Email Print

MIŠLJENJE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI POVODOM PITANJA DA LI OBAVEZA OBJAVLJIVANJA PONUDE ZA PREUZIMANJE PRESTAJE NAKON PRINUDNOG OTKUPA AKCIJA


Broj:2/0-03-125/ 5 -13
Beograd, 15.7.2013.

"Advokatska kancelarija iz Beograda je uputila zahtev Komisiji za hartije od vrednosti (dalje: Komisija) u svojstvu punomoćnika u vezi primene Zakona o preuzimanju akcionarskih društava kao i primene Zakona o privrednim društvima.

U dopisu se navodi da je Rešenjem Komisije br. 6/0-17-7021/06 od 11.10.2007. godine utvrđeno da, od trenutka donošenja rešenja pravni prethodnik društva nema pravo glasa od trenutka donošenja rešenja po osnovu dodatno stečenih akcija izdavaoca a.d. dok Društvo ne otkloni povrede Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (u daljem tekstu: Zakon).

Dalje se u dopisu objašnjava da je navedeno rešenje Komisije doneto jer je pravni prethodnik društva prekršio čl. 6. st. 1 Zakona, odnosno, nije kao lice koje je steklo akcije ciljnog društva, sa kojima zajedno s akcijama koje već ima, prelazi 25% od ukupnog broja glasova koje daju akcije s pravom glasa ciljnog društva o sticanju odmah, istovremeno obavestilo organizacioni oblik organizovanog tržišta na kome se trguje akcijama ciljnog društva, Komisiju i ciljno društvo i objavilo ponudu za preuzimanje, pod uslovima i na način određen ovim zakonom.

Navedenim rešenjem su alternativno utvrđene:

- obaveza pravnog prethodnika društva da Komisiji podnese zahtev za odobrenje ponude za preuzimanje akcija AD (dalje: Izdavalac) pod uslovima propisanim Zakonom;

- obaveza pravnog prethodnika društva da otuđi na berzi sve dodatno stečene akcije izdavaoca u roku od tri meseca od prijema rešenja, ukoliko pravni prethodnik društva nema dovoljno sredstava za ponudu za preuzimanje akcija.

Takođe se iznosi da je na osnovu predmetnog rešenja, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd, posebno evidentirao akcije na vlasničkom računu pravnog prethodnika društva kao akcije na kojima to društvo nema pravo glasa.

Pravni prethodnik društva napominje da je 11.1.2013. godine uspešno okončan postupak prinudnog otkupa akcija, tako da je to društvo trenutno vlasnik svih akcija Izdavaoca (jedini akcionar).

I pored činjenice što Društvo nije postupilo u skladu sa rešenjem Komisije, iznosi se stav da su, nakon uspešno sprovedenog postupka prinudnog otkupa, otklonjene štetne posledice prouzrokovane nezakonitim postupanjem Društva jer je svim manjinskim akcionarima u postupku prinudnog otkupa akcija izdavaoca isplaćena najviša cena akcija u skladu sa čl. 516. Zakona o privrednim društvima.

Dalje se posebno ističe da su u postupku prinudnog otkupa akcija, svi akcionari imali ravnopravan položaj, odnosno da je Društvo pod istim uslovima od svih manjinskih akcionara otkupilo akcije.

Takođe navode da se iz svega zaključuje da je ratio legis predmetnog rešenja bio da se pravnom prethodniku društva, zbog nezakonito stečenih akcija Izdavaoca, onemogući da vrši pravo glasa na osnovu sporno stečenih akcija sve dok ne sprovede postupak koji je po Zakonu bilo dužno da sprovede ili dok sporne akcije ne otuđi, pa da se, imajući u vidu da je u postupku prinudnog otkupa akcija ispunjena svrha instituta ponude za preuzimanje (svim akcionarima izdavaoca je data mogućnost da prodaju akcije po najvišoj mogućoj ceni), predmetno rešenje Komisije pokazuje sada bespredmetnim.

U dopuni zahteva od 16.4.2013. godine advokatska kancelarija je iznela da je pravni prethodnik društva stekao 38.031 običnu akciju, odnosno 96,95% akcija sa pravom glasa Izdavaoca kupovinom na berzanskom tržištu.

