Email Print

ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: PRIMENA PROPISA POčELA 1. OKTOBRA 2015. GODINE I PODRAZUMEVA PROMENE U POSLOVANJU BANAKA. PLATNE KARTICE I ELEKTRONSKI NOVAC ćE MOćI DA IZDAJU NE SAMO BANKE VEć I PRIVREDNA DRUšTVA. NBS ćE VODITI JEDINSTVENI REGISTAR RAčUNA U KOJEM ćE BITI PODACI O PROMENAMA KAO I O KORISNICIMA, KOJE ćE NBS DOSTAVLJATI SAMO SUDU ILI NADLEżNOM DRżAVNOM ORGANU. IZVRšITELJI ćE MOćI DA SPROVODE PRINUDNU NAPLATU SA BILO KOG BANKOVNOG KONTA DUżNIKA, JER ćE PODATKE DOBIJATI OD NBS KOJA VODI JEDINSTVENI REGISTAR RAčUNA FIZIčKIH LICA


Od 1. oktobra 2015. godine počela je primena Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 - dalje: Zakon), pa se očekuje da i privredna društva kojima finansijske usluge nisu osnovna delatnost preuzmu veliki deo tržišnog učešća u platnom prometu, koji je do sada bio rezervisan samo za banke i poštu.

Početak primene Zakona doneće promene u poslovanju banaka. Zakonom je predviđeno da klijenti dobijaju detaljne informacije u vezi sa izvodima, uslovima i uputstvom koji će biti primenjeni u transakcijama, tj. o visini kamatne stope koje će biti primenjene za transakcije u vezi sa paketima i cenom usluga. Pomenuti podaci obavezni su za tekući račun, ali i za štedni, bez obzira na to da li je devizni ili dinarski. Sve transakcije na svim računima moraju biti predstvaljene pojedinačno.

O promenama poslovne politike banke, klijenti moraju da budu obavešteni pismeno najmanje dva meseca unapred, umesto 15 dana kao do sada.

Zakonom je predviđeno da klijent može da raskine ugovor s bankom kad god poželi, a otkazni rok ne može biti duži od dva meseca. Zatvaranje tekućeg računa je bez troškova za klijenta. Ukoliko dođe do raskida, banka može da naplati naknadu samo za usluge pružene do dana raskida, a ukoliko je neka od njih plaćena unapred, za celu godinu banka je dužna da klijentu vrati ono što je preplatio. U slučaju da dođe do nesporazuma na relaciji klijent-banka, na finansijskoj kući je da dokazuje ko je u pravu. Sve uplate i isplate u dinarima moraju se obaviti istog dana kada su predate.

Zakonom je predviđeno uvođenje Jedinstvenog registra računa svih fizičkih i pravnih lica. Narodna banka Srbije (NBS) će od banaka dobijati podatke vezane za datum otvaranja računa, gašenje i promet, kao i podatke o klijentu. Pored imena i prezimena, tu su i adresa i prebivalište, odnosno boravište, ali Registar neće sadržati informacije o stanju i promenama na računu.

Podaci o privatnim računima građana izdavaće se u skladu sa Odlukom o bližim uslovima i načinu vođenja jedinstvenog registra računa ("Sl. glasnik RS", br. 57/2015 i 59/2015 - ispr.). Podaci iz Registra, koji se odnose na potrošače nisu javno dostupni i na njih se primenjuju odredbe člana 74. Zakonai propisi kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Ove informacije o građanima i potrošačima neće biti javno dostupne, a od NBS moći će da ih dobiju, na osnovu pisanog zahteva, MUP, sudovi, tužilaštva, Poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca i izvršitelji. Lica kojima su podaci učinjeni dostupnim, te podatke mogu koristiti isključivo u svrhu za koju su pribavljani i ne mogu ih dalje saopštavati ili dostavljati trećim licima.

Zahvaljujući ovakvoj bazi, privatnim izvršiteljima biće dostupni podaci o svim računima građana u bankama, a novac će moći da blokiraju i ako je u pitanju oročena štednja. Izvršitelji će od NBS dobijati podatke o svim računima građana, a zatim će te informacije koristiti kod naplate dugovanja za komunalne usluge, ali i u slučaju dugovanja po osnovu alimentacije i zaostalih zarada od poslodavaca.

Ukoliko dužnik ima otvorene račune u bankama, izvršitelj će doneti zaključak o prinudnoj naplati i poslati ga banci. Banka će potom morati da blokira određen novac i da ga prenese na račun izvršitelja ili poverioca. Nakon namirenja glavnog duga, kamate i troškova postupka, izvršitelj će moći da naplati i svoju nagradu.

Izvršitelji će moći da naplate potraživanja i sa štednog računa građana na kojem je novac oročen. Banka će u tom slučaju blokirati određena sredstva, a novac će biti skinut sa računa u momentu kad istekne oročenje.

Jedan od novina Zakona je i uvođenje i korišćenje tzv. elektronskog novca, posebne vrste novčane vrednosti koja se evidentira preko čip kartica i servera. Njih daje izdavalac nakon što je od korisnika dobio sredstva kojim se mogu plaćati robe i usluge. Pojava elektronskog novca omogućava razvoj čitave lepeze novih usluga i instrumenata plaćanja.

Pravna lica koja imaju nameru da se bave izdavanjem elektronskog novca za to će, kao i kod platnih usluga, morati da dobiju licencu NBS. Ovim su takođe stvorene i pretpostavke za unapređenje elektronske trgovine i poslovanja kako u samoj Srbiji tako i van granica, a omogućeno je i obavljanje plaćanja elektronskim novcem putem Interneta.

Zakonom je predviđeno da od 1. oktobra 2015. godine platni promet može da se obavlja i preko privrednih društava kojima to nije jedina delatnost. To podrazumeva rad sa novčanim doznakama, prenos sredstava na platne račune, izdavanje platnih instrumenata uključujući i platne kartice i sve druge usluge koje su do sada bile vezane samo za banke i poštanskog operatera. Naravno, podrazumeva se da će ovi novi akteri pre nastupa na tržištu morati da ispune određene uslove da bi dobili licencu. U prvom redu moraće da imaju početni kapital od 20.000 do 125.000 evra u dinarskoj pritivvrednosti. Od visine te sume zavisiće i broj i nivo platnih usluga koje će moći da pružaju.

Nadzor i dalje ostaje u rukama NBS, što znači da će NBS voditi dva registra - i tih platnih institucija i elektronskog novca, kao i javnu knjigu o tome, i ona će biti dostupna na Internet prezentaciji NBS od 1. oktobra 2015. godine.

Predviđeno je uvođenje hibridnih institucija koje će sem pružanja platnih usluga moći da se bave i drugim delatnostima.

Institucije elektronskog plaćanja neće otvarati tekuće račune, prikupljati štednju, davati kredite uz kamatu. I biće strogo kontrolisane kako bi bilo sprečeno pranje novca. Od institucija elektronskog plaćanja se zahteva da ispunjavaju uslove u pogledu adekvatnosti kapitala, u pogledu načina rada Zakonom je predviđena kompletna struktura upravljanja, struktura nadzora, revizije, interne i eksterne, kako ne bi došlo do nekih značajnijih zloupotreba.

Jedna od bitnih novina Zakona odnosi se na primanje novca iz inostranstva, jer je decembra 2014. godine donet i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), čime je i on usklađen sa Zakonom o platnim uslugama. Primena Zakona o deviznom poslovanju takođe počinje 1. oktobra 2015. godine, a nove odredbe će omogućiti da građani brže, jednostavnije i efikasnije obave devizna plaćanja, odnosno da primaju novac ne samo preko banke kod koje imaju otvoren devizni račun već i preko platnih institucija i pošta. Drugim rečima, na više mesta će moći i da šalju i da primaju novac iz inostranstva.

Izvor: Redakcija, 01.10.2015.