OCENA ZAKONITOSTI I USTAVNOSTI: ZAšTITNIK GRAđANA I POVERENICA ZA ZAšTITU RAVNOPRAVNOSTI PODNELI PREDLOG USTAVNOM SUDU ZA OCENU USTAVNOSTI ODREDBI čLANA 20 ZAKONA O NAčINU ODREđIVANJA MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podneli su, 30. septembra 2015. godine, predlog Ustavnom sudu da proglasi neustavnom, kao diskriminatornu, odredbu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 - dalje: Zakon), prema kojoj ženama po sili zakona prestaje radni odnos ranije nego muškarcima.

Poverenica i Zaštitnik građana predložili su Ustavnom sudu i da, dok ne donese konačnu odluku o njihovom predlogu, obustavi izvršenje pojedinačnih akata koji bi bilo doneti na osnovu osporenog člana Zakona, a kojima bi ženama bio prekinut radni odnos.

Zaštitnik građana i Poverenica smatraju da su odredbe člana 20 Zakona nesaglasne odredbama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav)o zajemčenim ljudskim pravima, uslovima za ostvarivanje zajamčenih ljudskih prava i uslovima za ograničenje tih prava (čl. 18. i 20).

U saopštenju se navodi i da se tim odredbama, suprotno zabrani diskriminacije (član 21) i odredbama Ustava o uslovima za ograničavanje ljudskih i manjinskih prava (član 20), ženama određenog starosnog doba koje su zaposlene u "javnom sektoru" ograničavaju pravo na rad i po osnovu rada (član 60), pravo iz oblasti socijalne zaštite, odnosno, pravo na socijalno obezbeđenje i osiguranje zaposlenog i njegove porodice (član 69. st. 2. i 3).

Ustav članom 21. propisuje zabranu svake diskriminacije neposredne ili posredne po bilo kom osnovu, a naručito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroisopovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, dodaje se u obrazloženju.

Odredbama člana 19a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014) propisano je da žene ispunjavaju uslove za ostvarivanje penzije u pogledu radnog staža i životnog doba ranije nego muškarci, ustavnost ovde osporava, suprotna zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava jer pogađa samo žene zaposlene u "javnom sektoru", što predstavlja diskriminaciju žena.

Dodatno, odredbom člana 20. Zakona, bez opravdanog razloga, u nejednak položaj po pitanju ostvarivanja Ustavom garantovanog prava na rad stavljene su žene koje rade u javnom sektoru u odnosu na žene zaposlene van javnog sektora, dodaje se u saopštenju.

Takođe se navodi i da je UN Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) čijom se ratifikacijom Republika Srbija obavezala da će u svim oblastima, posebno političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj preduzimati sve prikladne, da bi se obezbedio potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ravnopravno s muškarcima.

Odredbama člana 11. Konvencije propisano je da države članice preduzimaju sve podesne mere radi eliminisanja diskriminacije žena u oblasti zapošljavanja kako bi se na osnovi ravnopravnosti žena i muškaraca obezbedila jednaka prava, a posebno pravo na socijalnu zaštitu u slučaju odlaska u penziju, dodaje se u saopštenju.

Predlog za ocenu ustavnosti odredbi člana 20 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru možete pogledati ovde.

Izvor: Vebsajt Zaštitnik građana, 30.09.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija