Email Print

VLADIN PAKET MERA – REBALANS I REFORMA JAVNIH PREDUZEĆA


Poslanici Skupštine Srbije završili su večeras rad, a sutra će nastaviti načelnu raspravu o rebalansu državnog budžeta. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je danas da se celokupan paket mera Vlade Srbije za stabilizaciju budžeta mora sprovesti simultano, jer samo tako predložene mere mogu imati pravi efekat.

Obrazlažući Predlog zakona o rebalansu budžeta za 2013. godinu pred poslanicima Skupštine Srbije, Dinkić je ocenio da Vlada Srbije vodi ekonomsku politiku u situaciji neizvesnosti u čitavoj svetskoj ekonomiji, zbog čega je morala da donese paket mera za stabilizaciju državnog budžeta i restruktuiranje društvenih preduzeća, pri čemu je rebalans budžeta samo jedna od mera.

Celokupan paket mera vlade ima dva dela: jedan je rebalans budžeta, koji ne predviđa nikakvo podizanje poreskih stopa, već jačanje fiskalne discipline i naplate poreskih prihoda, a drugi deo obuhvata restrukturiranje društvenih preduzeća, reformu javnih preduzeća, što znači izlazak države iz njih.

Osim toga, paket mera predviđa i brže izdavanje građevinskih dozvola, što će se pojednostaviti kroz izmene zakona o planiranju i izgradnji, a na kraju predložene su i izmene zakona o radu, naveo je Dinkić.

Dinkić je ocenio da će se ostvariti projekcije vlade o rastu BDP-a u ovoj godini između dva i tri odsto, jer je već u prvom kvartalu privreda porasla 2,1 odsto, i napomenuo da je svestan da je taj rast u ovom trenutku mali za Srbiju i da bi morao da bude brži, bar četiri do pet odsto.

Najveći doprinos rastu BDP-a u prvom kvatalu dali su automobilska i farmaceutska industrija, kao i poljoprivreda, koji su imali i najveći rast izvoza, naveo je Dinkić i najavio da će se u narednom periodu vlada okrenuti drugim granama, koje trenutno imaju niži rast, da bi ih podstakla da se brže razvijaju, a pogotovo građevinarstvu koje ima najveći pad produkcije.

Osvrnuvši se na izgradnju infrastrukture, Dinkić je ukazao da se mora ulagati više u njen razvoj zato što to doprinosi angažovanju drugih privrednih grana i zapošljavanju novih ljudi, i skrenuo pažnju da od 2006. godine Srbija do danas ima ugovorenih 4,5 milijardi evra kredita za infrastrukturu, od čega nije povučeno čak 3,3 milijardi evra.

Predlogom rebalansa predviđeno je da ukupni prihodi budžeta iznose 873,4 milijarde dinara, što je za 92,3 milijarde dinara manje od prvobitno predviđenih, a ukupni rashodi planirani su na  1.051,7 milijardi dinara.

Budžetski deficit povećan je na 178,3 milijardi dinara, što je za 56,4 milijarde dinara više u odnosu na prvobitno planirani deficit,  i ograničen je na 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, navao je Dinkić.

U prvih šest meseci ove godine budžetski deficit iznosio je 98,7 milijardi dinara, pri čemu je poreski prihod opao 10,6 odsto, a neporeski prihodi 19,5 odsto, tako da je naplaćeno 88 odsto predviđenih poreskih prihoda, kazao je ministar i objasnio da u tom periodu država nije trošila više od plana,  već su opali prihodi.

Uštede u budžetu od 36 milijardi dinara napravljene su kroz smanjenje subvencija za 7,8 milijardi dinara, na 83,9 milijardi dinara i smanjenje kapitalnih izdataka za 13,1 milijardu, na 33,7 milijardi dinara, a najveće uštede su ostvarila ministarstva kroz smanjenje diskrecionih rashoda, naveo je Dinkić i dodao da je povećan i tranzicioni fond.

