NACRT ZAKONA O OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA - TEKST PROPISA
NACRT ZAKONAO OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA
Glava prva
OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom u cilju otklanjanja posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih naslednika uređuju se uslovi, način i postupak vraćanja imovine oduzete pripadnicima jevrejske zajednice koji nemaju zakonskih naslednika i vraćanja oduzete imovine organizacija koje su u vreme oduzimanja bile u funkciji jevrejske zajednice, a koja imovina je na teritoriji Republike Srbije oduzeta za vreme Holokausta ili na osnovu propisa iz člana 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US), kao i finansijska podrška Republike Srbije jevrejskoj zajednici u Republici Srbiji.
Značenje pojedinih izraza
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) pod "oduzetom imovinom" se podrazumevaju pokretne i nepokretne stvari, kao i preduzeća oduzeta bivšim vlasnicima za vreme Holokausta ili primenom propisa iz člana 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US);
2) pod "imovinom bez naslednika" smatra se oduzeta imovina za koju nije podnet zahtev, odnosno za koju je zahtev podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju u smislu odredaba Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US);
3) pod pojmom "bivši vlasnik" podrazumeva se fizičko lice koje je bilo pripadnik jevrejske zajednice koje je bilo vlasnik u vreme oduzimanja i pravno lice koje su u vreme oduzimanja na bilo koji način bilo u funkciji jevrejske zajednice, a koje je bilo vlasnik imovine u momentu oduzimanja;
4) pod "aktom o podržavljenju" podrazumeva se pravni akt koji je imao neposredno dejstvo, kao što je presuda, odluka, rešenje, zaključak ili drugi pravni akt državnog, odnosno drugog nadležnog organa, kojim je izvršeno podržavljenje imovine;
5) pod pojmom jevrejska opština podrazumevaju se registrovane jevrejske opštine u Republici Srbiji;
6)pod pojmom "zahtev za vraćanje oduzete imovine" (u daljem tekstu: zahtev) podrazumeva se zahtev koji na osnovu ovog zakona podnosi jevrejska opština na čijem se području nalazi oduzeta nepokrenost;
7) pod pojmom "pravo na vraćanje imovine" podrazumeva se pravo koje nadležni organ, u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje podnosiocu zahteva;
8) pod pojmom "Savez" podrazumeva se Savez Jevrejskih opština Srbije u daljem tekstu: Savez);
9)pod pojmom "prihod" podrazumevaju se sredstva Saveza ostvarena finansijskom podrškom Republike Srbije iz člana 24. ovog Zakona, kao i svi prihodi jevrejske opštine ostvareni upravljanjem imovinom na kojoj se utvrdi pravo svojine jevrejske opštine u skladu sa odredbama ovog zakona;
10) pod pojmom "Agencija" podrazumeva se Agencija za restituciju Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija);
11) pod pojmom "podnosilac zahteva" podrazumeva se jevrejska opština koja je agenciji podnela zahtev (u daljem tekstu: podnosilac zahteva);
12)pojmovi: objekat, građenje, rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija i sanacija, i drugi građevinski pojmovi tumače se i primenjuju u skladu sa propisima koji uređuju izgradnju objekata.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu (oduzimanje, vraćanje i sl.) imaju se tumačiti isključivo kao izražavanje saosećanja, solidarnosti i razumevanja Republike Srbije za stradanje Jevrejskog naroda na svojoj teritoriji tokom neprijateljske okupacije od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945. godine, odričući svaku odgovornost Republike Srbije za strahovite patnje i štetu nanetu žrtvama Holokausta i drugim žrtvama nacizma na svojoj teritoriji, u uslovima neprijateljske okupacije.
Pojam Holokausta
Član 3.
Za potrebe ovog zakona Holokaust predstavlja period od 6. aprila 1941. godine do9. maja 1945.godine u kome je od strane okupatora i njihovih saradnika i satelita na teritoriji današnje Republike Srbije vršen sistematski progon i ubistva pripadnika Jevrejske zajednice, uništavanje i oduzimanje imovine Jevreja, bez obzira na njihovo državljanstvo, i jevrejskih organizacija, zasnovan na rasističkim odredbama, propisima i aktima nacističkog režima.
Načelo zaštite sticaoca
Član 4.
Sticalac imovine, osim obveznika vraćanja iz člana 10. ovog zakona, koji je, nakon podržavljenja imovine, stekao pravo svojine u skladu sa zakonom, ostaje vlasnik i držalac stvari, a njegova stečena prava ne smeju biti povređena.
Načelo javnosti
Član. 5
Sredstva koja jevrejska opština, odnosno Savez ostvari iz imovine i finansijskom podrškom u skladu sa ovim Zakonom troše se u ovim zakonom utvrđene svrhe, uz redovno obaveštavanje javnosti o ostvarivanju ciljeva ovog Zakona, kao i omogućavanjem javnosti da se upozna sa aktivnostima koje Savez,odnosno jevrejska opština preduzima u skladu sa ovim zakonom.
Primena drugih propisa
Član 6.
Postupak po zahtevu sprovodi se po odredbama ovog zakona. Na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom primenjivaće se shodno odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Ovim zakonom se ne dira u primenu drugih propisa o zaštiti prava svojine i drugih prava stečenih u skladu sa zakonom, osim ukoliko su u suprotnosti sa njim.
Izdavanje dokumentacije i podataka
Član 7.
Svi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i drugi organi i organizacije, kao i arhividužni su da u okviru svojih nadležnosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje, izdaju za potrebe sprovođenja postupka vraćanja imovine u skladu sa odredbama ovog Zakona, svu potrebnu dokumentaciju i podatke kojima raspolažu.
Neuračunavanje primljenog i izgubljena dobit
Član 8.
Ne može se zahtevati vraćanje plodova, niti naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja, odnosno upravljanja podržavljenom imovinom, kao i po osnovu njenog održavanja u periodu od dana podržavljenja do vraćanja imovine.
Glava druga
VRAĆANJE IMOVINE
Predmet vraćanja
Član 9.
Ovim zakonom vraćaju se nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i društvenoj i zadružnoj svojini koje je imalac stekao uz tržišnu naknadu.
Predmet vraćanja su podržavljene nepokretnosti: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i drugi objekti koji postoje u vreme donošenja odluke o vraćanju.
U slučaju kada su oduzete nepokretnosti koje su bile u vlasništvu podržavljenog preduzeća, prenose seu svojinu nepokretnosti koje su bile u svojini podržavljenog preduzeća u srazmeri sa udelom u vlasništvu koje je bivši vlasnik preduzeća imao u podržavljenom preduzeću u momentu oduzimanja.
Predmet vraćanja su podržavljene pokretne stvari upisane u javni registar, nakit i druge vrednosne pokretne stvari za koje se nesumnjivo utvrdi da su oduzete primenom propisa iz člana 1. ovog zakona ili se dokaže da su na drugi način protivpravno oduzete bivšem vlasniku za vreme Holokausta.
Ne vraća se imovina oduzeta na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako je bivšem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti.
Obveznici vraćanja imovine u naturalnom obliku
Član 10.
