Email Print

NARODNA BANKA SRBIJE RAZMATRA UNAPREĐENJE PROPISA KOJI SE ODNOSE NA RAD NEDEPOZITNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA: IZMENAMA PROPISA OLAKšAO BI SE PRISTUP FINANSIJAMA, POVEćALA KONKURENTNOST I SMANJILE CENE ZADUžIVANJA


Narodna banka Srbije razmatra unapređenje propisa koji se odnose na rad nedepozitnih finansijskih institucija. To bi trebalo da olakša pristup finansijama, poveća konkurentnost i smanji cene zaduživanja. Jedan od tih poslova obavljaju i mikrofinansijske institucije koje su do sada u Srbiji plasirale 32.000 mikrokredita socijalno najugroženijima i stanovništvu u ruralnim krajevima u vrednosti od oko 50 miliona evra. Nove odredbe vide kao šansu za još više kredita i podsticaj socijalnog preduzetništva.

Ukoliko bi srpski parlament izglasao novi zakon o nedepozitnom finansiranju u zemlju bi ušlo na desetine miliona evra kreditnog novca.

Prednost socijalnog preduzetništva je to što mikrofinansijske organizacije garantuju za kredite ali taj posao se tehnički obavlja preko banaka koje naplaćuju proviziju, a ne snose rizik. Zato bi novim zakonom banke bile suvišne jer rizik bi kao i sada snosile mikrofinansijske institucije.

"Sigurno bi to značilo jeftinije uslove ne samo što se tiče kamata nego i neke druge stvari što se tiče roka otplate i grejs perioda koji trenutno moramo da prilagodimo poslovnim bankama", kaže regionalni menadžer Nenad Stojković.

U Evropskoj uniji za dve godine realizovano je 390.000 mikrokredita, a vrednost pojedinačnog zajma bila je oko 8.500 evra. Prosečan mikrokredit u Srbiji je sa oko 500 evra narastao u poslednjih godina na 1.409 evra.

Kerolajn Cilikunas, regionalni direktor Agro invest mikrofinansijske institucije, kaže da su zahvalni Narodnoj banci na razmatranju novog zakona o mikrofinansiranju.

"Sadašnja rešenja ne dozvoljvaju direktno kreditiranje preduzetnika iako mi snosimo rizik i vodimo celu priču. Dobra su rešenja u Rumuniji gde oni koriste sredstva posebnih garantnih fondova Evropske unije. Kada bi se doneo novi zakon u Srbiju bi se slilo 70 miliona evra iz garantnog fonda Unije koji bi pojeftinio kredite i napravio ekspanziju tog kreditiranja jer govorimo o socijalnom preduzetništvu", kaže Kerolajn Cilikunas.

Srbiji bi u pregovaračkom procesu sa Unijom bili dostupni i strukturni fondovi čijim sredstvima bi se garantovali mikrokrediti. Banke ne bi bile oštećene jer klijentima ni sada nije dostupan novac za socijalno preduzetništvo.

Izvor: Vebsajt RTS, Svetlana Cvetković Conić i Dragan Stojev, 30.09.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija