PRAVILNIK O ZAŠTITI PRAVA MALOLETNIKA U OBLASTI PRUŽANJA MEDIJSKIH USLUGA: PRUżALAC MEDIJSKE USLUGE DUżAN JE DA PROGRAMSKI SADRżAJ KOJI MOżE NAšKODITI RAZVOJU MALOLETNIKA JASNO OZNAčI NA NAčIN UREđEN OVIM PRAVILNIKOM I NE SME GA OBJAVITI U VREME KAD SE OSNOVANO MOżE OčEKIVATI DA GA MALOLETNICI PRATE, IMAJUćI U VIDU UOBIčAJENI RASPORED NJIHOVIH AKTIVNOSTI
Elektronski mediji u Srbiji najčešće ne poštuju postojeći Zakon o elektronskim medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014 i 6/2016 - dr. zakon) i pravilnike time što ne obeležavaju sadržaje koji su adekvatni za određeni uzrast, rečeno je u Beogradu na skupu o primeni novog sistema označavanja televizijskog programa.
Generalni sekretar Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Nenad Janković, ocenio je da to telo nije jedini krivac za činjenicu da pružaoci medijskih usluga ne obeležavaju sadržaje na propisani način.
Prema njegovim rečima, od prošle godine, kada je usvojen novi Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 25/2015 - dalje: Pravilnik), REM je izrekao šest opomena, tri upozorenja i kaznio jednog pružaoca medijskih usluga zabranom emitovanja do 24 sata.
Janković smatra da bi izmenama važećih propisa, kojim bi se uvele novčane kazne za emitere koji ne poštuju pravila, doprinelo da se ta oblast reguliše, jer postojeće sankcije nisu dovoljne.
"Kada bi regulator imao meru novčanog kažnjavanja, kao što imaju sve kolege u regionu, vrlo brzo bi došlo do uređivanja programa onako kako treba da bude", rekao je Janković.
Najčešća greška koju prave emiteri jeste emitovanje određenog programa u neodgovarajuće vreme, ali i neoznačavanje programa markicama, na kojima piše za koji uzrast je program prilagođen.
Pored toga, emiteri vrlo često ne najavljuju programski sadržaj ni glasovno ni pismeno, a jedna od grešaka je i prekrivanje markice reklamom.
Medijski stručnjak, Maja Divac, istakla je da EU teži da ujednači pravila emitovanja programa, međutim, zemlje regiona još nisu u potpunosti dostigle očekivane standarde i one koje preporučuje EU.
"Evropske zemlje ističu da je bitno označavati i naglasiti koje vreme je dozvoljeno za emitovanje nekog programa. Teži se tome da program bude oslobođen bilo kakvog sadržaja koji štetno deluju na razvoj dece i maloletnika", rekla je Divac.
Direktor Unicefa u Srbiji, Mišel Sen Lo, rekao je da su mediji, a posebno televizija veoma važno sredstvo za socijalizaciju deteta, ali da mogu da imaju i veoma loš uticaj, zbog emitovanja negativnih modela ponašanja.
"Zato je potrebno poštovati Pravilnik, a glavna odgovornost tu je na emiterima. Zbog toga je još više potrebno primeniti sistem označavanja televizijskih sadržaja i koristiti preporuku na osnovu uzrasta. I roditelji moraju paziti šta deca gledaju", rekao je Sen Lo.
Potpredsednik Udruženja novinara Srbije i novinar, Zoran Stanojević, smatra da se svi moraju založiti da se pravila sprovode.
"UNS smatra da REM ima najveću odgovornost da kazni one koji krše pravila. Ne vidim veći interes od zdravlja dece", rekao je Stanojević.
Na skupu je predstavljen i Pravilnik, donet 2015. godine, koji razlikuje nekoliko kategorija neprikladnog sadržaja.
Prema Članu 7 Pravilnika, medijski programi moraju da se označavaju u tri kategorije:
1) programski sadržaj nepodesan za maloletnike mlađe od 12 godina;
2) programski sadržaj nepodesan za maloletnike mlađe od 16 godina;
3) programski sadržaj nepodesan za osobe mlađe od 18 godina.
Markice kojima se označavaju kategorije moraju biti zelene, žute i crvene boje i moraju se nalaziti u gornjem delu ekrana tokom trajanja određenog programa. Pravila određuje i njihovu primenu kontroliše Regulatorno telo.
Izvor: Vebsajt RTS, Dragana Biberović, 01.03.2016.Naslov: Redakcija