Obveznik vraćanja oduzete imovine bez naslednika u naturalnom obliku (u daljem tekstu: obveznik) je Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, privredno društvo sa većinskim društvenim kapitalom i zadruga, uključujući i privredna društva i zadruge u postupku stečaja i likvidacije, a koji je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, držalac ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini - u odnosu na pravo koje mu pripada.
Izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku
Član 11.
Ne vraća se pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju sledeću namenu, odnosno status:
1) nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu isključivo u javnoj svojini;
2) službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje zakonom utvrđene nadležnosti državnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i organa mesne samouprave;
3) nepokretnosti koje služe za obavljanje delatnosti ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja i obrazovanja, kulture i nauke ili drugih ustanova, kao javnih službi, osnovanih od strane nosilaca javne svojine, a čijim bi vraćanjem bio bitno ometen rad i funkcionisanje tih službi;
4) nepokretnosti koje su neodvojivi sastavni deo mreža, objekata, uređaja ili drugih sredstava koja služe za obavljanje pretežne delatnosti javnih preduzeća, društava kapitala osnovanih od strane nosilaca javne svojine, kao i njihovih zavisnih društava, iz oblasti energetike, telekomunikacija, saobraćaja, vodoprivrede i komunalnih delatnosti;
5) nepokretnosti čije bi vraćanje bitno narušilo ekonomsku, odnosno tehnološku održivost i funkcionalnost u obavljanju pretežne delatnosti subjekta privatizacije koji nije privatizovan, kao i subjekta koji se prodaje u postupku stečaja kao pravno lice, a u čijoj se svojini nalaze;
6) nepokretnosti koje su namenjene za reprezentativne potrebe Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade;
7) nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije namenjene za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, vojnih i trgovinskih predstavništava i predstavnika pri diplomatsko-konzularnim predstavništvima;
8) nepokretnosti koje su prodate, odnosno stečene u postupku privatizacije kao svojina subjekta privatizacije;
9) nepokretnosti koje su prodate u postupku stečaja nad preduzećima u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini, kao i nepokretnosti koje predstavljaju svojinu stečajnih dužnika u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini koja su kao pravna lica prodati u postupku stečaja;
10) u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
1. Zajedničke odredbe o vraćanju nepokretnosti
Vraćanje svojine i državine
Član 12.
Zajedničke odredbe o vraćanju nepokretnosti primenjuju se uvek kada se ovim zakonom ne uređuje drukčije za pojedinu vrstu nepokretnosti.
Obveznik vraćanja dužan je da, u skladu sa ovim zakonom, podnosiocu zahteva prenese pravo svojine i državinu na oduzetoj nepokretnosti, osim ako objekat nije uvećan u smislu člana 13. ovog zakona.
Ako se vraća deo nepokretnosti, vratiće se u susvojinu.
Uvećani objekat
Član 13.
Objekat se, u smislu ovog zakona, smatra uvećanim ukoliko je dograđen ili nadzidan u skladu sa zakonom, čime je uvećana njegova bruto površina. Izvođenje građevinskih radova unutar postojećeg gabarita i volumena ne smatra se uvećanjem objekta u smislu ovog zakona.
Odlaganje prenosa državine
Član 14.
Obveznik vraćanja imovine ima pravo da i nakon donošenja pravnosnažnog rešenja o vraćanju nepokretnosti kao zakupac koristi predmetnu nepokretnost za svoju delatnost, u periodu koji je neophodan za prilagođavanje njegovog poslovanja, a ne duže od tri godine od dana pravosnažnosti rešenja o vraćanju imovine. Prava i obaveze između jevrejske opštine i obveznika za to vreme uređuju se ugovorom.
U slučaju da se ugovor ne zaključi u roku od tri meseca od dana konačnosti rešenja o vraćanju imovine, svaka strana može zahtevati da sud svojom odlukom uredi njihov odnos.
Pravni položaj zakupca nepokretnosti
Član 15.
Zakupac nepokretnosti koja je predmet vraćanja ima pravo da koristi nepokretnost za obavljanje svoje delatnosti po uslovima iz ugovora zaključenim sa prethodnim vlasnikom, odnosno korisnikom, ali ne duže od tri godine od pravnosnažnosti rešenja o vraćanju imovine, s tim što se jevrejskaopštinai zakupacmogu i drukčije sporazumeti.
Teret na nepokretnosti
Član 16.
Nepokretnosti se vraćaju oslobođene hipotekarnih tereta koji su ustanovljeni od momenta njihovog podržavljenja.
Umesto nepokretnosti koja prema odrebama ovog Zakona može biti predmet vraćanja u naturi, a koja je oterećena hipotekom, može se vratiti druga odgovarajuća nepokretnost jednake vrednosti.
Ukoliko se vraća nepokretnost opterećena hipotekom, za potraživanja koja su bila obezbeđena hipotekom iz stava 1. ovog člana garantuje Republika Srbija i preuzima obavezu namirenja potraživanjauz pravo regresa prema dužniku iz pravnog posla obezbeđenog hipotekom.
Postojeće stvarne službenosti konstituisane u korist ili na teret nepokretnosti ne prestaju vraćanjem nepokretnosti koja se vraća u skladu sa odredbama ovog Zakona.
Postojeće lične službenosti u korist trećih lica se gase.
2. Vraćanje podržavljenog građevinskog zemljišta
Koje se zemljište ne vraća
Član 17.
Predmet vraćanja, u smislu ovog zakona, jeste građevinsko zemljište u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao i građevinsko zemljište u državnoj svojini, kao i u društvenoj odnosno zadružnoj svojini, ukoliko nije stečeno teretno pravnim poslom.
Ne vraća se izgrađeno građevinsko zemljište, ako ovim zakonom za pojedine slučajeve nije drukčije određeno.
Ne vraća se građevinsko zemljište na kome se, u skladu sa ovim zakonom, nalaze javne površine ili je planskim dokumentom, važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona, predviđena izgradnja objekata javne namene, u skladu sa propisima koji uređuju prostorno planiranje, izgradnjui građevinsko zemljište, kao ni građevinsko zemljište na kome su izgrađeni objekti koji nisu predmet vraćanja u naturalnom obliku u skladu sa članom 11. ovog zakona, kao ni neizgrađeno građevinsko zemljište za koje u skladu sa propisima koji uređujuprostorno planiranje, izgradnju i građevinsko zemljište postoji pravnosnažno rešenje o dozvoli za izgradnju u vreme stupanja na snagu ovog zakona.
3. Vraćanje poljoprivrednog zemljišta, šuma i šumskog zemljišta
Koje se zemljište vraća
Član 18.
Podnosiocu zahteva se utvrđuje pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu i šumama, oduzetim bivšim vlasnicima primenom propisa iz člana 1. ovog zakona.
Ako je određeno nekomasirano državno poljoprivredno zemljište zemljište koje je predmet zahteva bivšeg vlasnika u funkciji obezbeđivanja strateških investicija u Republici Srbiji, bivšem vlasniku se može vratiti i drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište na području istog upravnog okruga.
Ukoliko je oduzeto poljoprivredno zemljište bilo predmet komasacije, odnosno arondacije bivšim vlasnicima vratiće se komasirano, odnosno arondirano zemljište na području katastarske opštine na kojoj je sprovedena komasacija, odnosno arondacija, odnosno na komasiranom području katastarske opštine na području iste jedinice lokalne samouprave u kojoj ima zemljišta za vraćanje u naturi.
Ako nema raspoloživog zemljišta na području iste jedinice lokalne samouprave, podnosiocu zahteva će se vratiti zemljište jednake vrednosti koje je bilo predmet komasacije, na području susedne jedinice lokalne samouprave.
Ako nema raspoloživog zemljišta na područjima iz stava 4. ovog člana, podnosiocu zahtevaće se vratiti zemljište jednake vrednostina području katastarske opštine u istom okrugu, u kojoj je sprovedena komasacija.
Na vraćanje poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet komasacije, odnosno arondacije, u smislu ovog člana, shodno će se primenjivati kriterijumi utvrđeni tačkom 1. (Računanje obračunskog faktora "Fˮ za prelazak sa jedne na drugu katarstarsku klasu kod vraćanja zemljišta) i tačkom 3. (Svođenje površina parcela različitih katastarskih klasa na površinu prve katastarske klase njiva sa rekapitulacijom stanja u iskazu identifikacije) u okviru glave II (Obrada podataka i računanje elemenata za prenos vraćenih parcela na teren) Tehničkog uputstva za izvođenje geodetsko-tehničkih radova u postupku vraćanja zemljišta koje je sastavni deo Uredbe za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda("Sl. glasnik RS", br. 18/91, 20/92 i 42/98), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.ˮ
Koje se zemljište ne vraća
Član 19.
Ne vraća se pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu ako je na dan stupanja na snagu ovog zakona:
1) na katastarskoj parceli izgrađen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona, ona površina katastarske parcele koja služi za redovnu upotrebu tog objekta, odnosno ako je na kompleksu zemljišta izgrađen veći broj objekata koji su u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona - površina zemljišta koja ekonomski opravdava korišćenje tih objekata;
2) zemljište u društvenoj, odnosno zadružnoj svojini stečeno teretnim pravnim poslom.
Bliži kriterijumi za utvrđivanje površine zemljišta koje se ne vraća u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana, utvrdiće se aktom Vlade.
Pravo korišćenja i zakup
Član 20.
Licu koje je na dan donošenja pravnosnažnog rešenja Agencije imalo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta, to pravo prestaje danom pravnosnažnosti rešenja o prenosu svojine podnosiocu zahteva. Lice koje je imalo pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta dužno je da preda državinu podnosiocuzahteva po skidanju useva, a najkasnije do 30. oktobra godine u kojoj je rešenje postalo pravnosnažno, a kad je rešenje postalo pravnosnažno posle ovog datuma - u roku od osam dana od skidanja prvog narednog useva u sledećoj godini.
Ukoliko je poljoprivredno zemljište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište, dato u zakup, ostaje u državini zakupca do isteka ugovora o zakupu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, osim u slučaju da se stranke drukčije ne sporazumeju, s tim da zakupninu od dana izvršnosti rešenja o vraćanju zemljišta zakupac plaća podnosiocu zahteva.
4. Vraćanje stambenih i poslovnih objekata
Stambene zgrade i stanovi
Član 21.
Jevrejskoj opštini se utvrđuje pravo svojine na stambenim zgradama, kućama, stanovima, garažama i drugim pratećim objektima oduzetim primenom propisa iz člana 1. stav 2. ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne vraćaju se stambene zgrade i kuće na kojima je, u slučaju zasnivanja etažne svojine, u skladu sa zakonom, prestalo da postoji pravo svojine na zgradi, odnosno kući.
Stambene zgrade, kuće i stanovi na kojima postoji zakonom zaštićeno stanarsko pravo, predaju se u svojinu jevrejskojopštini, koji od dana pravnosnažnosti rešenja o vraćanju postaje zakupodavac zaštićenom stanaru, pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje stanovanje.
Poslovni objekti i poslovne prostorije
Član 22.
U slučaju kada su oduzeti poslovni objekti i poslovne prostorije koji su bili u vlasništvu podržavljenog preduzeća, podnosiocu zahteva se prenose u svojinu poslovni objekti i poslovne prostorije koji su bili u svojini podržavljenog preduzeća u srazmeri sa udelom u vlasništvu koje je bivši vlasnik preduzeća imao u podržavljenom preduzeću u momentu oduzimanja.
Poslovni objekti i poslovne prostorije iz stava 1. ovog člana, dati u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos predaju se podnosiocu zahteva u svojinu u skladu sa ovim zakonom, a po isteku tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o vraćanju imovine i u državinu, ako se bivši vlasnik i zakupac drugačije ne sporazumeju. U periodu od sticanja svojine do stupanja u posed podnosioca zahteva, zakupac stupa u pravni odnos sa njim po ugovoru koji je zaključio sa prethodnim vlasnikom.
Vraćanje pokretnih stvari
Član 23.
Vraćaju se u svojinu i državinu postojeće podržavljene pokretne stvari iz člana 9. ovog zakona.
Ne vraćaju se pokretne stvari iz stava 1. ovog člana, koje su, na dan stupanja na snagu ovog zakona, sastavni deo zbirki muzeja, galerija, nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja ili drugih srodnih ustanova.
Ne vraćaju se pokretne stvari iz stava 1. ovog člana koje su prodate u postupku privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.
Glava treća
FINANSIJSKA PODRŠKA REPUBLIKE SRBIJE
Oblik i ukupan iznos finansijske podrške
Član 24.
Finansijska podrška Savezu obezebeđuje se iz budžeta Republike Srbije u vidu uplata novčanih sredstava na račun Saveza.
Ukupan iznos sredstava iz stava 1. ovog člana, opredeljuje SE iznos od 950.000 EUR na nivou kalendarske godine, a na period od 25 godina od dana stupanja na snagu ovog Zakona.
Porezi, takse i troškovi postupka
Član 25.
Sticanje imovine i ostvarivanje prihoda na osnovu ovog zakona ne podleže plaćanju ni jedne vrste poreza, administrativnih i sudskih taksi i naknada državnim organima i organizacijama.
Jevrejska opština, odnosno Savez je obeznik plaćanja poreza na imovinu koja se pravnosnažno vrati u skladu sa odredbama ovog Zakona, kao i drugih vrsta poreza na ostvarivanje prihoda od imovine, odnosno novčanih sredstava, u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje privrednih društava.
Podnosilac zahteva snosi troškove postupka u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, podnosilac zahteva nije u obavezi da plati troškove za rad i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda, lokalnih arhiva, Arhiva Srbije i Arhiva Jugoslavije, koji padaju na teret tih organa.
Glava četvrta
POSTUPAK ZA VRAĆANJE IMOVINE
Stranke u postupku
Član 26.
Stranke u postupku su podnosilac zahteva, nosilac prava korišćenja na nepokretnosti koja je predmet zahteva, zakonski zastupnik Republike Srbije, kao i zastupnik drugog obveznika vraćanja.
Organ koji vodi prvostepeni postupak
Član 27.
Postupak po zahtevu vodi Agencija, a u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Podnosilac zahteva
Član 28.
Zahtev za vraćanje imovine u smislu ovog Zakona podnosi jevrejska opština.
