Email Print

STALNI PREDSTAVNIK MMF-A UPOZORAVA: TRENUTNI NIVO JAVNOG DUGA, OD SKORO 60 ODSTO BDP-A, PREVISOK ZA SRBIJU


Najvažniji izazovi srpske ekonomije su visok fiskalni i spoljni deficit, visoka inflacija, kao i nizak privredni rast, smatra Bogdan Lisovolik.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik u intervjuu za "Večernje novosti", ocenjuje da je nizak privredni rast možda i ključan problem i da je njegovo rešavanje verovatno najkompleksnije.

Lisovolik poručuje da je neophodno sveobuhvatno poboljšanje u poslovnom okruženju. Dalji napredak u smanjenju fiskalnih i spoljnih deficita i inflacije je, prema njegovim rečima, takođe neophodan da bi visok rast bio održiv.

Uoči posete delegacije MMF-a Srbiji, Lisovolik u intervjuu za "Novosti" poručuje da je za eventualno sklapanje novog aranžmana potrebno nastaviti reforme u oblasti penzijskog sistema, tržišta rada, javnog sektora i uslova poslovanja.

"Ukoliko naredna misija bude pregovoračka oko sporazuma, ključne oblasti u razgovorima bile bi fiskalna politika i strukturne reforme koje bi omogućile privredni rast", kaže on.

"U vezi s pitanjem strukturnih reformi trebalo bi se dogovriti za paket efikasnih mera u oblastima kao što su penzijski sistem, tržište rada, javna preduzeća i poslovno okruženje. O detaljima reformi u svim ovim oblastima tek bi se raspravljalo", objašnjava on.

Kada je u pitanju mogućnost postizanja dogovora Beograda i MMF-a, Lisovolik ocenjuje da je ”lopta u dvorištvu nadležnih u Srbiji”.

"Drugim rečima, posvećenost vlasti da sprovodi 'zdravu' ekonomsku politiku je ključ za uspeh pregovora. Posvećenost je uvek ključ i za uspeh sprovođenja programa", kaže on.

Stalni predstavnik MMF-a upozorava i da je trenutni nivo javnog duga, od skoro 60 odsto BDP-a, previsok za Srbiju. On podseća da to nije samo stav MMF-a, već i same Srbije koja je zakonom ograničila granicu zaduživanja na najviše 45 odsto BDP-a, kao i da je to stav mnogih ekonomista, uključujući i Fiskalni savet.

"Što se tiče našeg razumevanja Vladine politike, srednjoročna fiskalna strategija, koja je usvojena u novembru prošle godine, potvrđuje opredeljenost da se nivo duga spusti ispod zakonskog limita", navodi Lisovolik.

On se osvrnuo i na predloge srpskih ekonomista i privrednika oko oporavka i reindustrijalizacije srpske privrede, navodeći da se treba orijentisati na izvozni sektor.

"Što se tiče tzv. industrijalizacije, po našem mišljenju, ključni cilj za Srbiju trebalo bi da bude 'odmrzavanje' rasta u sektorima koji izvoze. Ali, konkretni ciljevi treba da budu realno postavljeni", poručuje Lisovolik.

Predstavnik MMF-a upozorava i da subvencije ili poreske olakšice mogu kontraproduktivno da deluju na tržište i njegovu ulogu u podršci proizvodnji.

"Pravi izazov će biti kako poboljšati ukupnu poslovnu klimu, na pravi način iskoristiti strane direktne investicije i pravilno odrediti prioritete ulaganja u infrastrukturu. To će pomoći izvoznom sektoru, i istovremeno minimizirati budžetske troškove", ocenjuje Lisovlik.

On upozorava i da razloga za nastavak reformskih napora ima napretek. Lisovolik primećuje da je prethodnih godina ostvaren izvestan pomak, ali da taj napredak nije dovoljan.

Prema njegovim rečima, MMF neće insistirati na nekoj konketnoj reformi, već na paketu mera koje treba da pokrenu privredu i izvedu je na put održivog ekonomskog rasta i niske inflacije, a da istovremeno smanje fiskalne i spoljne ranjivosti.

Kada je u pitanju globalna ekonomija, Lisovolik navodi da u određenim delovima sveta posroje neki znaci oporavka, ali, nažalost, ne toliko u Evropi.

"Globalna ekonomija nastavlja da ide dalje različitim brzinama. Na primer, postoji snažan rast mnogih zemalja u razvoju, zatim manji, ali solidan rast u SAD, dok u Evropi, koja obuhvata sve ključne trgovinske partnere Srbije, i dalje postoje znaci slabosti", navodi stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.

Izvor: Novosti