Email Print

PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: PRIVATNA SVOJINA POSTAJE LJUDSKO PRAVO. UVODI SE PRAVO GRAđENJA, KOJIM SE PREDVIđA DA GRADITELJ STIčE PRAVO DA KORISTI ZEMLJIšTE NA KOJEM JE IZGRADIO OBJEKAT NA PERIOD OD STO GODINA. ZA TO PRAVO PLAćA NAKNADU, A NAKON ISTEKA ROKA, ZEMLJIšTE I IZGRAđENI OBJEKAT SE VRAćAJU VLASNIKU


Poslednji Građanski zakonik Srbija je donela još 1844. godine, a bio je na snazi punih sto godina, sve do 1946. godine, kada je, zajedno sa svim zakonima Srbije i predratne Jugoslavije, prestao da važi. Od tada Srbija nije imala sistemski zakon koji bi se bavio ovom materijom.

Posle višegodišnjeg rada, Komisija Vlade Republike Srbije je izašla sa prednacrtom Građanskog zakonika i u narednom periodu biće održan niz javnih rasprava na kojima će šira i stručna javnost imati priliku da diskutuje o rešenjima koja predviđa. Prema rečima prof. Dragora Hibera, člana Komisije za izradu GZ, sa donošenjem ovog zakona, sve odredbe drugih zakona koje su regulisale istu materiju će prestati da važe.

Prof. Hiber navodi da se na prednacrtu Građanskog zakonika radilo najmanje pet ili šest godina, a da je u toku prva faza javnih rasprava, koje će se održavati do kraja juna 2016. godine. Nakon ove faze, a na osnovu primedbi i predloga koje će se čuti, Komisija će izraditi Nacrt Građanskog zakonika. Potom će biti održana i javna rasprava o tom dokumentu.

Hiber navodi da će potpuno regulisanje nekih delova našeg pravnog sistema, koji su bili neregulisani, potpomoći vladavinu prava, što je jedan od preduslova za evropske integracije. Prednacrt GZ je, kako navodi, rađen pod izvesnim uticajem uporednih pravnih sistema, a vodilo se računa i o komunitarnom pravu Evropske unije.

"Uzmimo za primer pitanje svojine kojom se bavi GZ. To pitanje je kod nas nedovoljno regulisano, a postojeća regulativa je zastarela. Uvođenjem reda u ovu oblast, Građanski zakonik će, ako ispuni očekivanja, predstavljati korak napred ka evropskim integracijama", precizirao je Hiber.

Prednacrt Građanskog zakonika izričito naglašava da je svojina ljudsko pravo. Cilj takve odredbe je da spreči državu da zakonima i podzakonskim aktima udara na svojinu. To rešenje je po sistematizaciji novo, ali po sadržini nije. Isto to piše i u Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), kaže Hiber. Ovde se samo preuzima univerzalna zaštita prava svojine koja postoji i u međunarodnom i u većini pravnih sistema uporednog prava.

U Prednacrtu GZ se nalazi mnogo alternativnih rešenja. Jedno od onih koje je privuklo pažnju javnosti je i pravo na eutanaziju. Da li će se i koja alternativna rešenja naći u finalnoj verziji GZ, prema Hiberovim rečima, zavisi od Vlade Republike Srbije, koja na kraju zakonodavnog postupka predlaže zakon Narodnoj skupštini Republike Srbije.

- Konačan izgled će na kraju zavisiti od Vlade, a pre toga od Ministarstva pravde. Sa gledišta onih koji stručno obrađuju i pripremaju Nacrt, njegov izgled će zavisiti od javnih rasprava. Ideja kojom se vodila Komisija je bila da damo što više alternativa i da čujemo njihov odjek kod stručne i opšte javnosti i da na osnovu tih reakcija pripremimo Nacrt. Potom će ministarstva i Vlada Republike Srbije reći svoje. U našoj zakonodavnoj istoriji se često dešavalo da oni koji su pisali nacrt zakona kao stručnjaci ne mogu da prepoznaju to svoje delo u onome što Narodna skupština usvoji - precizirao je Hiber.

Javna rasprava o Prednacrtu Građanskog zakonika, na temu Opšti deo obligacionih odnosa (od čl. 159 do 661), biće održana 5. novembra 2015. godine, u Apelacionom sudu u Beogradu.

Izvor: Vebsajt Danas, Vuk Jeremić, 28.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija