Email Print

ZAŠTITNIK GRAĐANA PODNEO INICIJATIVU ZA USAGLAŠAVANJE ODREDABA PRAVILA O VOJNOJ DISCIPLINI I ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU KOJIMA SE UREĐUJE POSTUPANJE PO ŽALBI LICA KOME JE IZREČENA DISCIPLINSKA MERA


U cilju unapređenja zaštite prava i pravnih interesa građana, Zaštitnik građana podneo je Ministarstvu odbrane Inicijativu za usaglašavanje odredaba Pravila o vojnoj disciplini ("Sl. vojni list", br. 22/2008, 14/2010 i 14/2011) i Zakonika o krivičnom postupku("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) kojima se uređuje postupanje po žalbi koju je izjavilo lice kome je izrečena disciplinska mera.

Članom 195. stav 1. Ustava Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), propisano je da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.

Članom 170. Zakona o Vojsci Srbije("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - dr. zakon, 10/2015 i 88/2015 - odluka US), propisano je da predsednik Republike, na predlog ministra odbrane, pravilom bliže uređuje disciplinsku odgovornost, disciplinski postupak, izvršenje disciplinskih sankcija i troškove nastale tokom vođenja disciplinskih postupaka pred vojnim disciplinskim sudovima, mesnu nadležnost, organizaciju, sastav i rad vojnih disciplinskih sudova i vojnih disciplinskih tužilaca, s tim da odredbe pravila ne mogu biti u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Zakonik o krivičnom postupku izričito zabranjuje preinačenje odluke na štetu optuženog, što je propisano članom 453. koji glasi: "ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije".

Članom 26. stav 1. Pravila o vojnoj disciplini propisano je da protiv naredbe o izricanju disciplinske mere dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od dana uručivanja naredbe licu kome je disciplinska mera izrečena.

Članom 28. stav 1. tačka 4. Pravila o vojnoj disciplini propisano je da svaki viši pretpostavljeni starešina, bilo da rešava po žalbi ili postupa po službenoj dužnosti, dužan je da disciplinsku meru koju je izrekao njegov potčinjeni poništi ako povreda vojne discipline zbog koje je vojnom licu odnosno vojnom službeniku ili vojnom namešteniku izrečena disciplinska mera, predstavlja disciplinski prestup, a stavom 4. da prilikom poništavanja disciplinske mere zbog razloga navedenog u stavu 1. tačka 4. ovog člana, a nakon donošenja rešenja viši pretpostavljeni starešina je dužan da postupi po propisima o raspravljanju odgovornosti za disciplinske prestupe.

Na osnovu odredbe člana 28. stav 1. tačka 4. Pravila o vojnoj disciplini kojim je propisan postupak po žalbi lica kome je izrečena disciplinska mera, proizilazi da se prvostepena odluka može poništiti i u drugostepenom postutku o istoj disciplinskoj povredi može odlučiti primenom odredaba za dispicplinske prestupe.

S obzirom na to da su disciplinski prestupi teže povrede vojne discipline za koje se izriču i teže sankcije – disciplinske kazne to znači da Pravilo o vojnoj dispciplini daje pravo da se u postupku po žalbi lica kome je izrečena disciplinska mera, prvobitna odluka može preinači u pogledu teže pravne kvalifikacije i teže sankcije.

Ovako propisana odredba Pravila je suprotna institutu krivičnog procesnog prava - zabrana reformatio in peius, koja je propisana članom 453. Zakonika o krivičnom postupku da se u postupku po pravnim lekovima ne može doneti odluka na štetu okrivljenog, po pravnom leku uloženom u njegovu korist.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je Zakonom o Vojsci Srbije propisano da odredbe Pravila ne mogu biti u suprotnosti sa odredbama Zakonika, to upućuje da je propisivanjem odredbe Pravila suprotne Zakoniku, povređena Ustavna norma da svaki propis i opšti akt mora biti u saglasnosti sa zakonom i ostalim republičkim propisima.

Ovako propisana odredba da organ na novo utvrđenom činjeničnom stanju donese odluku koja može biti na štetu lica koje je žalbu izjavilo u svoju korist, znači izigravanje ustanove zabrane reformatio in peius. Naime, institut zabrane reformatio in peius je uveden da bi se okrivljeni oslobodio straha da se njegov pravni lek može okrenuti protiv njega, a pomenutom odredbom postiže se upravo suprotno, odvraćanje od izjavljivanja pravnog leka jer uvek postoji mogućnost da organ utvrdi drugojačije činjenično stanje i donese odluku na njegovu štetu.

Pored toga, ova odredba je suprotna i ustavom proklamovanom pravu na pravno sredstvo, jer derogira osnovno svojstvo žalbe – da se ona, kao kontrolno sredstvo na koje svako ima pravo, izjavljuje sa ciljem da se odluči u korist žalioca.

Zaštitnik građana je stava da je od velike važnosti dosledno ostvarivanje ljudskih prava i sloboda garantovanih Ustavom, kroz proces odlučivanja o pravima i obavezama građana u postupcima po pravnim sredstvima. Ostvarivanja ovog cilja nije moguće bez procesnih garancija koje obezbeđuje dobro uređen i dobro primenjen procesni propis.

Zbog toga, Zaštitnik građana smatra da je neophodno da Ministarstvo odbrane preduzme aktivnosti i odmah bez odlaganja odredbe Pravila o vojnoj disciplini uskladi sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku u pogledu poštovanja zabrane reformatio in peius.

Izvor: Vebsajt Zaštitnik građana, 29.01.2016.
Naslov. Redakcija