Email Print

ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: NEOPHODNE IZMENE PROPISA RADI BOLJE ZAšTITE AUTORA


Stepen zaštite intelektualne svojine u Srbiji smanjen je dosadašnjim neadekvatnim propisima zbog čega je neophodno što pre izmeniti Zakon o autorskom i srodnim pravima("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012 - dalje: Zakon), složili su se učesnici skupa na tu temu organizovanog u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Oni su imali i zamerku na to što je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima održana još u decembru 2013. godine, a taj propis još uvek nije usvojen.

Predsednik PKS Marko Cadež istakao je da bi se donošenjem tog, izmenjenog zakona, koji je u proceduri, otklonile primedbe Evropske komisije, koje su, dodao je, ujedno i primedbe domaće struke na sada važeća rešenja.

EK je upozorila da poslednje izmene Zakona iz 2012. nisu u skladu sa zakonodavstvom EU i međunarodnim konvencijama, naveo je Cadež na panel diskusiji "Zaštita autorskog i srodnih prava - savremeni zakon kao podsticaj kreativnoj industriji".

 Po oceni EK, tadašnje izmene donele su smanjenje stepena zaštite intelektualnog kapitala, značajno su ograničile prava autora, dovele su do diskriminacije privrednih subjekata i ugrozile načelo jednakog pravnog položaja na tržištu, naveo je Čadež.

 "Stav struke je da bi zadržavanje takvih rešenja ugrozilo proces evrointegracija i onemogućilo članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji", upozorio je Čadež.

On je rekao da posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti intelektualne svojine i borbi protiv piraterije, ukazavši da je sve veći značaj i uticaj industrija zasnovanih na autorskom i srodnim pravima na privrednu sliku Srbije, a njihovo učešće u bruto-domaćem proizvodu (BDP) i izvozu je sve značajnije.

Direktor Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ), Aleksandar Kovačević, naveo je da su izmenama Zakona iz 2012. uvedene dve "potpuno neverovatne stvari" - ograničenje u maksimalnoj naknadi koja se plaća organizacijama i izuzimanju nekih kategorija od obaveza plaćanja autorskih naknada.

Kovačević je ocenio da je promašen cilj zaštite socijalno ugroženih kategorija, jer su sada na primer, plaćanja naknada oslobođeni saloni lepote kao zanatske radnje.

Član Upravnog odbora Organizacije prizvođača fonograma Srbije, Slobodan Nešović, istakao je da investitori u kreativnu industriju moraju biti zaštićeni kao bilo koji drugi investitor koji dolazi u Srbiju.

On je rekao da ta grana ne zahteva da se ulažu milijarde, ali stvara privredni rast i zapošljava ljude, kao što jedna pesma i stotinu godinu posle stvaranja donosi prihod.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 02.11.2015.
Naslov: Redakcija