Podnošenje zahteva
Član 29.
Zahtev za vraćanje imovine pojedinačnih bivših vlasnika podnosi se u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zahtev se podnosi Agenciji sa propisanim dokazima.
Zahtev se podnosi za jednu određenu nepokretnu ili pokretnu stvar ili za više stvari koje su pripadale istom bivšem vlasniku.
Sadržina zahteva
Član 30.
Zahtev sadrži podatke o:
1) bivšem vlasniku – ime, ime jednog roditelja i prezime i adresa;
2) oduzetoj imovini na koju se zahtev odnosi - vrsta, naziv, veličina, odnosno površina, mesto gde se nepokretnost nalazi, broj katastarske parcele po starom i važećem premeru – osim u slučaju kada je predmet zahteva poljoprivredno zemljište koje je nakon oduzimanja komasirano, izgled i stanje imovine u vreme oduzimanja, odnosno odgovarajući podaci za pokretne stvari;
3) dokumentacija o oduzimanju, odnosno akt o podržavljenju;
4) pravu svojine bivšeg vlasnika na oduzetoj imovini;
5) dokaz o činjenici da je prethodni vlasnik bio pripadnik jevrejske zajednice, odnosno, ukoliko je bivši vlasnik pravno lice – dokaz da je u bilo u funkciji jevrejske zajednice.
Uz zahtev se prilažu, u originalu ili overenoj fotokopiji, sledeći dokazi:
1) za podatke iz stava 1. tačka 2) ovog člana - izvod iz registra nepokretnosti, izvod iz registra pokretnih stvari, uverenje Republičkog geodetskog zavoda o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera, osim za katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija;
2) za podatke iz stava 1. tačka 3) ovog člana odluka okupatorskih snaga u kojima je opisana oduzeta imovina, pojedinačni akt sudskog organa FNRJ ili organa uprave FNRJ na osnovu kog je imovina prešla u državno vlasništvo;
3) za podatke iz stava 1. tačka 4) – izvodi iz zemljišnih knjiga ili drugi dokazi o pravu svojine bivšeg vlasnika;
4) sve druge dokaze koje podnosilac zahteva poseduje, a koji mogu biti od značaja za odlučivanje po zahtevu.
Neuredan zahtev
Član 31.
Ukoliko Agencija utvrdi da zahtev ne sadrži dovoljno podataka iz člana 30. stav 1. ovog zakona, pozvaće podnosioca zahteva da u roku od 120 dana uredi svoj zahtev.
Ukoliko podnosilac zahteva ne postupi u skladu sa nalogom Agencije u ostavljenom roku, zahtev će biti odbačen kao neuredan.
Rok za donošenje rešenja
Član 32.
Agencija je dužna da o potpunom zahtevu odluči najkasnije u roku od šest meseci, a izuzetno kod posebno složenih predmeta godinu dana od dana prijema potpunog zahteva.
Odlučivanje o zahtevu
Član 33.
Agencija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu i donosi rešenje kojim utvrđuje imovinu koja se prenosi u svojinu jevrejskoj opštini, odnosno kojim zahtev za vraćanje odbija kao neosnovan.
Ukoliko zahtev obuhvata više nepokretnosti, odnosno pokretnih stvari, Agencija može doneti više rešenja kojim se vrši povraćaj imovine ili jedno rešenje kojim je obuhvaćen ceo zahtev.
U slučaju da organ iz stava 1. ovog člana utvrdi da ne postoji zakonski osnov za vraćanje oduzete imovine, doneće rešenje o odbijanju podnetog zahteva.
Pravnosnažno rešenje o utvrđivanju prava svojine jevrejske opštine Agencija dostavlja organu nadležnom za evidenciju i upis prava na nepokretnosti i Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, a za poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište I ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede i šuma, kao i organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu poreza na imovinu.
Rešenje o utvrđenju prava svojine
Član 34.
Agencija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu i donosi rešenje kojim utvrđuje imovinu koja se prenosi u svojinu jevrejske opštine, obveznika vraćanja, način i rokove za izvršavanje utvrđenih obaveza.
U rešenju kojim se zahtev jevrejske opštine usvaja nalaže se nadležnim organima izvršenje rešenja, kao i brisanje eventualnih tereta.
Prvostepeno rešenje Agencija dostavlja podnosiocu zahteva, nosiocu prava korišćenja, obvezniku i državnom pravobraniocu.
Pravna sredstva
Član 35.
Protiv prvostepenog rešenja iz člana 34. ovog zakona, podnosilac zahteva, obveznik i državni pravobranilac mogu izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za poslove finansija, kao drugostepenom organu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija je dužno da odluči o podnetoj žalbi u roku od 90 dana od dana prijema.
Protiv drugostepenog rešenja može se pokrenuti upravni spor.
Izvršenje rešenja
Član 36.
Na osnovu pravnosnažnog rešenja o utvrđenju prava svojine jevrejska opština ima pravo da upiše svojinu na predmetnoj nepokretnosti ili pokretnoj stvari koja se upisuje u registar.
Na osnovu pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju prava svojine čiji je obveznik vraćanja društvo kapitala ili zadruga u postupku stečaja, odnosno likvidacije, jevrejska opština ima pravo da zahteva izlučenje iz stečajne, odnosno likvidacione mase stečajnog, odnosno likvidacionog dužnika.
Ukoliko se preživeli zakonski naslednik bivšeg vlasnika čija je imovina pravnosnažno vraćena jevrejskoj opštini u skladu sa odredbama ovog Zakona, obrati jevrejskoj opštini sa zahtevom za prenos prava svojine na predmetnoj imovini, jevrejska opština je dužna da, nakon što utvrdi svojstvo zakonskog naslednika bivšeg vlasnika, prenese preživelom zakonskom nasledniku u svojinu vraćenu nepokretnost u skladu sa udelom koji mu pripada u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nasleđivanje.
Jevrejska opština je dužna da obavezu iz stava 3. ovog člana izvrši u roku od mesec dana od dana prijema zahteva zakonskog naslednika bivšeg vlasnika iz stava 3. ovog člana, a zakonski naslednik bivšeg vlasnika ovo svoje pravo može ostvariti i sudskim putem.
U slučaju postojanja zakupodavnog odnosa na nepokretnosti iz stava 3. ovog člana, zakupac će stupiti u zakupodavni odnos sa naslednikom iz stava 3. ovog člana pod uslovima iz ugovora o zakupu sa jevrejskom opštinom, do isteka roka od tri godine od dana prenosa prava svojine sa jevrejske opštine na naslednika.
Glava peta
USMERAVANJE SREDSTAVA OSTVARENIH VRAĆANJEM NEPOKRETNOSTI I PRIMANJEM FINANSIJSKE PODRŠKE REPUBLIKE SRBIJE
Upravljanje prihodima
Član 37.
