Email Print

NACIONALNA STRATEGIJA ZA REFORMU PRAVOSUĐA: RASTEREćENJEM DO EFIKASNOSTI PRAVOSUđA


Veliki deo problema srpskog pravosuđa potiče od neadekvatnog zakonskog okvira, kako materijalnih, tako i procesnih zakona. Stoga treba kontinuirano unapređivati kvalitet zakonskih rešenja u skladu sa evropskim standardima. Od jednake važnosti je, međutim, i konzistentna primena zakona, bez koje ni najbolji zakon ne može imati značajnijeg efekta.

 Preduslov odgovornog i efikasnog pravosuđa je da je nezavisno, nepristrasno i profesionalno, za šta srpskom pravosuđu treba velika podrška, kaže u razgovoru za Danas dr Majk Falke, rukovodilac GIZ Programa za pravne i pravosudne reforme, koji se u Srbiji sprovodi već nekoliko godina.

On naglašava da GIZ-ov program pruža značajnu podršku realizaciji Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, te da su, u tom smislu, pre nekoliko godina započeli podršku uvođenju novih pravosudnih profesija u Srbiji, od kojih se, kako kaže, s pravom očekuje da će rasteretiti pravosuđe, i time ga učiniti efikasnijim.

  • Koji su najvažniji rezultati pomenutog programa koji GIZ sprovodi u Srbiji? Šta je planirano za naredni period?

- Kroz naš program i saradnju sa našim nacionalnim partnerima možemo reći da su poboljšane efikasnost, participacija zainteresovanih strana i transparentnost zakonodavnih aktivnosti Vlade i Narodne skupštine. Takođe, unapređene su veštine državnih službenika za izradu propisa, kao i kvalitet izrađenih zakonskih propisa. Ove godine uspostavljen je sistem javnog beležništva, a uz našu podršku osnovana je Javnobeležnička komora. Pred nama je sada da pružimo podršku javnom beležništvu kako bi taj sistem što pre postao efikasan i funkcionalan i kako bi stekao poverenje građana. Radimo u kontinuitetu na podizanju institucionalnih i administrativnih kapaciteta Pregovaračke grupe za poglavlje 23, kako bi bila što spremnija, jer sa tim poglavljem počinju i završavaju pregovori sa EU. Uspeli smo da podignemo nivo interesovanja javnosti za pravne i pravosudne reforme, što je veoma važno, jer su učešće i podrška javnosti od velikog značaja za reforme.

  • U pravni sistem Srbije vraćaju se javni beležnici. Koliko je to značajno? Očekujete li nekih problema u njihovom radu, budući da su oni novina u našem sistemu?

- Uvođenje te pravosudne profesije u pravni sistem Srbije je veoma važno, jer javni beležnik ima ulogu da štiti javni interes, dakle da garantuje pravnu sigurnost svih strana. Budući da su na javne beležnike preneta ovlašćenja u mnogim oblastima, sa početkom njihovog rada sudovi će biti značajno rasterećeni. Na primer, postupak overe će se vršiti kod beležnika, gde će procedura trajati kraće, a administrativni troškovi, kako za pojedinca tako i za državu, biće manji. Iskustva zemalja regiona pokazuju da je broj sudskih parnica u oblasti prometa nekretninama značajno smanjen otkako su notari preuzeli poslove u vezi sa imovinsko-pravnim transakcijama itd. Mislim da će vremenom benefiti ovog sistema postati vrlo vidljivi za građane, koje treba blagovremeno i kvalitetno informisati o tome koja je uloga beležnika, gde ih mogu naći, za koje pravne transakcije se mogu obratiti beležniku. Kroz našu podršku profesionalizaciji javnih beležnika nastojaćemo da im omogućimo stručno usavršavanje, razmenu iskustava sa kolegama iz drugih pravnih sistema, a trudićemo se da značajno podržimo i rad Javnobeležničke komore.

  • Kako ocenjujete novi sistem izvršenja? Koliko je on uspešan?

- Sistem izvršenja trebalo je da znatno bude rasterećen uvođenjem profesije privatnih izvršitelja. Neki efekti novog sistema izvršenja vidljivi su očigledno. Međutim, mislim da je rano za ozbiljniju ocenu jednog tako "mladog" sistema, s obzirom na to da funkcioniše tek manje od dve godine. Ono što je vidljivo jeste da se građani navikavaju na to da se više ne moraju obraćati sudovima za izvršenje njihovih potraživanja, već privatnim izvršiteljima, što verovatno jeste indikator napretka.

  • Jedan od najvećih problema srpskog pravosuđa jeste sporo rešavanje predmeta (već godinama u radu se nalazi oko tri miliona predmeta), odnosno dugo čekanje na pravdu. Prisutan je i veliki broj starih predmeta. Kako poboljšati stanje kada je o ovom problemu reč? Da li će najavljeno donošenje zakona o zaštiti prava građana na suđenje u razumnom roku primorati sudije da savesnije i brže obavljaju svoj posao?

- Sporost u rešavanju predmeta nije samo problem srpskog nego i mnogih drugih pravosudnih sistema. Nagomilani broj starih predmeta je teret sistema koji izaziva nezadovoljstvo građana, koje s pravom iscrpljuje dugo čekanje na pravdu. Ulaganjem u uspostavljanje, odnosno jačanje kapaciteta novih pravosudnih profesija izvršitelja i notara, smatramo da investiramo upravo u povećanje efikasnosti pravosuđa. Naime, očekujemo da će uspostavljanjem odgovornih i delotvornih sistema privatnog izvršenja i javnog beležništva i njihovim rešavanjem predmeta koje su preuzeli od sudova, kao i u radu na drugim predmetima, pravo na pravdu u razumnom roku dobiti svoj pravi smisao.

  • Poglavlje 23 jedno je od najznačajnijih u pregovorima sa EU. Da li smatrate da će se Srbija uspešno suočiti sa zadacima koje ono donosi, odnosno da li će uspeti da svoj pravni sistem prilagodi evropskim standardima?

- Iz iskustva naše podrške Pregovaračkoj grupi za poglavlje 23 rekao bih da Srbija intenzivno radi na tome da blagovremeno i na što kvalitetniji način odgovori zahtevima pregovaračkog procesa. Čini se da postoji i entuzijazam i odgovornost u tom procesu, a naš program će nastaviti da pruža podršku kako institucijama, tako i pojedincima koji rade na poslovima koji se tiču ovog poglavlja.

Da li se, prema vašoj oceni, srpsko pravosuđe oporavilo od neuspešne reforme iz 2009?

- Taj proces je ozbiljan i zahtevan, traži vreme i sredstva, kvalifikovane i osposobljene eksperte i druge pravosudne kadrove, kao i jaku državnu podršku. Važno je analizirati greške iz tog perioda, ali jednako je važno imati u vidu očekivanja od reforme pravosuđa u okviru pregovaračkog poglavlja 23, kako bi se reformskim aktivnostima u okvirima Nacionalne strategije istovremeno odgovorilo i na zahteve iz pregovaračkog procesa.

Izvor: http://www.danas.rs, B. K.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print