Predlogom rebalansa budžeta predviđeno je i povećanje penzija i plata korisnika budžeta za 0,5 odsto, počevši od isplate zarada za oktobar, a potom sledi povećanje od 0,5 odsto u aprilu 2014. i zatim jedan odsto u oktobru naredne godine, najavio je Dinkić.

Povodom predloženih izmena zakona o budžetskom sistemu, on je najavio da će podaci o svim zaposlenima u državnoj administraciji biti uvedeni u centralni registar, tako da će se u svakom momentu znati kolika su njihove mesečna primanja, koju stručnu spremu imaju, da li su za u radnom odnosu za stalno ili po ugovoru, da li imaju prekovremeni rad, da li su nagrađivani....

Jedini koji će biti izuzeti iz uvođenja u centralni registar biće zaposleni u MUP-u Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) i Vojno – obaveštajnoj agencija (VOA) i to iz bezbednosnih razloga, naveo je Dinkić.

Raspravu je kasno popodne obeležila i polemika Dinkića i poslanika Demokratska stranke (DS) Božidara Đelića ko je kriv za veliki javni dug Srbije, za loše stanje u javnim finansijama i veliku stopu nezaposlenosti.

Đelić je u raspravi istakao da je ova vlada napravila dug od oko četiri milijarde evra, na šta je replicirao Dinkić navodeći da su problemi nastali od 2008. godine, jer je javni dug od tada do danas narastao za čitavih devet milijardi evra.

Dinkić je podsetio da je nasleđeni dug 2001. godine iznosio 160 odsto BDP-a, zbog čega je kasnije pregovarano o otpisu dela dugova prema Londonskom i Pariskom klubu poverilaca.

Kada je formirana ova Vlada Srbije, 27. jula 2012. godine, nasledila je puno dugova i obaveza, sa skoro praznom državnom kasom, koje je morala da izmiri da bi država funkcionisala, kazao je Dinkić.

Na dan 30. decembra 2012. javni dug Srbije bio je 17,6 milijardi evra što je bilo 61,5 odsto BDP-a, a danas iznosi 56,3 odsto BDP-a, jer je u međuvremenu Srbija otplatila polovinu duga Londonskom klubu poverilaca.

Dinkić je zapitao ko je najodgovorniji što "Putevi Srbije" od 2008. godine do danas državi nisu plaćali PDV na naplaćenu putarinu i ko je kriv što se to tolerisalo?

Govoreći o nezaposlenosti u Srbiji, ministar je rekao da je Anketom o radnoj snazi u oktobru 2012. ustanovljeno smanjenje nezaposlenosti na 22,4 odsto, sa 25,5 odsto u januaru iste godine.

Prema tim podacima, 708.000 ljudi u Srbiji aktivno traži posao, a aktivno radi 2,15 miliona ljudi, naveo je Dinkić.

Đelić je prozvao sadašnju vladu da za izgradnju infrastrukture mesečno troši 10 miliona evra na projekte i to zajedno tri ministarstva, i smatra da je to isuviše sporo, ako se ima u vidu da imamo na raspolaganju 4,5 milijardi evra od stranih kreditora.

Šef poslaničke grupe SNS Veroljub Arsić stao je u odbranu vladinog predloga rebalansa budžeta, iako, kako je rekao, "naprednjaci" nisu zadovoljni tim budžetom.

On je ocenio da su rebalans budžeta i planirani prihodi, rashodi i deficit u ovom trenutku rezultat mogućeg, u situaciji kada vlada globalna ekonomska kriza.

Arsić je naveo da od 178 milijardi dinara planiranog deficita u rebalansu budžeta, "lavovski deo" otpada na pokrivanje gubitaka Razvojne banke Vojvodine i Agrobanke.

Prema Zakonu o budžetu za 2013. godinu, predviđeni prihodi za ovu godinu bili su 965,7 milijardi dinara, a rashodi 1.087,6 milijardi, dok je budžetski deficit planiran na 121,9 milijardi dinara, odnosno 3,3 odsto BDP.