Savez i jevrejska opština upravljaju prihodima i usmeravaju ih u sledeće aktivnosti:
1) proučavanje i dokumentovanje perioda Holokausta, obeležavanje značajnih datuma iz perioda Holokausta i komemoracije u Republici Srbiji;
2) naučno-istraživačke projekte u vezi sa Holokaustom i drugim zločinima nacista, njihovih saradnika i satelita i izdavanje publikacija na ove teme;
3) obrazovanje o Holokaustu i drugim zločinima nacista, njihovih saradnika i satelita, kulturne manifestacije, kao i održavanje tradicije;
4) finansiranje školovanja i stipendiranje studenata, mladih talenata i naučnika iz Republike Srbije;
5) finansijsku podršku preživelim žrtvama Holokausta koje su imale prebivalište na teritoriji Republike Srbije u vreme holokausta i koje trenutno žive u Republici Srbiji ili u inostranstvu;
6) finansijska podrška postojećoj jevrejskoj zajednici u Republici Srbiji;
7) jačanje veza Jevrejske zajednice u Republici Srbiji sa sunarodnicima u drugim državama;
8) podrška budućim aktivnostima iz ovog stava polaganjem dela prihoda na bankovne štedne račune;
9) humanitarne i svrhe u Republici Srbiji;
10) snošenje troškova i obaveze jevrejske opštineiSaveza nastali upravljanjem imovinom i prihodima ostvarenim primenom ovog Zakona.
Savez i jevrejska opština za namenu iz stava 1. tačka 5. ovog člana SU dužni da na godišnjem nivou izdvajaju 20 % prihoda u periodu od najmanje 10 godina od dana stupanja na snagu ovog Zakona i da pri tome obezbede jednak iznos finansijske pomoći svim preživelim žrtvama holokausta srpskog porekla, bez obzira na njihovo prebivalište ili trenutno boravište.
Savez i jevrejska opština mogu deponovati deo prihoda na štedne račune u bankama u cilju finansiranja budućih aktivnosti propisanih ovim članom.
Odbor za nadzor
Član 38.
Osniva se Odbor za nadzor (u daljem tesktu: Odbor) radi nadzora i praćenja upravljanja prihodima koji primenom ovog Zakona pripadnu Savezui jevrejskoj opštini.
Odbor ima predsednika i četiri člana.
Članovi Odbora su: predstavnik Vlade Srbije, dva predstavnika Svetske jevrejske organizacije za restituciju u Republici Srbiji i dva predstavnika Saveza.
Predstavnika Vlade Srbije imenuje Vlada na period od četiri godine i istovremeno je i Predsednik odbora.
Odbor:
1) angažuje nezavisnog spoljnog revizora koji vrši godišnju reviziju svih aktivnosti koje Savez i jevrejske opštine obavljaju u skladu sa ovim zakonom.
2) usvaja šestomesečni izveštaj Saveza o upravljanju, nakon razmatranja izveštaja o sprovedenoj reviziji od strane nezavisnog spoljnog revizora, a kad utvrdi da Savez sve svoje aktivnosti preduzima na odgovarajući način;
3) donosi poslovnik o svom radu;
4) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Predmet revizije iz stava 5. tačke 1. ovog člana su sve finansijske transakcije, preduzete aktivnosti i procedure upravljanja i korišćenja prihoda kako bi se obezbedila primena odgovarajućih upravljačkih procedura. Troškovi revizije finansiraju se iz prihoda.
Odbor odluke donosi većinom svih glasova.
Program upravljanja i Izveštaj o upravljanju
Čl. 39.
Savez je dužan da do 15. januara svake kalendarske godine sačini objedinjen godišnji Program upravljanja prihodima za tekuću kalendarsku godinu i da ga dostavi na saglasnost Odboru.
Godišnji Program upravljanja je obavezujući za Savez i jevrejske opštine i naročito sadrži plan upravljanja i raspolaganja finansijskim sredstvima, imovinom i prihodima od imovine ostvarenim primenom ovog zakona u skladu sa namenama iz člana 37. ovog člana na nivou jedne kalendarske godine.
Savez je dužan da o aktivnostima u vezi sa upravljanjem prihodima saveza i jevrejskih opština do 1. jula i 1. februara svake kalendarske godine sačinjava šestomesečni Izveštaj o upravljanju koji se dostavlja na saglasnost Odboru.
Izveštaj o upravljanju naročito sadrži:
1) spisak nepokretnosti na kojima je primenom ovog Zakona utvrđeno pravo svojine jevrejske opštine, a sadrži adrese, površine i druge podatke o nepokretnostima;
2) podatke o zaključenim ugovorima o zakupu nepokretnosti iz tačke 1. ovog stava i uslovima tih ugovora;
3) specifikaciju svih prihoda po osnovu upravljanja vraćenim nepokretnostima i upravljanja drugim finansijskim sredstvima ostvarenih u vezi sa primenom ovog Zakona;
4) specifikaciju troškova upravljanja prihodima;
5) specifikaciju rashoda i svih drugih troškova nastalih usmeravanjem sredstava u namene iz člana 37. ovog Zakona;
6) druge podatke od značaja za ostvarivanje uvida javnosti u trošenje prihoda ostvarenih primenom ovog Zakona.
Republika Srbija nije dužna da izvrši godišnju isplatu finansijske podrške iz člana 24. ovog zakona ukoliko Odbor ne usvoji godišnji Program upravljanja iz stava 1. ovog člana ili šestomesečni Izveštaj o upravljanju Saveza iz stava 3. ovog člana.
Prihod koji nije iskorišćen u tekućoj godini prenosi se u narednu godinu.
U slučaju da Odbor prilikom razmatranja šestomesečnog izveštaja o upravljanju prihodima saveza, ustanovi da je Savez utrošio sredstva koja nisu bila predviđena godišnjim programom upravljanja prihodima u celini ili u pojedinim delovima, Savez je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja odluke Odbora usaglasi svoje poslovanje sa nalazom Odbora i o tome obavesti Odbor.
Savez, jevrejska opština i Odbor su odgovorni za zakonito i svrsishodno upravljanje finansijskim sredstvima, imovinom i prihodima od imovine stečene u skladu sa odredbama i ciljevima ovog Zakona.
Evidencija
Član 40.
Savez je dužan da vodi stalnu i ažurnu javnosti dostupnu evidenciju bivših vlasnika i vraćene imovine, kao i evidenciju prihoda koji su ostvareni primenom ovog zakona.
Glava šesta
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Zabrana otuđenja i opterećenja podržavljene imovine
Član 41.
Od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a koja je predmet ovog zakona i koja po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje.
Zabrana otuđenja i opterećenja imovine iz stava 1. ovog člana u pogledu imovine za koju nisu podneti zahtevi za vraćanje prestaje po isteku roka za podnošenje zahteva.
Rok za donošenje propisa
Član 42.
Propis iz člana 19. stav 2. ovog zakona doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Završna odredba
Član 43.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENJA
II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE NJIME OSTVARUJU
Postupak restitucije započet je 2011. godine donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US). Tim zakonom se uređuju uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu.
Ovaj zakon se primenjuje i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji koja danas čini teritoriju Republike Srbije.
Istovremeno, odredbama člana 5. stav 4. ovog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predviđeno je da će se otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta i drugim žrtvama fašizma na teritoriji Republike Srbije, koje nemaju živih zakonskih naslednika, urediti posebnim zakonom.
Ovakvo zakonsko rešenje je usvojeno imajući u vidu sproveden Holokaust i posebno težak položaj pripadnika Jevrejske zajednice u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata zbog strahota Holokausta kada su žrtve pretrpele fizičke i emocionalne traume bez presedana.
