NACRT ZAKONA O AZILU I PRIVREMENOJ ZAŠTITI: Nacrt zakona doneće veći stepen zaštite i garancija posebno ugroženih tražilaca azila i mogućnost skraćenog procesa traženja azila i granične procedure. Pojedine nevladine organizacije kao manjkavost novog propisa navode to što on, za razliku od važećeg Zakona o azilu, ne zahteva posebnu osposobljenost pripadnika MUP-a, te da je za njegovu potpunu primenu neophodno donošenje i drugih propisa

Nacrt zakona o azilu i privremenoj zaštiti doneće veći stepen zaštite i garancija posebno ugroženih tražilaca azila i mogućnost skraćenog procesa traženja azila. Reč je o krovnom zakonu u oblasti migracija, koji je Srbija dužna da usvoji u okviru Poglavlja 24.

Međutim, za njegovu punu primenu biće neophodno i organizaciono usklađivanje unutar MUP-a, ali i donošenje drugih propisa, od kojih nijedan trenutno nije u skupštinskoj proceduri.

Dok Evropska unija radi na redefinisanju propisa u vezi sa migracionom politikom, Srbija svoje prilagođava evropskim. U okviru Poglavlja 24 biće donet novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. Reč je o sistemskom propisu u oblasti migracija, kaže Miroslava Jelačić iz Grupe 484, koja je učestvovala u izradi Nacrta zakona.

"Predviđa se mnogo veći stepen zaštite posebno najranjivijih grupa tražilaca azila. Velika novina i donekle pozitivna stvar je što se, pored redovne, uvodi mogućnost skraćene procedure azila i granične procedure", objašnjava Jelačićeva.

Te promene zahtevaju i promene u samoj organizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova, koje ostaje nadležno u prvom stepenu za rešavanje pitanja azila, objašnjava Sofija Mandić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ona kaže da, ukoliko se ovaj zakon usvoji, neće postojati lista zemalja u koje će tražioci azila moći biti vraćeni ukoliko su to sigurne zemlje za njih, već će se u svakom pojedinačnom slučaju odlučivati da li je konkretna zemlja za konkretnu osobu sigurna ili ne. "U tom smislu biće potrebno više ljudi koji će morati da odlučuje o tim zahtevima", kaže Mandićeva.

Ona dodaje i da je manjkavost novog propisa to što on za razliku od važećeg Zakona o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007) ne zahteva posebnu osposobljenost pripadnika MUP-a. Sa druge strane, za njegovu potpunu primenu neophodno je donošenje i drugih propisa, poručuju iz Grupe 484.

"Neophodno je i usvajanje drugog sistemskog zakona, a to je Nacrt zakona o strancima, jer međuzavisnost koja postoji između sistema azila i drugih podsistema u oblasti migracija je uzročno posledična. Pune efekte novog Zakona o azilu i privremenoj zaštiti na terenu videćemo tek kada i prateći sistemi budu funkcionalni", zaključuje Jelačić iz Grupe 484.

Nezvanično, usvajanje tih propisa očekuje se do kraja 2016. godine. Zvanično, njihovi predlozi još nisu u skupštinskoj proceduri.