ZAKONI O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, O ZAŠTITI PRIRODE I O UPRAVLJANJU OTPADOM: PREDVIđENO JE FORMIRANJE ZELENOG FONDA, KAO BUDżETSKOG FONDA KOJI BI TREBALO DA OBEZBEDI I STABILAN SISTEM FINANSIRANJA UPRAVLJANJA OTPADOM
Država će reciklažnoj industriji isplatiti milijardu i devetsto miliona dinara za prerađeni otpad u 2015. godini. U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine potpisani su ugovori sa 14 reciklera koji će dobiti novac za tretirani otpad. Nedavno je parlament usvojio set takozvanih zelenih zakona kojima je, pored ostalog, predviđeno formiranje zelenog fonda, kao budžetskog fonda koji bi trebalo da obezbedi i stabilan sistem finansiranja upravljanja otpadom.
Reciklažna industrija zapošljava oko 22.000 ljudi u 2.000 preduzeća. U Srbiji se prerađuje svega 10 do 15 odsto otpada. Godine 2012. ukinut je Fond za zaštitu životne sredine, a naknade reciklerima uglavnom su kasnile.
"Reciklažna industrija, ali i svi posebni tokovi plaćaju se na osnovu sredstava države. Mi sakupljamo otpad, transportujemo, tretiramo otpad, zbrinjavamo izdvojene opasne komponente, i onda isplate tih podsticajnih sredstava budu isplaćene od države sa zakašnjenjem, sad od godinu dana, ranije je bilo i po dve godine", kaže izvršni direktor SET reciklaže, Zorana Nikolić.
Zeleni fond bi trebalo da pomogne uspostavljanju osnova zelene ekonomije.
"Fond će nam poslužiti kao siguran izvor kofinansiranja velikih infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine. Mislimo da ćemo najveći deo ovih projekata uspeti da realizujemo iz sredstava evropskih fondova, a država mora da ima siguran izvor za kofinansiranje od 15 do 30 procenata", kaže ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković.
Godine 2009. uvedena je ekološka taksa, namenjena za subvenciju prerade posebnih tokova otpada. Međutim, od početka ima problema sa naplatom. Godine 2013. naplaćeno je pet i po milijardi dinara, 2014. sedam i po milijardi dinara, a 2015. milijardu i po dinara manje.
"Naša ekološka inspekcija po raspoloživom broju inspektora sasvim sigurno nije dovoljna da pokrije svaki segment u oblasti zaštite životne sredine, ali u narednim mesecima i u narednom periodu radićemo i na većem upošljavanju inspektora", kaže Bogosavljević Bošković.
Stari šporeti, frižideri, računari, televizori, telefoni opasan su otpad, ali su važan izvor sirovina. Prošle godine prerađeno je više od 20.000 tona električnog i elektronskog otpada, Nešto se i izvozi.
Za sada se preradi samo dva i po kilograma otpada godišnje po stanovniku, a četiri kilograma je cilj koji, po direktivi EU, Srbija treba da dostigne do 2020. godine.
Izvor: Vebsajt RTS, Slavica Gligorović, 29.02.2016.Naslov: Redakcija