Republika Srbija je i potpisnik Terezinske deklaracije usvojene 2009. godine u Terezinu u Češkoj, u mestu gde su stradali i odakle su poslati u logore smrti hiljade evropskih Jevreja i drugih žrtava nacističkog progona tokom Drugog svetskog rata. Deklaraciju su proglasili predstavnici 49 država i EU, a ona poziva i obavezuje sve države potpisnice da se vrati imovina koja je oduzimana žrtvama Holokausta za vreme Drugog svetskog rata.
U Deklaraciji su zemlje učesnice pozvale, napominjući značaj restitucije zajedničke i pojedinačne nepokretne imovine koja je pripadala žrtvama Holokausta i drugim žrtvama nacističkog progona, da se učini svaki napor da se isprave posledice nepravedne zaplene imovine, koja je sprovođena kroz konfiskaciju, prinudnu prodaju imovine i prodaju pod prisilom, koja je predstavljala deo progona tih nedužnih ljudi i grupa, od kojih je većina umrla bez naslednika.
Imovina bez naslednika bi, prema Deklaraciji, mogla da se koristi kao osnova za rešavanje materijalnih potreba ugroženih lica koja su preživela Holokaust, za trajno obrazovanje o Holokaustu, njegovim uzrocima i posledicama. Deklaracijom se ohrabruju sve države da, pored ostalog, podržavaju ili uspostave redovne, godišnje ceremonije sećanja i komemoracije i da rade na očuvanju memorijalnih mesta i drugih lokacija sećanja na stradanja, kao i da prioritetno uključe obrazovanje o Holokaustu i drugim nacističkim zločinima.
Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije 2014-2018 je takođe predviđeno da će se doneti zakon kojim će se otkloniti posledice oduzimanja imovine žrtvama Holokausta i drugim žrtvama fašizma na teritoriji Republike Srbije koje nemaju živih naslednika. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Republike Srbije u 2014. godini konstatovala nedovoljnu aktivnost u vezi sa donošenjem ovog zakona.
Cilj donošenja Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika (u daljem tekstu: Zakon) je da se stvore uslovi za otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta na teritoriji Republike Srbije, koje nemaju živih zakonskih naslednika.
III OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona se određuje predmet Zakona i predviđa da se Zakonom u cilju otklanjanja posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih naslednika uređuju uslovi, način i postupak vraćanja imovine oduzete pripadnicima Jevrejske zajednice koji nemaju zakonskih naslednika i vraćanja oduzete imovine organizacija koje su u vreme oduzimanja bile u funkciji Jevrejske zajednice, a koja imovina je na teritoriji Republike Srbije oduzeta za vreme Holokausta ili na osnovu propisa iz člana 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US), kao i finansijska podrška Republike Srbije Jevrejskoj zajednici u Republici Srbiji.
S tim u vezi, treba naglasiti da je predmetna imovina oduzimana za vreme Holokausta, ali da treba imati u vidu da su se i nakon ovog perioda, posledice oduzimanja imovine žrtvama Holokausta dogodile i oduzimanjem imovine na osnovu propisa taksativno nabrojanih u članu 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, a radi se o zakonima i podzakonskim aktima na osnovu kojih su sprovođene pravno-političke mere na osnovu kojih su stvari u privatnoj svojini prešle u državnu, odnosno društvenu svojinu. Ovo prenošenje imovine iz privatne u državnu svojinu je imalo više pravnih oblika, a najznačajniji među njima su agrarna reforma, nacionalizacija i konfiskacija. Sprovođenjem ovih mera iz privatne je prešlo u državnu svojinu određeno poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, gređevinsko zemljište, kao i privredna preduzeća, stanovi i stambene zgrade.
U samom Zakonu o oduzimanju imovine i obeštećenju izričito je predviđeno da se zakon primenjuje i na vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji koja danas čini teritoriju Republike Srbije.
Na taj način, Zakon na sveobuhvatan način uređuje pitanje otklanjanja posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Članom 2. Zakona precizirano je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u Zakonu kako bi odredbe zakona bile u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidljive da subjekti na koje se odredbe odnose mogu svoje ponašanje da usklade sa zakonom.
Posebno je u stavu 2. istog člana propisanoda seizrazi upotrebljeni u ovom zakonu (oduzimanje, vraćanje i sl.) imaju tumačiti isključivo kao izražavanje saosećanja, solidarnosti i razumevanja Republike Srbije za stradanje Jevrejskog naroda na svojoj teritoriji tokom neprijateljske okupacije od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945. godine, odričući svaku odgovornost Republike Srbije za strahovite patnje i štetu nanetu žrtvama Holokausta i drugim žrtvama nacizma na svojoj teritoriji, u uslovima neprijateljske okupacije.
Članom 3. posebno je definisan pojam Holokausta u smislu Zakona. Radi se o periodu od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945.godine u kome je od strane okupatora i njihovih saradnika i satelita na teritoriji današnje Republike Srbije vršen sistematski progon i ubistva pripadnika Jevrejske zajednice, uništavanje i oduzimanje imovine Jevreja, bez obzira na njihovo državljanstvo, i Jevrejskih organizacija, zasnovan na rasističkim odredbama, propisima i aktima nacističkog režima.
Članom 4. uređeno je načelo zaštite sticaoca imovine osim obveznika vraćanja iz člana 10. (Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, privredno društvo sa većinskim društvenim kapitalom i zadruga, uključujući i privredna društva i zadruge u postupku stečaja i likvidacije, a koji je na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, držalac ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini - u odnosu na pravo koje mu pripada), koji je nakon podržavljenja imovine stekao pravo svojine u skladu sa zakonom, da ostaje vlasnik i držalac stvari.
Članom 5. uređeno je načelo javnosti kojim se obezbeđuje ostvarenje cilja ovog zakona da se sredstva koja se ostvare u skladu sa odredbama Zakona, troše u Zakonom utvrđene svrhe.
Prema članu 6. Zakona, postupak po zahtevu sprovodi se po odredbama ovog zakona. Pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom rešavaće se saglasno odredbama zakona kojim se reguliše upravni postupak.
Članom 7. jepredviđena hitnost kao princip za postupanje svih organa i organizacija koji u okviru svojih nadležnosti raspolažu dokumentacijom i podacima potrebnim za ostvarivanje prava na vraćanje imovine.
Imajući u vidu razloge donošenja Zakona i cilj koji se želi postići, Članom 8. je predviđeno da sene može zahtevati vraćanje plodova, niti naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja, odnosno upravljanja podržavljenom imovinom, kao i po osnovu njenog održavanja u periodu od dana podržavljenja do vraćanja imovine.
Članom 9. je predviđen predmet vraćanja imovine. Predmet vraćanja imovine su oduzete nepokretnosti, pokretne stvari i preduzeća, odnosno delovi preduzeća. Pod nepokretnostima se podrazumeva: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i druge nepokretnosti. Imajući u vidu protek vremena od izvršenog oduzimanja i praktično nemogućnost verodostojnog dokazivanja, vraćanje imovine za pokretne stvari je ograničeno na one kategorije pokretnih stvari koje imaju veću ili trajnu vrednost i koje se mogu utvrditi, kao što su oduzete pokretne stvari upisane u javni registar u koji se upisuje pravo svojine na tim stvarima, kao i druge pokretne stvari.
