Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: UKOLIKO POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAčAJA I ZAšTITU PODATAKA O LIčNOSTI TOKOM NADZORA UTVRDI DA JE SLUžBENO LICE ZLOUPOTREBILO SVOJ POLOžAJ I PODATKE KOJI SE OBRAđUJU UčINILO DOSTUPNIM NEOVLAšćENOM LICU, PODNOSI SE KRIVIčNA PRIJAVA ZA KRIVIčNO DELO NEOVLAšćENO PRIKUPLJANJE LIčNIH PODATAKA. SVI KOJI RUKUJU LIčNIM PODACIMA TREBALO BI DA PRIJAVE SVOJE BAZE U CENTRALNI REGISTAR, KAKO BI POVERENIK MOGAO DA KONTROLIšE KO I KAKO OBRAđUJE NEčIJI JEDINSTVENI MATIčNI BROJ, IME I PREZIME


Gotovo da ne prođe dan a da Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, ne upozori neki državni organ ili instituciju da je ugrozila lične podatke i privatnost građana. Samo u poslednje dve-tri nedelje imali smo nekoliko takvih slučajeva.

Menadžment grada Niša pokušao je da napravi bazu podataka svih koji tuže Grad, čime bi obznanio i njihove adrese, JMBG i ostale lične podatke. Posle Šabićeve opomene od ovoga se odustalo.

Samo dan ili dva pre toga Poverenik je opomenuo i MUP zbog dnevnih izveštaja koje godinama šalje čitavom nizu pojedinaca i insituticija. Naime, podaci o svim incidentima u kojima je reagovala policija, od saobraćajnog prekršaja, preko tuče u kafani, do krađe, pljačke i oružanog sukoba, kao i o akterima, njihovim brojevima lične karte, matičnim brojevima i ostalom, dobijaju predsednik i premijer, ministar policije, BIA, ali i lokalni šef policije i predsednik opštine u kojoj osoba živi.

Pošto se ispostavilo da za davanje ličnih podataka na tacni nema osnova, MUP je objavio da će promeniti ovu praksu, a deo upozorenja već je otklonio uvođenjem Jedinstvenog elektronskog biltena MUP-a, koji je startovao 1. avgusta 2016. godine.

Veliku prašinu u javnosti podigli su i snimci ličnih podataka građana koje je jedna banka ostavila pored beogradskog kontejnera.

- I pored intenzivne aktivnosti Poverenika, svakodnevno se nastavlja loša praksa, pa se bez osnova zadržavaju i kopiraju lična dokumenta, prave se spiskovi, kao u aktuelnom slučaju grada Niša, ili se dostavljaju podaci o ličnosti organima vlasti koji za isto nemaju ovlašćenje, kao što je bio slučaj sa MUP-om. Sve ovo je prava slika i posledica nemarnog odnosa institucija prema zaštiti podataka o ličnosti, kao i nedostatka sistemskog pristupa zaštiti ovog ustavnog prava - kaže Šabić. - Ukoliko u nadzoru utvrdi da je službeno lice zloupotrebilo svoj položaj i podatke koji se obrađuju učinilo dostupnim neovlašćenom licu, podnosi se krivična prijava za krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka.

Građani se Povereniku najčešće žale na prikupljanje podataka za koje se tokom nadzora ispostavi da je bez pravnog osnova, da nema jasnu svrhu ili da je nesrazmerno. Takođe ukazuju na situacije kada rukovalac podatke prikupljene u jednu svrhu koristi u drugu, ili ih bespravno prosledi drugome.

Procene su da više od 300.000 institucija rukuje ličnim podacima građana i da su one napravile milion baza podataka. Najviše evidencija imaju MUP, Vojska, bezbednosne službe, Carina, poreznici, pravosuđe, banke, firme, socijalne ustanove, opštine, izborne komisije... Svi koji rukuju ličnim podacima trebalo bi da prijave svoje baze u Centralni registar, kako bi Poverenik mogao da kontroliše ko i kako obrađuje nečiji jedinstven matični broj, ime i prezime. U registar je, međutim, upisano tek 1.757 rukovalaca, koji su dostavili evidencije o 8.877 zbirki. Upis su izvršili mahom oni kod kojih je sproveden nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012): ministarstva, opštine, banke, stranke...

Tokom 2016. godine Poverenik je pokrenuo 500 postupaka nadzora i 180 puta upozorio one koji prikupljaju podatke na nepravilnosti u obradi. Takođe je doneo 25 rešenja kojima je naložio otklanjanje nepravilnosti i inicirao pet prekršajnih postupaka.

Nekontrolisano davanje ili obelodanjivanje jedinstvenog matičnog broja je opasno. Na osnovu njega bilo ko može da uđe u bazu podataka građanina u poreskoj upravi ili u birački spisak, i zloupotrebi ih. Poslednjih godina zabeležena su hapšenja ljudi koji su na osnovu falsifikovanih obrazaca ličnih karata, u koje su unosili podatke lica čiji su identitet ukrali, osnivali fantomske firme, i preko njih poslovali, naručivali robu i usluge, "prali" novac...

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 29.08.2016.
Naslov: Redakcija