Email Print

JAVNA RASPRAVA O NACRTU GRAĐANSKOG ZAKONIKA: 2. JULA 2015. GODINE NA PRAVNOM FAKULTETU U BEOGRADU


Javna rasprava o Nacrtu građanskog zakonika na kojoj će učestvovati i ministar pravde, Nikola Selaković, biće organizovana 2. jula 2015. godine na Pravnom fakuktetu u Beogradu. Tokom uvodnih izlaganja govoriće i članovi Komisije koji su radili na izradi teksta nacrta, profesor Miodrag Orlić i akademik Slobodan Perović. Javnu raspravu podržao je Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Javna rasprava o Nacrtu budućeg Građanskog zakonika treba da opredeli stavove društva i stručne javnosti o nizu novina koje se pominju u predlozima, a pored ostalog o opravdanosti uvođenja eutanazije, surogat materinstva, gej brakova i drugih pitanja.

Zbog toga je Komisija za izradu Nacrta GZ, za ta i druga rešenja koja izazivaju podelu u javnosti i određene dileme kod zakonopisaca, dala pored svog mišljenja i alternativna rešenja.

Nacrt GZ-a ima tačno 2.838 članova, sa 480 alternativinh rešenja o kojima će se diskutovati tokom javne rasprave koja će trajati do 1. jula 2016. godine.

Alternativni predlozi dati su upravo da bi ispitala spremnost društva i prava da prihvati novine, dok diskusija treba da pokaže opravdanost agrumenata za ili protiv određenih rešenja.

Kada su u pitanju predlozi koji su najviše uzburkali javnost, kao što je pravo na eutanaziju, ono je u Nacrtu predviđeno kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom".

Takođe se navodi da zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavlja osnov za krivičnu odgovornost. Nacrt kao alternativu, predviđa potpno brisanje tog člana.

Komisija takođe navodi da će se zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz različitih oblasti i profesionalnih delatnosti.

Takođe, eventualnim usvajanjem osnovnog predloga, izvršila bi se odgovarajuća promena u Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), napominje Komisija.

Drugo pitanje koje se čuje u javnosti je da li će GZ dozvoliti istopolne brakove.

Pisci Nacrta, predviđaju da je "brak zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se zasniva na pravu žene i muškarca na potpunu i trajnu zajednicu. Brak se zaključuje na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Supružnici su ravnopravni u pravima i obavezama".

Kao alternativa dato je da se druga rečenica iz ovog člana briše.

Istopolne zajednice biće diskutovane tokom javne rasprave i prava i obaveze njihovih članova mogu se urediti i posebnim zakonom, smatraju pisci Nacrta GZ.

Kada je u pitanju dilema da li će roditelji ubuduće smeti da fizički kažnjavaju svoju decu, Nacrt GZ se rukovodio međunarodnim konvencijama koje ističu "najbolji interes deteta".

Tako se u Nacrtu GZ kaže da: "roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju. Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vredaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica".

Sledeći član Nacrta koji se zove "Zabrana fizičkog kažnjavanja deteta" glasi "roditelji su dužni da dete štite od zlostavljanja od strane drugih lica".

Prema stavu pisaca Nacrta GZ, sud je taj koji će procenjivati da li je u konkretnom slučaju bilo zlostavljanja deteta ili ne, a najbolji interes je da se dete podiže sa roditeljskom ljubavlju i pažnjom.

Javnoj raspravi biće ostavljeno i pitanje surogat materinstva, odnosno rađanje za drugog.

Kada je u pitanju nasledno pravo, pored postojećih osnova za nasleđivanje - zakonsko i testamentalno, Nacrt predviđa uvođenje novine a to je - ugovor o nasleđivanju, koji će moći da zaključe samo supružnici u korist dece.

Nacrt GZ garantuje zaštitu imovine, odnosno pravo svojine kao i državinu kao faktički posed stvari.

Svojina se može oduzeti samo u slučaju opšteg javnog interesa, pod uslovima iz zakona i u skladu sa međunarodnim pravom, što znači da bi eksprorijacija imovine mogla da se izvrši u slučaju da to utvrdi Narodna skupština Republike Srbije.

 Profesori Orlić i Perović ukazali su na značaj donošenja ove velike kodifikacije koja će urediti opšta načela građanskog prava, obligacione odnose, stvarna prava, nasledno pravo i porodične odnose.

Njihovim početkom primene posebni zakoni iz pomenutih oblasti će prestati da važe.

Cilj zakonika je, kako su naveli profesori "pravičnost pravde" i "pravna sigurnost", posebno kada je u pitanju promet roba i usluga, strane i domaće investicije, zaštita prava, naknada štete, odgovornost...kao i da se otkloni niz nejasnoća, protivrečnosti i neusklađenosti između više zakona.

Pisci Nacrta su ukazali da će javna rasprava odgovoriti na mnoge dileme koje postoje, ali da GZ treba da bude "jedan korak ispred vremena u kome živimo, ali ne i dva".

Inače, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema građanski zakonik, iako je bila 4. država u Evropi koja ga je usvojila 1844. godine. Pre nje to su učinile samo Francuska, Austrija i Holandija. Taj zakonik je bio na snazi 102 godine do 1946. kada je ukinut odlukom FNRJ.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 01.07.2015.