Email Print

PREDLOG NOVOG ZAKONA O LEGALIZACIJI OBJEKATA: JEDAN OD PREDUSLOVA ZA POSTUPAK LEGALIZACIJE JE DA OBJEKAT BUDU UPISAN U KATASTAR NEPOKRETNOSTI


Vlasnici bespravno sagrađenih kuća moći će na osnovu novog Zakona o legalizaciji objekata, koji je od sutra u skupštinskoj raspravi, trajno da reše pitanje njihovog statusa, izjavio je Tanjugu član Odbora Građevinske komore u osnivanju Goran Rodić.

Vlasnici tih objekata će nakon legalizacije moći da koriste sve prednosti legalnih nekretnina - da dobiju veću cenu prilikom prodaje, da ih stavljaju pod hipoteku i drugo, istakao je Rodić.

On je rekao da u Srbiji ima oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar i da bi ti objekti mogli da imaju ukupan kreditni potencijal vredan između pet i šest milijardi evra.

"Taj novac bi u značajnoj meri mogao da pokrene malu privredu", naglasio je Rodić.

Govoreći o predlogu Zakona o legalizaciji objekata, on je kazao da će se tu javiti manji i problemi, jer većina njih nema validnu projektnu dokumentaciju, ali da će to biti rešeno podzakonskim aktima.

"Moraće da se rade projekti izvedenog stanja. Tu građani treba da vode računa da ne nalete na prevarante, koji će im uzimati pare, a ti projekti neće biti osnov posle za legalizaciju, već treba da angažuju licencirane projektne biroe", naglasio je Rodić.

Građevinska struka, prema njegovim rečima, predlaže da, istovremeno kad se radi projekat izvedenog stanja, bude automatski i tehnički prijem, koji uslovljava dobijanje upotrebne dozvole.

Tako bi se građanima olakšalo, jer neće morati da zakazuju komisije i jure po šalterima.

Rodić je istakao da je jedan od preduslova za postupak legalizacije da objekat budu upisan u katastar nepokretnosti, što se sada radi sporo i selektivno, jer nema dovoljno radnika za taj posao.

"Sa druge strane, taj zakon ne bi smeo da štiti one koji su gradili objekte za komercijalnu upotrebu", dodao je on.

Predlog Zakona o legalizaciji objekata predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina.

Visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđivaće lokalne samouprave, koje će moći i da smanje maksimalni rok od 20 godina.

Novi zakon o legalizaciji odnosi se na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010.

U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.

Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić izjavio je da će sutra početi skupštinska rasprava o predlogu zakona o legalizaciji i upozorio da od proleća naredne godine neće biti dozvoljena "divlja" gradnja u Srbiji i da će nelegalno izgrađeni objekti biti srušeni.

Gostujući u programu RTS-a, Ilić je naveo da građani koji imaju privatne kuće do 300 kvadratnih metara, lokale do 100 metara kvadratnih i vikendice do 200 kvadratnih metara i koriste ih za lične potrebe, moraju da plate oko 100 evra (u dinarskoj protivvrednosti) takse za upis u katastar

Ministar je podsetio da će proces upisa nelegalno izgrađenih objekata u katastar, po sadašnjim uslovima, trajati do kraja 2014. godine.

Ako administracija bude pravila probleme građanima koji žele da upišu nekretnine u katastar, oni treba da se jave Ministarstvu građevine, čije će ekipe i inspekcijske službe ići na teren i rešavati probleme na licu mesta, najavio je Ilić.

Objekti koji se koriste za javne namene ili idu u promet na tržištu, moraju da budu legalizovani po zakonu o kojem sutra počinje rasprava u Skupštini Srbije, rekao je resorni ministar.

Što se tiče troškova legalizacije objekata, Ilić je rekao da će svaka opština određivati cenu i dužinu otplate, kao i olakšice za one građane koji su samodoprinosom ili svojim ličnim sredstvima finansirali izgradnju komunalne infrastrukture

Kako je podsetio, opštine su nadležne za naplatu troškova legalizacije objekata, prema odluci Ustavnog suda.

Opštine će taj manjak prihoda naplatiti porezom na imovinu, kada ona bude legalizovana, objasnio je Ilić i dodao da opština ima pravo da socijalno ugrožene, samohrane roditelje i druge socijalno ugrožene kategorije stanovništva oslobodi dela troškova legalizacije

Ono što se ne može legalizovati, kao što su bespravno izgrađeni objekti u nacionalnim parkovima, moraće kad-tad da se ruše, upozorio je Ilić i dodao da su i pojedine deonice auto-puteva građene u ranijem periodu bez građevinske dozvole.

Odgovarajući na pitanje da li će novi zakon o planiranju i izgradnji ubrzati izdavanje dozvola, Ilić je rekao da će ta dozvola biti besplatna i izdavaće se na jednom šalteru za najviše 30 dana, najavljujući da će biti otvorene kancelarije za brze odgovore, koje treba da ubrzaju čitav proces.

Ako nadležni ne izdaju građevinsku dozvolu investitoru za najviše mesec dana, inspekcijska služba izaći će na teren da ustanovi zašto ona nije izdata na vreme i to sankcionisati, upozorio je Ilić.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar, a do sada je podneto oko 720.000 prijava za upis nelegalno izgrađenih objekata.

Predsednik resornog odbora URS za građevinarstvo i urbanizam Miroslav Aleksić je ocenio da se taj predlog mora izmeniti da bi zakon imao efekta i bio sprovodiv.

Aleksić je ukazao da "predlog zakona preporučuje lokalnim samoupravama da same mogu da odrede visinu naknade čime se guraju u kršenje Ustava" jer je, kako podseća, Ustavni sud ukinuo prethodni zakon upravo zbog olakšica koje je predviđao u pogledu naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

Aleksić je podsetio da investitori u Srbiji u proseku čekaju 279 dana na dobijanje građevinske dozvole pri čemu moraju da prođu 50 procedura na 20 šaltera, i da, pored zvaničnih troškova, na svakoj krivini moraju i nekoga da "časte" kako bi stigli do kraja puta.

Izvor: Tanjug