Email Print

ZAKON O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI: ZAKON PROPISUJE SITUACIJE U KOJIMA JE MOGUćE OBRISATI LICE SA EVIDENCIJE NACIONALNE SLUżBE ZA ZAPOšLJAVANJE


U Srbiji mali broj ljudi može sebi danas da priušti luksuz da odbije ponuđeni posao. Mala plata i teški uslovi rada bez slobodnih dana najčešći su razlog neprihvatanja radnog mesta, ali je i broj onih koji ne pristanu na određeni posao gotovo zanemarljiv. Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je tokom prošle godine svega 180 osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje odbilo zaposlenje. Sa liste je skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 38/2015 - dalje: Zakon) obrisano 35 ljudi zbog odbijanja rada na privremenim i povremenim i 145 pošto nisu prihvatili ponuđeni posao.

Praksa pokazuje da se najčešće izbegavaju poslovi na kojima se očekuje da radnik radi više različitih poslova ili ona bez precizno definisanog radnog vremena. Takođe, to mogu biti i poslovi na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja ili poslovi koji mogu da utiču na život i zdravlje ljudi.

Kako objašnjavaju u NSZ, prava i obaveze tražioca zaposlenja definisana su Zakonom, kao i podzakonskim aktima - pravilnicima i uputstvima. I dešava se da nepoštovanje ovih pravila dovodi do "skidanja" sa liste tržišta rada.

- Evidencija o onima koji traže posao počinje da se vodi danom prijavljivanja Nacionalnoj službi, a prestaje kada nastupi neki od osnova za brisanje liste, u skladu sa Zakonom. Nezaposleni se briše danom neizvršavanja neke svoje obaveze, međutim, ako postoji opravdani razlog za nejavljanje, potencijalni radnik je dužan da se lično javi i obavesti nas odmah po prestanku tog razloga - kažu u ovoj službi.

Propisi predviđaju nekoliko mogućnosti kada neko sa spiska tržišta rada može da bude "izbrisan". Najpre se moraju poštovati rokovi za javljanje NSZ, a minus je i ako se na zahtev tržišta rada ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja ili odbije ponuđeno posredovanje. Budući radnik mora da se javi poslodavcu kome ga uputi ova služba, a na listi nepoželjnih biće i ako odbije da utvrdi individualni plan zapošljavanja, ili se ne pridržava njegovih odredaba. Propisi ne dozvoljavaju ni odbijanje ili napuštanje učešća u meri aktivne politike zapošljavanja ili ne odazivanje na poziv Nacionalne službe. Kao poslednji razlog za brisanje sa evidencije Zakon predviđa rad bez zaključenog ugovora o radu.

- Nezaposleni bi trebalo da uz pomoć Nacionalne službe preduzimaju sve neophodne aktivnosti koje ih mogu dovesti do zapošljavanja ili eventualno do poboljšanja njihove pozicije na tržištu rada u smislu sticanja novih znanja, veština, radnog iskustva i slično, kao i da se pridržavaju dogovora koji su postigli sa savetnikom za zapošljavanje, odnosno da se uredno odazivaju na pozive službe - kažu u ovoj službi.

Neprihvatanje ili nedolazak na obuku, koja mu je predložena, odbijanje ponuđenog odgovarajućeg zaposlenja, nejavljanje poslodavcu kome ga je NSZ uputila radi razgovora o zaposlenju, predstavljaju konkretne činjenice koje povlače za sobom preduzimanje određenih postupaka kao što su brisanje sa evidencije nezaposlenih, ili pravdanje istih, ukoliko za to postoje opravdani razlozi.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 31.01.2016.
Naslov: Redakcija