Imajući u vidu da je u jednom periodu posle drugog svetskog rata novčana naknada za ekspropisanu nepokretnost u privatnoj svojini bila daleko ispod naknade koja bi se mogla smatrati odgovarajućom, predmet vraćanja je i ta imovina s tim što je stavom 5. istog člana predviđeno da se ne vraća imovinaoduzeta na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako je bivšem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti.
Uvažavajući važeća rešenja iz osnovnog Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, u okviru odredaba o vraćanju imovine, članom 11. su propisani izuzeci od vraćanja imovine u naturalnom obliku.
Takođe, uvažavajući dosadašnju praksu u primeni Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, čl.12-16. uređuju se zajedničke odredabe o vraćanju nepokretnosti. Vraćanje svojine i državine uređeno je članom 12. (obaveza prenošenja prava svojine i državine na oduzetoj nepokretnosti i vraćanje u susvojinu ako se vraća deo nepokretnosti), zatim članom 13. je definisanošta se u smislu Zakona smatra uvećanim objektom, odnosno šta se ne smatra uvećanjem objekta, članom 14. uređeno jeodlaganje prenosa državine (pravo obveznika vraćanja imovine da i nakon donošenja pravnosnažnog rešenja o vraćanju nepokretnosti koristi nepokretnost za svoju delatnost u periodu koji je neophodan za prilagođavanje njegovog poslovanja uz određivanje maksimalnog trajanja tog perioda i uz propisivanje da se prava i obaveze između recipijenta te nepokretnosti i obveznika za to vreme uređuju ugovorom). Takođe, na sličan način je članom 15. uređen pravni položaj zakupca nepokretnosti i data je istovremeno mogućnost da se recipijent imovine i zakupac mogu i drugačije sporazumeti. Najzad, članom 16. Zakona, predviđeno je da se nepokretnosti vraćaju oslobođene od hipotekarnih tereta koji su ustanovljeni od momenta njihovog podržavljenja, ali je u odnosu na postojeću sličnu odredbu iz važećeg Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, predviđeno da se umesto nepokretnosti koja prema odredbama ovog zakona može biti predmet vraćanja u naturi, a koja je opterećena hipotekom, može vratiti druga odgovarajuća nepokretnost jednake vrednosti, a kako bi se sprečila šteta za budžet, a istovremeno ostvario cilj Zakona.
U pogledu vraćanja podržavljenog građevinskog zemljišta, članom 17. je predviđeno da je predmet vraćanja građevinsko zemljište u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao i u društvenoj, odnosno zadružnoj svojini, ukoliko nije stečeno teretnim pravnim poslom i istovremeno precizirano koje se zemljište ne vraća po ugledu na rešenja iz osnovnog teksta Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (izgrađeno građevinsko zemljište te građevinsko zemljište na kome se nalaze javne površine, ili je planskim dokumentom, važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona, predviđena izgradnja objekata javne namene, u skladu sa propisima koji uređuju prostorno planiranje, izgradnju i građevinsko zemljište, kao ni građevinsko zemljište na kome su izgrađeni objekti koji nisu predmet vraćanja u naturalnom obliku u skladu sa članom 11. ovog zakona, kao ni neizgrađeno građevinsko zemljište za koje u skladu sa propisima koji uređuju prostorno planiranje, izgradnju i građevinsko zemljište postoji pravnosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli u vreme stupanja na snagu ovog zakona).
Čl. 18-20. Zakona uređeno je vraćanje poljoprivrednog zemljišta. Članom 18. se omogućava i precizira vraćanje komasiranog zemljišta, uvođenjem preciznih i u ranijoj praksi vraćanja po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu uspešno primenjivanih kriterijuma za vraćanje komasiranog zemljišta. Ovo rešenje je predviđeno imajući u vidu dosadašnja iskustva i praksu u primeni Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju jer se najveći problem u primeni tog zakona odnosio na vraćanje poljoprivrednog zemljišta koje je u međuvremenu, od oduzimanja, bilo predmet ukrupnjavanja parcela– komasacije. Taj zakon načelno daje pravo na vraćanje komasiranog poljoprivrednog zemljišta i to tako da se vraća zamljište koje je u postupku komasacije dobijeno za oduzeto zemljište, ali su nejasnoće višestruke. Najpre, nejasno je kako bi se vraćalo zemljište koje je u komasaciju ušlo kao zemljište koje je u privatnoj svojini, pa je samim tim iz komasacije i izašlo kao privatno zemljište, a imovine koja je u trenutku donošenja odluke Agencije za restituciju, u privatnoj svojini koja je stečena u skladu sa zakonom, ne može biti predmet vraćanja. U ovakvim slučajevima ova odredba tog zakona je jednostavno nesprovodiva jer treba imati u vidu da ova odredba ukazuje na vraćanje zemljišta u naturi, a postavlja se i pitanje koje bi se onda zemljište vratilo, jer ne postoji ni jedan zakonski kriterijum koji bi pomogao u donošenju odluke o vraćanju, a ono što je u zakonu predviđeno za vraćanje ne može da se vrati.
Drugi problem se odnosi na to što Agencija za restituciju, da bi utvrdila koje zemljište je bilo predmet komasacije, mora da pribavi kompletne spise komasacije, a s obzirom da je komasacija sprovođena nekoliko decenija unazad, a u nekim opštinama još je u toku, ove spise je, kako se pokazalo, gotovo nemoguće pronaći. U ovim slučajevima, kada nedostaju spisi komasacije, postupak je potpuno blokiran iz objektivnih razloga.
Dalje je problem, čak i u onim opštinama za koje su pribavljeni spisi komasacije, da je neretko teško naći parcele koje su oduzete među parcelama koje su bile predmet komasacije. Iako su one nesporno ušle u komasacionu masu, često su parcele koje su oduzete menjale brojeve i površine od trenutka oduzimanja do komasacije, što dovodi toga da se ne mogu pronaći u iskazima komasacije pod brojevima pod kojima su oduzete.
I najzad, čak i kada se oduzete parcele pronađu u iskazima komasacije i kada se utvrdi koje su parcele za njih dobijene, potrebno je izvršiti identifikaciju kojom bi se utvrdilo koje parcele danas odgovaraju parcelama koje su dobijene iz komasacione mase, s obzirom na to da su one mogle da menjaju brojeve i površine od sprovedene komasacije do danas, što u praksi ne funkcioniše.
Predloženim rešenjem u ovom članu Zakona, ostavljena je mogućnost Republici Srbiji da bira sa kog područja i koje poljoprivredno zemljište će vratiti, što omogućava nesmetano realizovanje bilateralnih sporazuma o ulaganju u agrar i drugih ranije preuzetih obaveza i planova. Na taj način se otklanjaju nedoumice i izbegava odgovornost Republike Srbije zbog nepostojanja evidencije o predmetnoj imovini i njenom podvrgavanju prinudnim administrativnim merama kojima se gubi svaki trag vlasništva i faktičkih promena na predmetnom poljoprivrednom zemljištu.
