Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: NEMA NAPRETKA U ZAšTITI PODATAKA O LIčNOSTI


Istraživanje o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) pokazalo je da od usvajanja tog zakona pre četiri godine u toj oblasti nije ostvaren značajan napredak, rečeno je 2. aprila na predstavljanju istraživanja u Beogradu. Kao loše u primeni zakona pokazale su se zdravstvene i obrazovne institucije i političke partije, dok je primera dobre prakse bilo u lokalnim sudovima i komercijalnim bankama. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić još jednom je ponovio da i dalje nema dovoljno saradnika koji bi obradili veliki broj žalbi na zloupotrebu podataka o ličnosti.

Istraživanje koje je uključilo 51 subjekat (ministarstva, sudove, jedinice lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, obrazovne institucije, javna preduzeća, političke partije i privatne subjekte) iz osam gradova u Srbiji, radile su nevladine organizacije "Partneri Srbija" i "Mreža za ljudska prava u Srbiji" (CHRIS).

Istraživanje je rađeno tako što su istraživači slali zahteve za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti, u kojima su tražili odgovore na više pitanja, među kojima su: da li imate podatke o meni, koje podatke obrađujete, od koga ste dobili podatke.

Od ukupno poslatih 58 zahteva, čak u 14 slučajeva su dati netačni ili kontradiktorni odgovori, zbog čega je poslata žalba poverniku za zaštitu podataka o ličnosti.

"Tih 14 žalbi je blizu 20% od poslatih zahteva, što je veliki broj", kazao je predstavnik NGO "Partneri Srbija" Uroš Mišljenović i dodao da je posle intervencije poverenika rešeno šest žalbi.

Kao najlošije su se pokazale zdravstvene, obrazovne institucije i političke partije.

"Za obrazovne institucije nema primera dobre prakse. U jednom slučaju student Pravnog fakulteta poslao je zahtev, a dobio je odgovor da ne obrađuju njegove podatke. Od tri zdravstvene institucije kojima je poslat zahtev, dve su dale netačne odgovore," rekao je predstavnik NGO CHRIS Milan Krstev.

On je istakao i da od šest političkih partija, četiri nisu odgovorile na zahtev, a dve su dale nedorečene odgovore, ali nije hteo da kaže o kojim partijama je reč.

Kao primere dobre prakse, istraživači su naveli Osnovni sud u Šapcu, Ministarstvo unutrašnjih poslova i više komercijalnih banaka.

"U Srbiji ima više od 300.000 obveznika Zakona, a značajan broj njih još uvek nije upoznat sa sadržinom, niti značenjem odredbi Zakona", rekao je Uroš Mišljenović iz "Partneri Srbija".Istraživanjem je zaključeno i da je neophodno poboljšati pravni okvir i bolje osposobiti insituciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti.

U izveštaju se navodi da nedostaju neophodni podzakonski akti, naročito u vezi načina arhiviranja i mera zaštite naročito osetljivih podataka (nacionalna pripadnost, veroispovest, zdravstveno stanje, seksualni život, itd), što dodatno otežava ostvarenje adekvatne zaštite prava građana.

Takođe, građani još uvek nisu u dovoljnoj meri upoznati sa značajem zaštite privatnosti i mogućim posledicama neovlašćene obrade podataka o ličnosti.

Autori izveštaja ocenjuju da većina rukovalaca još uvek nije usaglasila svoju praksu sa Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije od 18. jula 2012. godine, kojom je utvrđeno da se pravni osnov za obradu podatka može utvrditi samo zakonom, a ne i podzakonskim aktima.

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, čije donošenje najavljuje Ministarstvo pravde i državne uprave, treba da ispravi i ukloni nedostatke postojećeg zakona (pre svega da reguliše i oblasti video nadzora, biometrijskih podataka, direktnog marketinga i bezbednosnih provera), ali i da sadrži i jasnije i razumljivije odredbe na osnovu kojih bi rukovaoci razumeli svoje obaveze i u skladu sa njima i postupali.

Predstavljanju rezultata istraživanja prisustvovao je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, koji je istakao da se svake godine povećava broj zahteva koje dobija, a da u svom timu ima samo 40 saradnika.

"Mi smo u prva tri meseca dobili 400 zahteva, a u martu je stiglo 600. To je ogroman posao, a nema dovoljno kadrova što ide na štetu građana", istakao je Šabić.

On je podsetio da Akcioni plan o zaštiti podataka ličnosti jos nije donet iako je to trebalo da se dogodi pre dve i po godine, kao i da je važeći Zakon u osnovi dobar, ali da se ipak mora menjati pošto je nedorečen.

Istraživanje je trajalo šest meseci i sprovedeno je uz podršku Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Programa USAID-a za reformu pravosuđa i odgovornu vlast.

Izvor: Beta, EurActiv, 2.4.2013.