PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: STANARI ZGRADA SA MANJE OD 30 STANOVA SAMI ćE BIRATI UPRAVNIKA NA čETIRI GODINE. NJEGOVU NAKNADU ćE ODREđIVATI SKUPšTINA STANARA. SVI VLASNICI STANOVA U ZGRADAMA SA VIšE OD 30 STANOVA MORAćE DA ANGAżUJU I PLAćAJU PROFESIONALNOG UPRAVNIKA. ON ćE PREDLAGATI PROGRAM ODRżAVANJA ZGRADE, BRINUTI O PLACU NA KOME SE ZGRADA NALAZI, PRIJAVLJIVAćE KVAROVE I STARAćE SE O ZAJEDNIčKOJ IMOVINI

U zgradama gde stanari ne izaberu upravnika opština će uvesti prinudnu upravu. Ona će trajati do trenutka dok stanari ne organizuju uvođenje profesionalnih upravnika. Tako nalaže Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji je ušao u skupštinsku proceduru.

U Predlogu zakona se navodi da je princip dobrovoljnog upravljanja zgradom prema trenutnim zakonskim rešenjima doveo do toga da većina stambenih zgrada nije organizovala skupštinu i savet zgrade, zbog čega nije definisana odgovornost za moguću štetu zbog neodržavanja zgrada.

Stanari zgrada sa manje od 30 stanova sami će birati upravnika na četiri godine. Njegovu naknadu će određivati skupština stanara. Svi vlasnici stanova u zgradama sa više od 30 stanova moraće da angažuju i plaćaju profesionalnog upravnika i taj trošak će ih mesečno koštati najmanje 300 dinara. On će predlagati program održavanja zgrade, brinuti o placu na kome se zgrada nalazi, prijavljivaće kvarove i staraće se o zajedničkoj imovini.

Profesionalni upravnik ne može da bude svako. Privredna komora Srbije će ih obučavati i licencirati. Stanari će biti u obavezi da u roku od 60 dana, održe skupštinu stanara i izaberu upravnika, koji ima rok od 15 dana od dana održavanja skupštine da podnese prijavu za upis u Registar stambenih zajednica.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture navode i da se Predlogom zakona uvodi Registar stambenih jedinica koji vodi lokalna samouprava, a koji će kroz objedinjenu centralnu evidenciju, koju će voditi APR, podatke učiniti javnim i dostupnim svim građanima.

To će, kako je objašnjeno, omogućiti i statističke analize u cilju formiranja stambene politike organa javne vlasti.

Prokišnjavanje krova ili poplava u podrumu neće više biti problem samo stanara poslednjeg, odnosno prvog sprata. Briga o krovovima, fasadama i liftovima biće proglašena javnim interesom. Ako inspektor proceni da je fasada ružna ili sklona padu moći će da naloži stanarima da je poprave. Ako to ne urade dobrovoljno, opština će uraditi umesto njih, preko javnih preduzeća, ali će građani platiti račun.

Ovaj Predlog zakona predviđa i kazne. Profesionalni upravnici će biti kažnjeni sa 50.000 do 100.000 dinara, ako ne upišu zgradu u Registar stambenih jedinica ili ako ne propišu kućni red.

Za stanare se kreću od 5.000 do 50.000 dinara. A razlog može biti glasna muzika, buka i renoviranje stana, ali i cveće i bicikli ispred vrata i na stepeništu. Dovoljno je samo da se neko požali komunalnim inspektorima. Ako se stanari ogluše o upozorenje inspektora mogu da završe i na sudu. Vlasnici stanova će takođe biti kažnjeni ako ne budu plaćali čišćenje zgrade, ali i ako ne budu prijavljivali podstanare.