Email Print

NACRTI ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU, O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I O APOTEKARSKOJ DELATNOSTI: Udruženje "Doktori protiv korupcije" nezadovoljno je nacrtima zakona, jer ne donose iskorak i novine koje mogu da reše probleme, već su stara zakonska rešenja samo prepakovana. Smatraju da nacrte zakona nije moguće popravljati amandmanima, jer u sebi sadrže strukturnu grešku


Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju, Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti ovih dana su imali javnu raspravu, a u Udruženju "Doktori protiv korupcije" kažu kako su očekivali da će oni doneti reformu sistema, obzirom na dugogodišnje probleme u srpskom zdravstvu.

Koordinator Udruženja dr Draško Karađinović kaže su u prethodne tri godine napravljeni značajni pomaci u ovoj oblasti, ali smatra da nacrti dva sistemska zakona, o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, ne donose iskorak i novine koje mogu da reše probleme, već su stara zakonska rešenja samo prepisana i prepakovana.

Karađinović kaže da je neophodno preuređenje zdravstva preko novih sistemskih i sektorskih zakona, koji bi napravili diskontinuitet sa važećim propisima iz 2005, jer su oni za deset godina uzrokovali brojne štetne posledice, kako po zdravlje građana, tako i po budžet.

- Međutim, za takav reformski iskorak potrebni su stručni kapaciteti sa novom, svežom vizijom, što očito nedostaje, jer se predložena rešenja u nacrtima sistemskih zakona vrte u okviru neuspešne rutine. Zdravstvena birokratija pokušava da izvrda insistiranje na neophodnosti strukturne reforme javnog sektora, pa i zdravstva, formalnim legislativnim aktivizmom, pa se pisanje obimnih zakona predstavlja kao reforma sistema, a rezultati bi trebalo da dođu u nekom neodređenom budućem roku – navodi dr Karađinović.

Koordinator Udruženja "Doktori protiv korupcije" podseća na to da srpsko zdravstvo odlikuje ogromna potrošnja, velika korupcija i slabi efekti, što bi moralo da vodi u korenitu reformu sistema. Navodi da su u prethodne tri godine napravljeni značajni infrastrukturni pomaci, posle decenije stagnacije u zdravstvu. Karađinović navodi da se dovršava izgradnja Kliničkog centra Niš, kupljeno je osam aparata za zračenje onkoloških pacijenata, uvodi se kvalitetan informacioni sistem posle decenije neuspešnih pokušaja, u Vojvodini pravi se mreža angio sala.

- Upravo zbog takvih uspeha, bila su i velika očekivanja od predloga sistemskih zakona u smislu kvalitetnih rešenja za neophodne i neizbežne dubinske strukturne promene – navodi Karađinović.

Nacrti zakona o osiguranju i zdravstvenoj zaštiti predstavljaju recikliranje starih rešenja iz 2005. godine, smatra Karađinović koji ne vidi kako oni mogu da racionalizuju potrošnju uz unapređenje kvaliteta.

- Čudi verovanje činovnika da pogrešna rešenja iz prošlosti, mogu u budućnosti da daju dobre rezultate. I dalje su zadržane odredbe s konfliktom interesa uz mnoge nedorečenosti, koji ostavljaju prostor za institucionalnu korupciju, a time i za nastavak rasipanja. Učvršćuje se birokratizacija, gomilaju organi, strukture i postupci koji su i do sada stvarali samo trošak bez ikakvog pozitivnog učinka. Urađene su neke terminološke i pravno tehničke korekcije u odnosu na sadašnje propise, ali je sve to daleko od neophodnog reformskog reza i savremenog koncepta zdravstva. Ukratko, birokrate iz Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nude prepakivanje starog, pa mislim da nije moguće ova dva nacrta popravljati amandmanima, jer sadrže u sebi strukturnu grešku. Sve to liči na klasičnu birokratsku sabotažu reformskih zahteva – kategoričan je Karađinović.

Jedan od primera neusaglašenosti između sistemskih zakona je i član 60. Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti, a sada je to član 199, u kojem se kaže kako državni lekar može u dopunskom radu da radi privatno, a tu mogućnost koristi 7.000 lekara iz bolničkog sektora.

- Član 139. Nacrta zakona o zdravstvenom osiguranju predviđa izabranog lekara u ugovornom odnosu sa RFZO u domu zdravlja, kojih ima 8.000. Da li izabrani lekari mogu da rade dopunski rad kao privatnici i da leče pacijente-osiguranike čije je lečenje RFZO ugovorio kod izabranog lekara? Kako da RFZO pristane da izabrani lekari koje već plaća, posle podne u dopunskom privatnom radu leče iste osiguranike koji sada dodatno plaćaju iz džepa, iako su platili zdravstveni doprinos? Da li ovakvo stanje ne obesmišljava obavezno zdravstveno osiguranje, da li se stvaraju veliki korpusi lekara s različitim pravima – navodi Karađinović i napominje kako na ta pitanja na javnoj raspravi nije dobio odgovor.

Nacrt zakon o apotekarskoj delatnosti, iako kasni 15 godina, jedini ima reformski potencijal, kojim treba da se uredi srpsko tržište lekova i medicinskih sredstava koje na godišnjem nivou iznosi više od 700 miliona evra.

Ovim zakonom će biti rešeno i pitanje neprestanog stvaranja dugova državnih apotekarskih ustanova prema privatnim veledrogerijama, koje danas iznosi 100 miliona evra. Broj apoteka kojih ima oko 3.000 i to 1.000 državnih i 2.000 privatnih, biće smanjen bar za 1.000, ako se usvoji zakon. Nejasno je formulisan predlog oko mogućnosti osnivanja apotekarskih lanaca, što bi moglo da ugrozi obavljanje apotekarske delatnosti u obliku privatne prakse.

- Nadajmo se da predlagač zakona neće podleći pritisku trgovačkih lobija i da će primeniti model iz evropskih zemalja – ukazao je Karađinović.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Petrović, 30.01.2017.
Naslov: Redakcija