Email Print

ZAKON O RADU: ZAPOSLENI IMA PRAVO NA NAKNADU TROšKOVA U SKLADU SA OPšTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU, I TO ZA DOLAZAK NA RAD I ODLAZAK SA NJEGA, U VISINI CENE PREVOZNE KARTE U JAVNOM SAOBRAćAJU, AKO POSLODAVAC NIJE OBEZBEDIO SOPSTVENI PREVOZ. PROMENA MESTA STANOVANJA ZAPOSLENOG POSLE ZAKLJUčENJA UGOVORA O RADU, NE MOžE DA UTIčE NA UVEćANJE TROšKOVA PREVOZA KOJE JE POSLODAVAC DUžAN DA NADOKNADI ZAPOSLENOM U TRENUTKU ZAKLJUčENJA UGOVORA O RADU, BEZ SAGLASNOSTI POSLODAVCA


Od 25 lekara zaposlenih u Domu zdravlja u Beloj Palanci samo njih šest imaju prebivalište u mestu u kojem rade, a svim ostalima ova zdravstvena ustanova plaća mesečnu kartu za prevoz, uglavnom do Niša. To znači da se iz njihove kase svakih 30 dana izdvoji više od 150.000 dinara samo za prevoz, pošto je mesečna karta oko 8.000 dinara.

Veći je problem, međutim, što se mnogi zdravstveni radnici, iako godinama žive u varoši, odjavljuju i prijavljuju kao mesto prebivališta neko od okolnih sela ili čak Niš, kako bi uvećali svoja primanja. U opštinskoj upravi u Beloj Palanci kažu da je ovo problem sa kojim se suočava većina malih mesta u Srbiji, kako zbog nedostatka kadrova, tako i zbog želje za većom zaradom.

- Nema samo Dom zdravlja ovakav problem, slična je situacija u osnovnoj školi i Gimnaziji "Niketa Remezijanski" - kažu u opštini. - Čak i direktor belopalanačke osnovne škole putuje iz Niša, a gotovo ceo kolektiv OŠ "Jovan Popović" iz Crvene Reke.

Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja govori da je članom 118 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon) utvrđeno da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu s opštim aktom i ugovorom o radu, i to za dolazak na rad i odlazak sa njega, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Takođe, propisano je da promena mesta stanovanja zaposlenog posle zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da nadoknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.

- Ova izmena Zakonaje upravo imala za cilj da se spreče zloupotrebe ove vrste - kaže Lazić. - Ukazujemo da nije precizirano na koji način se može obezbediti naknada troškova prevoza, ali ga poslodavac može obezbediti na bilo koji način koji bi bio racionalan i omogućavao radniku dolazak i odlazak s rada, a u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema tome, tvrdi Lazić, u skladu sa odredbama pomenutog propisa, opštim aktom (kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu, utvrđuju se kriterijumi i merila za isplatu troškova prevoza zaposlenih, odnosno pod kojim uslovima im se obezbeđuje naknada ovih troškova.

- Naknadu troškova prevoza Zakon vezuje za cenu prevozne karte u javnom saobraćaju, što jasno ukazuje na to da se troškovi prevoza plaćaju samo onom zaposlenom koji ima stvarne troškove - kaže Lazić. - Zbog mogućih zloupotreba u ostvarivanju ovog prava, u slučaju sumnje, poslodavac može da predvidi i prilaganje overene izjave date pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću, da zaposleni putuje, odnosno da koristi javni prevoz i ima troškove na određenoj relaciji.

On dodaje da od radnika može da se traži da podnese dokaze o prebivalištu, promeni adrese, priloži prevoznu kartu i sl. Takođe, poslodavac može zloupotrebu ove vrste da tretira kao težu povredu radne obaveze, zbog koje zaposleni može da dobije otkaz ugovora o radu.

Članom 2. Zakona, utvrđeno je da se odredbe ovog Zakona primenjuju na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica, kao i na zaposlene koje je poslodavac uputio na rad u inostranstvo. Odredbe ovog Zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako Zakonom nije drukčije određeno.

ZAKON O RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

Član 2

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobraćaja, ako posebnim propisom nije drukčije određeno.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno.

5. Naknada troškova

Član 118

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novcu.

Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 30.08.2016.
Naslov: Redakcija