NACRT ZAKONA O TRANSPLANTACIJI ORGANA, TKIVA I ĆELIJA: PREDVIđA SE PRETPOSTAVLJENA SAGLASNOST DONORSTVA ORGANA NAKON SMRTI, OSIM ZA ONA LICA KOJA SU TO PISMENO ODBILA

Najava da bi u Srbiji uskoro mogao da bude usvojen zakon po kome bismo svi bili potencijalni davaoci organa izazvao je mnogo negativnih komentara. Statistika pokazuje da su mnogo veće šanse da nam tokom života zatreba transplantacija nego da budemo davalac organa.

Da mu krajem 2006. godine u Gracu u Austriji nije urađena transplantacija srca, hirurg Dušan Šćepanović verovatno ne bi bio borac za bolji program transplantacije u Srbiji, ali, ono najvažnije - propustio bi neke od najznačajnijih porodičnih trenutaka.

"Ne bih dočekao da moji sinovi diplomiraju i postanu doktori, ne bih dočekao da ih oženim, i ne bih dočekao unuke. Pogledajte šta bih sve u životu propustio da nije bilo jedne nemačke porodice koja je odlučila da nekom Dušanu Šćepanoviću sa brdovitog Balkana pokloni srce sina jedinca koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći", ističe hirurg prof. dr Dušan Šćepanović.

Da je Srbiji neophodan zakon po kome bi svi građani bili potencijalni davaoci organa, osim onih koji se upišu u registar nedavalaca, profesor Šćepanović apeluje unazad godinama.

"Suština stvari je da neće niko nikoga da juri po ulici da mu uzima organe. Prvo, to je nemoguće, to može da se uradi samo u bolnici i nigde više. Drugo, to je novi život", dodaje Šćepović.

Hrvatska model pretpostavljene saglasnosti ima od 1998. godine. Sada je to zemlja koja ima najviše transplantacija u Evropi i svetu, u kojoj građani najkraće čekaju na spasonosni organ.

"Hrvatska ima četiri i po miliona stanovnika, dve hiljade i dve stotine njih je izrazilo da se protivi darivanju organa. U praksi, ukoliko ne nađemo osobu da je u registru, uvek se pristupa porodici. Hrvatska danas nema problem, naši građani su informisani o važnosti darivanja organa. Posle smrti u gotovo 90 odsto slučajeva dobije se saglasnost porodice", ukazuje nacionalni koordinator za transplantaciju Hrvatske, Mirela Bušić.

Iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja najavljuju da bi do polovine 2016. godine trebalo da bude usvojen novi Zakon o transplantaciji organa, tkiva i ćelija.

"Radne grupe će naredna četiri meseca raditi sa ekspertima EU i svi modeli, da li će to biti pretpostavljena ili informisana saglanost odlučiće radna grupa. Nakon javne rasprave ide skupštinska procedura", navodi dr Nenad Milojičić iz Uprave za biomedicinu.

Do javne rasprave i podatak da bi u Srbiji čak 70 odsto građana prihvatilo transplantaciju organa, međutim, procenat pozitivnih odgovora na pitanje da li bismo bili i davalac organa, duplo je manji.