja omogućava dalje procesuiranje ratnih zločina. Poruka koja stiže iz Srbije celom svetu je ta da mi poštujemo žrtve i kažnjavamo zločin, bez obzira na to da li su ga počinili naši sunarodnici ili neko drugi.

  • Šta očekujete od međunarodnog pravosuđa kada je reč o predmetu trgovine ljudskim organima?Ima li osnova da verujemo da će dokazi koje ste dostavili istražnom timu ovog puta biti dovoljni da bi neko zbog tih zločina odgovarao?

Specijalni međunarodni istražni tim sam prikuplja dokaze. Dostupna su mu mesta, svedoci i potencijalni počinioci na KiM i u Albaniji. Istraga se vodi i na drugim mestima, u Rusiji, Ukrajini i kod nas. Mi smo im dostavili važne stvari. A da li će se konačno formirati poseban sud UN, za šta se mi zalažemo, ili će predmet biti relativizovan kroz neobjektivan proces kakvih je do sada bilo, nažalost na to niko ne može da utiče. Očekujem objektivnu istragu, želim da pobegnem od teorija zavere i da verujem da je svaki tužilac ipak tužilac a sudija samo sudija, a ne predstavnik bilo kakvog političkog interesa.

  • Da li je sada deplasirano nastaviti postupke u predmetima „jataci”, „mediji”...?

Degutantno je vršiti pritisak na bilo koju pravosudnu instituciju u vezi sa onim što se radi. Ukoliko je zakon prekršen, biće postupaka, ukoliko nije, neće biti postupaka. To je jedino što je važno za vladavinu prava. Ohrabren sam izjavom potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da Tužilaštvu za ratne zločine niko ne treba da se meša u posao, da nas niko ne zaustavlja da gonimo zločince koji pripadaju našem narodu, ali i drugim narodima i da je to važna tekovina na koju možemo da budemo ponosni pred svima u Evropi i svetu. Ne možemo proizvoditi zakone i onda ih kršiti zbog nepravde na drugim mestima. Moramo misliti hladne glave na budućnost.

Izvor: Dorotea Čarnić