Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

TRANSPARENTNOST SRBIJA: VIšE PAžNJE POSVETITI BORBI PROTIV KORUPCIJE


Aktuelna vlast nosi veću odgovornost za rezultate od svih prethodnika, zato što približavanje EU, sudeći po iskustvima drugih, predstavlja jedinstvenu i neponovljivu priliku za sistemske reforme, saopštila je Transparentnost Srbija (TS) i navode da je dobro što je borba protiv korupcije ponovo proklamovana kao jedan od prioriteta.

Naime, TS smatra da bi Vlada Republike Srbije u naredne četiri godine u borbi protiv korupcije morala da posveti znatno više pažnje nego što je činila do sada da bi u toj oblasti došlo do potrebnog napretka.

Iznenađeni su, kažu, što je rešavanju ovog problema posvećeno manje pažnje nego 2014, a pogotovo 2012. godine.

"Do sada postignuti rezultati u sprovođenju antikorupcijskih mera nisu takvi da bi opravdali bilo kakvo umanjenje obima i intenziteta angažovanja, naprotiv. Ostaje nada da će Vlada u praksi delovati šire nego što je najavljeno, odnosno, da će je zahtevi građana, kontrola nezavisnih organa i narodnih poslanika i perspektiva EU navesti na sveobuhvatnije delovanje", navodi se u saopštenju TS.

Kada je reč o represiji korupcije, TS pozitivnim ocenjuje to što se u programu nove Vlade govori o pitanjima koja jesu iz njene nadležnosti, odnosno, o donošenju i primeni pojedinih strategija i zakona, a ne o krivičnim istragama u pojedinačnim slučajevima.

Navode da se prema njihovom mišljenju pravilno uočava i značaj prijavljivanja većeg broja slučajeva korupcije, ali se ne razrađuju mere koje bi trebalo da dovedu do tog cilja, dok one koje su pomenute (zaštita uzbunjivača), očigledno nisu dovele do tog cilja.

Više pažnje je posvećeno istragama finansijskog kriminala i reorganizaciji javnih tužilaštava.

To su mere koje bi mogle imati korisne efekte u borbi protiv korupcije, pogotovo tamo gde ona nije bila uspešna zbog nedovoljnog znanja tužilaca, ali se stiče utisak da su i one mogle biti ranije primenjene.

Osvrnuvši se na najavljeno usvajanje Zakona o poreklu imovine, TS primećuje da je u stvari reč o unakrsnoj kontroli imovine i prihoda, što je mehanizam koji zakonski postoji već 13 godina.

Zato bi, smatraju, pre svega trebalo objasniti odnos novog zakona sa postojećim, kao i razloge zbog kojih do sada nije bilo većih rezultata u primeni.

Navodi se i da se može pohvaliti entuzijazam sa kojim su u ekspozeu najavljene izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US) i to da će ovaj organ dobiti "instrumente za rad", jer je reč o rešavanju problema koji su poznati već godinama.

Slično kao i Agencija, i drugi nezavisni državni organi (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije, Državna revizorska institucija …) u godišnjim izveštajima stalno ukazuju na probleme iz svojih oblasti i potrebu za izmenama zakona, ali, po oceni TS, izostala je adekvatna reakcija Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije na te inicijative. U ekspozeu nema obećanja da će se u tom pogledu nešto promeniti.

Zamerka TS-a je da se kao nedostatak premijerovog programa može navesti to što se nedovoljno govori o prevenciji korupcije, to jest, što plan ne posvećuje pažnju aktivnostima kao što su obezbeđivanje većeg pristupa informacijama, organizovanje javnih rasprava i analize rizika od korupcije u pripremi svakog zakona, uređeno lobiranje i transparentno donošenje odluka, smanjivanje diskrecionih ovlašćenja....

Doduše, napominju, da treba istaći da se neke antikoruptivne mere mogu pronaći u drugim delovima ekspozea, na primer u poglavljima u kojima se obrađuju pitanja planiranja budžeta, rada inspekcija, okruženja za mala i srednja preduzeća i primene Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016).

Izvor: Vebsajt Tanjug, 30.08.2016.