STRATEGIJA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA: UNAPREđENJE POSLOVNOG OKRUżENJA SMANJENJEM PORESKIH I NEPORESKIH OBAVEZA PRIVREDI, UVOđENJEM EFIKASNIJIH PROCEDURA ZA INVESTICIJE, KAO I UNAPREđENJEM REGULATORNOG I ZAKONODAVNOG OKVIRA


Srbija će 2020. godine imati 350.000 malih i srednjih preduzeća u kojima će raditi 950.000 zaposlenih, predviđeno je Strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti, za period od 2015. do 2020. godine, koju je Vlada usvojila u petak (27. mart 2015. godine).

Ovim dugonajavljivanim dokumentom, Vlada Srbije se pozabavila poteškoćama firmi koje čine 99,8% ukupnog broja pravnih lica u Srbiji.

Naime, ako se ostvare ciljevi Strategije, broj MSP u našoj zemlji bi trebalo da se sa sadašnjih 315.412 poveća na 350.000, a broj zaposlenih sa nepunih 770.000 na 950.000.

Kako bi ostvarila stratešku viziju - razvoj preduzetništva i konkurentnosti, zasnovanog na privatnoj preduzetničkoj inicijativi, znanju i inovativnosti, koji će ojačati srpska preduzeća u dovoljnoj meri da spremno odgovore na pritisak konkurencije na zajedničkom tržištu EU i doprinesu poboljšanju životnog standarda u Republici Srbiji, Vlada je usvojila 6 stubova.

Vlada planira da unapredi poslovno okruženje i pristup izvorima finansiranja, radi na razvoju ljudskih resursa, jača održivost i konkurentost MSPP, unapređuje pristup novim tržištima i razvija i promoviše preduzetnički duh, a podsticaće i preduzetništvo žena, mladih i socijalno preduzetništvo.

Pod unapređenjem poslovnog okruženja Strategijom se podrazumeva smanjenje poreskih i neporeskih obaveza privredi, uvođenje efikasnijih procedura za investicije, kao i unapređenje regulatornog i zakonodavnog okvira. Malim i srednjim preduzećima bi, prema usvojenoj Strategiji trebalo da budu omogućeni i bolji uslovi za učešće u javnim nabavkama.

Prioritet Strategije je i unapređenje pristupa izvorima finansiranja. Kako bi ovaj cilj bio ostvaren, planirano je unapređenje kvaliteta ponude bankarskog sektora i razvoj novih finansijskih instrumenata, među kojima i razvoj novih modela finansiranja, unapređenje sistema izdavanja kreditnih garancija i korišćenje lizinga i faktoringa.

Država će se, ako bude držala Strategije, podsticajnim merama boriti i sa jednim od najvećih problema MSP-a, visokim bankarskim kamatama.

Kako bi unapredila izvoz, država će unaprediti dostupnost i kvalitet raspoloživih informacija o stranim (prioritetnim) tržištima, unaprediti znanja izvoznika i pružiti stručnu podršku, a biće i posrednik u uspostavljanju kontakata s potencijalnim poslovnim partnerima.

Katarina Jovanović, pomoćnica ministra privrede, izjavila je da su najveći problemi, kada je reč o novim tržištima, nemogućnost povezivanja sa drugim tržištima i preduzećima.

- Radi se na tome da se podigne spremnost malih i srednjih preduzeća da traže nova tržišta. Važno je da im se pruži podrška da izađu na nova tršišta i da se povežu sa većim preduzećima - naglasila je Jovanović.

Dragoljub Rajić iz "Mreže za poslovnu podršku" kaže da Strategija jeste poboljšana u odnosu na prethodnu, koja je važila do 2013. godine, ali da ne rešava ključne probleme preduzetnika.

- Država mora rešiti sistemske probleme sa kojima se susreću privrednici: nepovoljne izvore finansiranja i visoka poreska opterećenja koja umnogome otežavaju poslovanje preduzetnika - kaže Rajić.

Kao pozitivan primer na koji bismo mogli da se ugledamo, Rajić navodi Makedoniju koja je pre dve godine smanjila poreska opterećenja preduzetnicima i tako uspostavila stabilan privredni rast, ali i bolji životni standard u odnosu na Srbiju.

- Za bolje stanje u srpskom preduzetništvu neophodna je ozbiljna promena celokupnog sistema - dodaje Rajić.

Katarina Jovanović, pomoćnica ministra privrede, kaže da je strategija dala okvir za period do 2020. godine, a konkretne mere kojima će se doći do boljeg stanja preciziraće se svake godine na osnovu akcionih planova.

- Nerealno je očekivati da će u prvim godinama biti ostvaren maksimalni rezultat. U prvim godinama intenzivno će se raditi na stvaranju boljih uslova koji će kasnije doneti efekte - istakla je.

Kako bi sprovela Strategiju, država planira da predstavnike privrede uključi u proces donošenja propisa, a najavljeno je i osnivanje Saveta za mala i srednja preduzeća, preduzetništvo i konkurentnost.

Nakon usvajanja Strategije, koja je usklađena i sa politikom Evropske unije, predviđeno je i obrazovanje Saveta koji će nadzirati i koordinirati sprovođenje Strategije.

Rezultati primene će se, kako kaže Jovanović, meriti na osnovu indikatora, odnosno kvantitativnih vrednosti koji postoje za svaki od šest stubova strategije.

Izvor: Portal E-kapija, 1.4.2015.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print