U predmetnoj dopuni je takođe izneto da je Presudom privrednog apelacionog suda od 18.08.2010. godine potvrđena presuda Privrednog suda od 13.4.2010. godine kojom su pravnom prethodniku društva i odgovornom licu izrečene kazne od 800.000,00 dinara odnosno 50.000,00 dinara zbog izvršenog privrednog prestupa iz čl. 47. stav 1. tačka 2 i stav 2. Zakona.

Nadalje se ukazuje da je izricanje novčanih kazni društvu i odgovornom licu u društvu postignuta svrha kažnjavanja, o čemu govori i činjenica da je postupak prinudnog otkupa akcija sproveden na zakonit način.

Na kraju se ukazuje na činjenicu da je namera Izdavaoca akcija da sprovede postupak promene pravne forme. Činjenica da organi koji imaju funkciju registracije, odnosno evidentiranja određenih promena podataka privrednih društava, neretko prekoračuju nadležnosti i primenjuju materijalno pravo, odnosno odbijaju da registruju tražene promene podataka privrednih društava sa pozivanjem da su ovlašćeni da odlučuju u meritumu, ukazuje na mogućnost da bi Izdavalac u sprovođenju daljih postupaka mogao imati teškoće. Ovo se posebno odnosi na pravne posledice promene pravne forme koje se, između ostalog, ogledaju i u konverziji akcija u udele.

Povodom navedenog zahteva Komisija za hartije od vrednosti je na 179. sednici VIII saziva od 5.8.2013. godine donela sledeće:

M I Š LJ E NJ E

U predmetnom slučaju se postavlja pitanje uslova i svrhe dva različita instituta - ponude za preuzimanje, koja je propisana odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011 - dalje: Zakon) i prinudnog otkupa akcija, koji je regulisan odredbama Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011).

U vezi sa zahtevom za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje navodimo da je Komisija, u skladu sa Zakonom, donela Rešenje br. 6/0-17-7021/6-07 od 11.10.2007. godine, kojim je utvrđeno da pravni prethodnik društva nema pravo glasa od trenutka donošenja rešenja po osnovu dodatno stečenih akcija izdavaoca a.d. dok ne otkloni povrede iz Zakona, odnosno, objavi ponudu za preuzimanje akcija ciljnog društva ili da proda sve dodatno stečene akcije navedenog izdavaoca na organizovanom tržištu (Berzi) u roku od tri meseca od dana prijema rešenja pod uslovima iz Zakona. Navedeno rešenje do danas nije izvršeno. Naime, do dana podnošenja zahteva Komisiji za davanje mišljenja društvo, kao ni njegov pravni prethodnik nisu postupili po predmetnom rešenju Komisije.

Pri navedenom je nesporno da je dana 11.1.2013. godine okončan postupak prinudnog otkupa akcija, a da nije izvršena obaveza iz predmetnog rešenja Komisije ni od strane obaveznog lica niti od strane njegovog pravnog sledbenika.

Odredbama čl. 515. Zakona o privrednim društvima je propisano da akcionar koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, nezavisno od osnova sticanja, može da predloži, a skupština društva može da donese odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva.

Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o ponudi za preuzimanje (Directive 2004/25/EC) koja je usvojena 21. aprila 2004. godine, reguliše navedeni institut isključivo u materiji preuzimanja javnih akcionarskih društava putem obavezne ili dobrovoljne javne ponude, prepuštajući državama da se opredele za prag sticanja kapital učešća akcija sa pravom glasa, s tim što određuje raspon od 90% do 95% tog učešća. Pri navedenom odredbama tač. 24. Direktive je propisano da bi države članice trebalo da preduzmu neophodne mere da omoguće ponuđaču koji je nakon ponude za preuzimanje stekao određeni procenat kapitala društva sa pravom glasa da zahteva od imalaca preostalih hartija od vrednosti da mu prodaju svoje hartije od vrednosti.