Članom 19. Zakona precizirano je koje se poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište ne vraća (ako je na katastarskoj parceli izgrađen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona, ona površina katastarske parcele koja služi za redovnu upotrebu tog objekta, odnosno ako je na kompleksu zemljišta izgrađen veći broj objekata koji su u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona - površina zemljišta koja ekonomski opravdava korišćenje tih objekata; zemljište u društvenoj, odnosno zadružnoj svojini stečeno teretnim pravnim poslom), takođe po ugledu na osnovno rešenje iz Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Najzad, članom 20. Zakona, analogno predloženom rešenju koje se tiče zajedničkih odredaba o vraćanju nepokretnosti u pogledu odlaganja prenosa državine i pravnog položaja zakupca nepokretnosti, predviđena je, primereno prirodi korišćenja poljoprivrednog zemljišta, predaja državine po skidanju useva, a najkasnije do 30. oktobra godine u kojoj je rešenje postalo pravnosnažno, a ako je postalo pravnosnažno posle ovoga, u roku od osam dana od skidanja prvog narednog useva u sledećoj godini. Takođe, predloženo je zadržavanje državine zakupca poljoprivrednog zemljišta do isteka ugovora o zakupu ukoliko je zemljište dato u zakup u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište, osim u slučaju da se stranke drugačije ne sporazumeju.
Čl. 21. i 22. Zakona uređeno je vraćanje stambenih i poslovnih prostorija, a članom 23. vraćanje pokretnih stvari, po ugledu na osnovna rešenja iz Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Čl. 24. Zakona predviđena je finansijska podrška Republike Srbije i to oblik i ukupan iznos tako što je predviđeno da se ova podrška obezbeđuje iz budžeta uplatom novčanih sredstava na račun Saveza Jevrejskih opština Srbije i to iznosa od 950.000 E na nivou kalendarske godine, a na period od 25 godina.
Članom 25. Zakona, analogno rešenju iz Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, pored ostalog, predviđeno je da sticanje imovine i ostvarivanje prihoda na osnovu ovog zakona ne podleže plaćanju ni jedne vrste poreza, administrativnih i sudskih taksi i naknada državnim organima i organizacijama.
Odredbama čl. 26-36. Zakona uređen je postupak za vraćanje imovine (stranke u postupku, organ koji vodi postupak, podnosilac zahteva, podnošenje i sadržina zahteva, rok za donošenje rešenja, pravna sredstva i izvršenje rešenja).
Za rešavanje po zahtevu nadležna je Agencija za restituciju koja je osnovana Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (član 27.). Agencija je kao i po rešenju iz tog zakona, dužna da utvrdi osnovanost podnetog zahteva i o tome odluči u roku od šest meseci, a u slučaju posebno složenih predmeta, godinu dana od dana prijema urednog zahteva (član 32. Zakona). Prvostepeno rešenje Agencija dostavlja podnosiocu zahteva, nosiocu prava korišćenja, obvezniku i državnom pravobranilaštvu, a u rešenju o vraćanju imovine izdaje se i nalog nadležnim organima za izvršenje rešenja (član 34.). Protiv odluke prvostepenog organa nezadovoljna stranka može izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za poslove finansija u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke. Protiv drugostepenog rešenja može se pokrenuti upravni spor (član 35.).
Članom 37. Zakona taksativno su navedene aktivnosti na koje se usmeravaju prihodi koji se ostvare primenom Zakona, a članom 39. Zakona propisano je sačinjavanje programa upravljanja i izveštaja o upravljanju prihodima Saveza i jevrejske opštine.
Prilikom predlaganja ovih odredaba imala se u vidu Deklaracija iz Terezina u kojoj je konstatovano, između ostalog, da su preživeli Holokausta i ostale žrtve nacističkog progona u poodmakloj životnoj dobi, da imaju posebne potrebe u oblasti zdravstvene zaštite i da zemlje učesnice u potvrđivanju ove deklaracije podržavaju kao jedan od prioriteta napore da se u zemljama u kojima žive rešavaju potrebe vezane za socijalno blagostanje za najugroženije starije žrtve i da je od imperativnog značaja poštovati njihovo lično dostojanstvo i voditi brigu o njihovim potrebama u oblasti socijalnog blagostanja kao pitanjem od najvećeg značaja. Istaknuta je potreba da se za dobrobit budućih generacija sačuva sećanje i da se nikada ne zaboravi jedinstvena istorija i nasleđe Holokausta tokom kojeg su uništene tri četvrtine evropskog jevrejstva. Takođe, da su preživeli Holokausta i ostale žrtve nacističkog progona, uključujući i one koji su strahote Holokausta iskusili kao mala i bespomoćna deca, tokom svog progona pretrpeli fizičke i emocionalne traume bez presedana s obzirom da naučne studije dokumentujuda takva iskustva često uzrokuju ozbiljne štetne posledice po zdravlje, posebno u starijoj životnoj dobi. Konstatovano je da bi u nekim državama imovina bez naslednika mogla da se koristi kao osnova za rešavanje materijalnih potreba ugroženih lica koja su preživela Holokaust, kao i za trajno obrazovanje o Holokaustu, njegovim uzrocima i posledicama potvrđujući značaj obrazovanja o Holokaustu i ostalim nacističkim zločinima kao lekcije od suštinskog značaja za čovečanstvo. Deklaracija snažno ohrabruje sve države da podržavaju ili uspostave redovne godišnje ceremonije sećanja ili komemoracije i da rade na očuvanju memorijalnih mesta i drugih lokacija sećanja na stradanja., kao i da države mogu da razmatraju različita dodatna sredstva za podršku obrazovanju u ljudskim pravima, između ostalog i imovinu bez naslednika, gde je to odgovarajuće, uz uverenje da međunarodno pravo u oblasti ljudskih prava odražava bitne pouke istorije i da je razumevanje ljudskih prava od suštinskog značaja za borbu protiv i sprečavanje svih oblika rasne, verske i etničke diskriminacije, uključujući antisemitizam i anti-romska osećanja, odlučni da obrazovanje u ljudskim pravima uključe u nastavni program obrazovnih sistema.
Članom 38. predviđeno je vršenje nadzora i praćenje upravljanja prihodima koji se ostvare primenom ovog zakona Odbora za nadzor i predviđen sastav ovog odbora i njegov delokrug poslova.
Članom 40. je predviđena obaveza Saveza jevrejskih opština da vodi stalnu i ažurnu javnosti dostupnu evidenciju kako bivših vlasnika, tako i vraćene imovine i prihoda koji su ostvareni primenom ovog zakona što je jedan od važnih mehanizama ostvarenja cilja zakona.
U prelaznim i završnim odredbama, članom 41. Zakona je, takođe po ugledu na rešenje iz važećeg Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju,predviđenoda od stupanja na snagu Zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, koja je predmet ovog zakona i po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje, a članom 42. je predviđen rok za donošenje propisa iz člana 19. stav 2. Zakona.
Članom 43. predviđeno je stupanje na snagu Zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije i to za finansijsku podršku Republike Srbije Savezu jevrejskih opština u smislu člana 24. Zakona za aktivnosti iz člana 37. Zakona.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 27.11.2015.