Email Print

U PROCESU EVROINTEGRACIJA NEOPHODNO OTVARANJE TAJNIH DOSIJEA


Ni Srbija, ni BiH, neće biti spremne za ulazak u Evropsku uniju dok ne budu garantovale vraćanje dostojanstva ljudima. Nemačka podržava što bržu integraciju naše zemlje u EU i otvaranje poglavlja 23 i 24, ali i poručuje da su u Evropi organizovana jasna pravila u čijoj osnovi leže ljudska prava, koja se moraju poštovati.

Ove poruke preneli su Roland Jan, savezni komesar za evidenciju službe državne bezbednosti bivše DDR (Štazi) i Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske partije u Bundestagu, na skupu "Suočavanje sa prošlošću, otvaranje dosijea i lustracija".

- Diktatura je kada nam mali broj ljudi govori kuda treba da idemo, a demokratija kada, kroz suočavanje argumenata, zajednički dođemo do tog, najboljeg, puta. Prošlošću treba da se bavimo da bismo što bolje shvatili prirodu diktature i kreirali demokratiju - rekao je Jan.

Analizirajući nemačko iskustvo, on je napomenuo da je ključna stvar bila donošenje Zakona o dosijeima, koji je sprečio njihovu zloupotrebu. Međutim, kako kaže, problem je što veliki broj zemalja na putu ka EU još nisu obezbedile pravnu državu. Bez toga, građani neće imati kome da tuže krivce ukoliko njihovi dosijei završe u rukama medija.

Otvaranje dosijea služi vraćanju dostojanstva i rehabilitaciji žrtava, dodao je Juratović:

- Neophodno je razvijati duh poštovanja prema žrtvi. Suočavanje sa prošlošću u Nemačkoj nije značilo samo suočavanje sa onim što se dešavalo u DDR, već i pre toga - sa milionima žrtava koje je ostavio fašizam. Slična je situacija i na Balkanu, gde se u svakoj kući može naći bar jedna žrtva. -

Nemački Zakon o otvaranju dosijea podrazumevao je obelodanjivanje imena pripadnika i doušnika Štazija. Da bi neko dobio posao kao policajac, sudija, tužilac ili poreznik, morao je da dobije potvrdu da nije radio za Štazi. Od momenta otvaranja tajnih arhiva izvršeno je oko dva miliona provera državnih službenika i funkcionera i mnoge su rezultirale razrešenjima.

Za razliku od Nemačke, Srbija nije otvorila dosijea, osim u kratkom periodu posle 5. oktobra 2000. godine.

Jedna od parlamentarnih političkih stranaka je još 2004. godine podnela Predlog ovog zakona. Tada su dobili potvrdu da će zakon biti usvojen, ali ako imena u dosijeima budu anonimizovana. Ova stranka na to nije pristala, jer je njihov Predlog zakona podrazumevao da ostanu imena neposrednih egzekutora i onih koji su naređivali ubistva i diskreditacije ljudi, zbog kojih su ovi ostajali bez službe i života.

Za Štazi je radilo 7.000 oficira, imao je 90.000 agenata i još 100.000 saradnika. Kada bi se njegova tajna dokumenta poređala jedan do drugog, dobili bismo kolonu od 111 kilometara.

Reditelj Jovan Jovanović, čiji je film "Mlad i zdrav kao ruža" tri decenije stajao "u bunkeru", ocenio je da se u Srbiji i dalje živi u "titoizmu", dok je istoričar Srđan Cvetković predložio da se i kod nas, kao u Poljskoj, formira institut koji bi radio na suočavanju sa totalitarnim nasleđem.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 31.05.2016.
Naslov: Redakcija