Deficit budžeta je u periodu januar-maj 2013. godine dostigao iznos od 93,6 milijardi dinara, premašivši prvi put ove godine budžetski manjak iz istog perioda prošle godine za 4,9 procenta na godišnjem nivou.

Prema Nacrtu zakona o rebalansu budžeta za 2013. godinu, kapitalni izdaci iz budžeta za 2013. su smanjeni sa 22,5 milijardi na 14,2 milijardi dinara, pa su tako, na primer, MUP-u Srbije smanjena sredstva za nabavku patrolnih vozila i za jačanje operativno-tehničkih kapaciteta sa 350 miliona na 127,1 milion dinara, kao i budžetski fond za vanredne situacije sa 950 miliona na 81,14 miliona dinara do kraja godine.

Ministarstvu finansija u tom delu smanjena su sredstva sa 5,47 milijardi na 3,77 milijardi dinara, a posebno Upravi carina sa 158 na 118 miliona dinara, ali će ukupne uštede u tom ministarstvu iznositi 6,06 milijardi dinara.

Ministarstvu odbrane je bilo planirano 3,78 milijardi dinara za kapitalne izdatke, a predlogom rebalansa predviđeno je smanjenje na 2,02 milijardi dinara, zatim Ministarstvu saobraćaja sa 3,45 milijardi na 2,65 milijardi dinara, kao i Bezbednosno informativnoj agenciji sa 559 miliona na 119,5 miliona dinara.

Uštede u budžetu predviđene su i za Narodnu skupštinu Srbije sa 2,27 milijardi na 2,15 milijardi dinara, za Predsednika Republike sa 245,7 miliona na 238,8 miliona dinara, dok su rashodi Vlade Srbije, posle rebalansa ostali skoro isti i povećani minimalno sa 8,7 milijardi na 8,76 milijardi dinara.

Rebalansom budžeta predviđeno je smanjenje i troškova za MUP Srbije sa 70,6 milijardi na 68,8 milijardi dinara (ušteda 1,8 milijardi), dok će Ministarstvo poljoprivrede imati smanjenje izdataka sa 48,4 na 44,7 milijardi dinara (3,7 milijardi manje).

Smanjenje troškova predviđeno je za Ministarstvo zdravlja sa 10,15 na 9,7 milijardi dinara, dok je za Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine predviđeno povećanje izdataka sa 8,53 na 9,11 milijardi dinara.

Za Ministarstvo kulture i informisanja, rebalansom su povećani rashodi sa 6,02 na 6,34 milijardi dinara, kao i Ministarstvu spoljnih poslova sa 6,84 na 6,88 milijardi dinara, dok su Ministarstvu odbrane smanjeni rashodi sa 59,9 milijardi na 57,06 milijardi dinara.

Ministarstvu regionalnog razvoja smanjeni su rashodi sa 10,8 na 7,2 milijardi dinara, Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike sa 141,3 na 138,4 milijardi dinara, Ministarstvu saobraćaja sa 25,2 na 23,3 milijardi dinara, Ministarstvu građevine i urbanizma za 1,72 na 1,58 milijardi dinara.

Rebalansom su predviđeni smanjeni rashodi Ministarstvu prosvete sa 167,49 na 165,7 milijardi dinara, Ministarstvu pravde sa 14,2 na 12,9 milijardi dinara i Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine sa 3,7 na 2,75 milijardi dinara, Ministarstvu rudarstva sa 631,7 miliona na 614,2 miliona dinara i Ministarstvu omladine i sporta sa 4,82 milijarde na 4,77 milijarde dinara.

Izdaci Državnoj revizorskoj instituciji su smanjeni sa 529,6 miliona na 480,9 miliona dinara, a Fiskalnom savetu sa 38,4 na 31,4 miliona dinara.

Izvor: Tanjug