Naime, navedeni postupci istiskivanja manjinskih akcionara i rasprodaje preostalih hartija od vrednosti trebalo bi da važe samo pod posebnim uslovima povezanim sa ponudama za preuzimanje. Dalje se u Direktivi navodi da države članice mogu da nastave da primenjuju nacionalna pravila na postupke istiskivanja manjinskih akcionara i rasprodaje preostalih hartija od vrednosti u drugim okolnostima.

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava, koji je usklađen sa navedenom direktivom je propisano da, u slučaju da sticalac stekne, odnosno kupi akcije ciljnog društva suprotno odredbama Zakona, neće imati pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija dok ne otkloni utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti. Na ovaj način, zaštitna mera u slučaju neobjavljivanja ponude za preuzimanje jeste zabrana vršenja prava glasa, odnosno nemogućnost ostvarivanja prava glasa u ciljnom društvu.

Komisija ukazuje da mera zabrane prava glasa nije samostalna i ne ostvaruje samostalno svoju svrhu i cilj, već je vezana za utvrđenu obavezu objavljivanja ponude za preuzimanje akcija. Takođe, ukazujemo da se saglasno odredbi člana 26g stav 4. Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija ("Sl. glasnik RS", br. 53/2006 i 100/2006) mera zabrane prava glasa stavlja van snage samo u slučaju kada sticalac postupi po rešenju Komisije i podnese zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje. U tom slučaju Komisija rešenjem o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje utvrđuje da prestaje da važi prethodno doneto rešenje Komisije kojim je utvrđeno da sticalac nema pravo glasa na akcijama ciljnog društva.

Osim toga, u konkretnom slučaju, pri utvrđivanju obaveze davanja ponude za preuzimanje akcija ciljnog društva, Komisija je na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, pravilno primenila zakonske i podzakonske odredbe, te je kao rezultat celokupnog upravnog postupka, nesporno utvrdila nastanak obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje ciljnog društva, a koju obavezu pravni prethodnik društva i društvo nisu izvršili.

S tim u vezi, Komisija za hartije od vrednosti ukazuje da Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006) kao ni njegovim izmenama i dopunama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2009 i 99/2011), izvršenje obaveze objavljivanja ponude, odnosno otuđenja akcija koje su stečene suprotno toj obavezi nije oročeno, te u konkretnom slučaju i dalje ostaje navedena obaveza koja nije izvršena. Eventualna potraživanja koja manjinski akcionari ciljnog društva mogu imati prema otkupiocu akcija nisu u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, već spadaju u nadležnost suda, shodno odredbi čl. 41b Zakona.

Nadalje, Komisija ukazuje da pitanje odnosa ova dva instituta nije sada eksplicitno regulisano ni Zakonom o privrednim društvima, a ni Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava, te se nameće potreba njihovog preciznog regulisanja u smislu odgovarajućih rešenja navedene direktive. Za sada možemo konstatovati da je reč o dva različita instituta sa različitom svrhom postojanja. Osim toga, uslovi za realizaciju prinudnog otkupa u pogledu utvrđivanja minimalne cene, kao pravedne naknade akcionarima, razlikuju se u odnosu na uslove utvrđivanja cene u ponudi za preuzimanje propisane odgovarajućim odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Iz izloženog proizilazi da nema mesta uklanjanju osporenog rešenja iz pravnog poretka, koje je bilo zasnovano na tada važećim propisima koji su adekvatno bili primenjeni na utvrđeno činjenično stanje te se ne može postavljati pitanje njegove celishodnosti. Naime, pojam celishodnosti se vezuje za pravilnost vršenja slobodne ocene pri donošenju tzv. diskrecionih upravnih akata (obavljeni izbor najpogodnije alternative za zadovoljenje javnog interesa u konkretnom slučaju). Zapravo celishodnost upravnog akta, može se proveravati jedino u žalbenom upravnom postupku od strane drugostepenog organa što u konkretnoj situaciji nije slučaj, imajući u vidu da je predmetno rešenje donela Komisija čija su akta konačna na osnovu Zakona, te se protiv njih može voditi upravni spor pred nadležnim Upravnim sudom."

Predsednik Komisije
dr Zoran Ćirović 

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 2.9.2013.