Email Print

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: SUDIJA MOżE DA BUDE IZUZET AKO POSTOJE OKOLNOSTI KOJE DOVODE U SUMNJU NJEGOVU NEPRISTRASNOST. SUDIJA NE MOżE BITI IZUZET UZ OBRAZLOżENJE DA JE ODUGOVLAčIO POSTUPAK, JER TO NIJE JEDAN OD ZAKONSKIH RAZLOGA ZA IZUZEćE


Da li izuzeće sudije ponekad postaje moćno oružje strankama za opstrukciju suđenja? Ovo pitanje nameće se svaki put kada se zahtev za izuzeće traži u postupcima za koje postoji veliko interesovanje javnosti. Čini se da je ono što otvara vrata zloupotrebama zakonska formulacija u kojoj piše da se izuzeće sudije može tražiti i "ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost". Na kakve se okolnosti misli – Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014) ne precizira.

– Sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno višeg suda ako smatra da mu je oduzimanjem predmeta povređeno neko pravo, u skladu sa odredbom člana 26 Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015 i 63/2015 - odluka US) – naglašavaju u Privrednom sudu.

Stranke su od početka godine podnele 62 zahteva za izuzeće, a usvojeno je samo tri. Razlog zbog kojeg su izuzeća sudija zahtevana, uglavnom je i bio "postojanje okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost sudije".

Predsednica Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu, Dragana Boljević, kaže da sudija ne može biti izuzet uz obrazloženje da je odugovlačio postupak, jer to nije jedan od zakonskih razloga za izuzeće.

–Zahtev za izuzeće vezuje se za sumnju da je sudija bio nepristrastan, a za odugovlačenje postupka postoji potpuno drugačija procedura predviđena Zakonom – kaže Boljevićeva.

Ona objašnjava da protiv sudije može biti pokrenut i disciplinski postupak ako postoji sumnja da odugovlači suđenje, ali, dok se on pravnosnažno ne okonča, predmet se od sudije ne oduzima.

– U suprotnom bilo bi dovedeno u pitanje načelo raspodele predmeta slučajem – dodaje predsednica Društva sudija Srbije.

Boljevićeva objašnjava i da Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014) ovlašćuje sudiju da se stara da stranke ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. Čim primeti da to čine, sudija je ovlašćen da ih opomene, kao i da im izrekne odgovarajuću novčanu kaznu, koju je svakako dužan da obrazloži.

– Ovo bi trebalo da urazumi stranku kako ne bi tražila izuzeće bez opravdanog razloga – kaže Boljevićeva.

Od početka 2015. godine Višem sudu stranke su 35 puta tražile izuzeće u krivičnom postupku, a samo četiri puta su u tome uspele.

– Kod nas je problem, posebno u krivičnim predmetima, što je postalo uobičajeno da se u jednom predmetu sudi velikom broju okrivljenih. To samo po sebi, znači i veliki broj branilaca. Dovoljno je da svaki od branilaca zahteva izuzeće makar jednom da bi se došlo u problematičnu situaciju. Prisustvovala sam pretresu pred čikaškim federalnim sudom, gde se istraga za pet okrivljenih sprovodila deset godina, i javnost je takav predmet doživljavala kao izuzetno komplikovan upravo zbog velikog broja okrivljenih, a kod nas je to postalo uobičajena praksa. Onda ni ne čudi kada se pretresi odlažu stalno, pošto se procesna prava okrivljenog ne smeju kršiti – zaključuje Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Mnogo je razloga zbog kojih je moguće tražiti drugog sudiju. Neki od njih su kada je, na primer, sudija sa okrivljenim u odnosu staratelja, ili kada je u braku sa braniocem okrivljenog. Isto bi važilo i da je, na primer, on sam oštećen krivičnim delom zbog kojeg sudi.

ZAKON O SUDIJAMA ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015 i 63/2015 - odluka US)

Pravo na prigovor

Član 26

Na godišnji raspored poslova, promenu vrste posla, odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno višeg suda, u roku od tri dana od dana saznanja.

O prigovoru sudije Vrhovnog kasacionog suda odlučuje Opšta sednica.

Pravo na prigovor zbog oduzimanja predmeta ima i stranka, u roku od tri dana od dana saznanja.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014)

Član 67

Sudija ne može da vrši sudijsku dužnost (isključenje) ako:

1) je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;

2) je kao akcionar vlasnik više od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, član privrednog društva ili član zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dužnik;

3) mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili mu je supružnik, odnosno vanbračni partner, srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;

4) je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika ili ako između njega i stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke postoji zajedničko domaćinstvo;

5) između sudije i stranke teče neka druga parnica;

6) je u istom predmetu učestvovao u postupku medijacije ili u zaključenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat;

7) je u stečajnom postupku kao stečajni sudija ili član stečajnog veća doneo odluku povodom koje je došlo do spora.

Sudija može da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzeće).

Izvor: Vebsajt Politika, Ana Stefanović, 02.11.2015.
Naslov: Redakcija