Email Print

ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: PRIMENA OVOG PROPISA POčINJE 1. OKTOBRA 2015. GODINE I PODRAZUMEVA PROMENE U U POSLOVANJU BANAKA, OTVARA PUT ZA ELEKTRONSKE PLATNE INSTITUCIJE I PRVI PUT DEFINIšE ELEKTRONSKI NOVAC. PLATNE KARTICE I ELEKTRONSKI NOVAC ćE MOćI DA IZDAJU NE SAMO BANKE VEć I PRIVREDNA DRUšTVA


Još uvek važeći Zakon o platnom prometu("Sl. list SRJ", br. 3/2002 i 5/2003 i "Sl. glasnik RS", br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon, 31/2011 i 139/2014 - dr. zakon) nije predstavljao odgovarajući osnov za razvoj tržišta platnih usluga, niti je bio oslonac relanom sektoru. Zato je Narodna banka Srbije i predložila donošenje Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014 - dalje: Zakon). Taj akt je usvojen krajem 2014. godine zajedno sa izmenama i dopunama pratećih zakona koji omogućavaju njegovu primenu. Po oceni NBS time je stvoren moderan pravni okvir za pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca u Srbiji.

Zakon će početida se primenjuje 1. oktobra 2015. godine što će usloviti promene u poslovanju banaka.

Između ostalog, među tim novinama je uvođenje elektronskog novca, što će omogućiti da usluge elektornske trovine budu dostupnije i sigurnije nego do sada. Takođe, biće moguće uplate i islate u devizama, a platnim prometom više se neće baviti samo banke i pošta, već će to moći da čine i druga pravna lica - ako ispune uslove.

Narodna banka Srbije je, kako se pojašnjava, ovim propisom želela da poveća konkurenciju, zaštiti korisnike, te prilagodi nacionalni platni sistem modelima i pravilima koji se primenjuju u EU. Na taj način svi učesnici u prometu dobiće sigurno i transparentno poslovanje.

Predviđeno je uvođenje hibridnih institucija koje će sem pružanja platnih usluga moći da se bave i drugim delatnostima. Pored uvođenja elektronskog novca uređuje se i njegovo izdavanje. Uspostvaljen je pravni okvir za poslovanje i nadzor nad platnim sistemom i smanjeni su rizici. Nadzor nad poslovanjem imaće NBS, a tu je uključen i rad javnog poštanskog operatera, odnosno dela Pošta Srbije koji se bavi platnim prometom. Takođe, uvodi se i jedinstveni regisatar računa svih fizičkih lica.

Komercijalne banke su obavezne da poslovanje usklade sa novim zakonom i da do 1. septembra 2015. godine dostave klijentima predlog novog ugovora. Otuda i pisma u poštanskim sandučićima ili obavešptenja poslata elektronskom poštom. Banke su dužne da upoznaju klijente u filijalama ili na Internet prezentacijama sa novinama koje slede. S druge strane, da bi klijenti bili što zaštićeniji, oni imaju pravo da raskinu ugovor sa bankom u roku od tri meseca od početka primene Zakona. Banka klijentu ne sme naplatiti naknadu za raskid ugovora. Ukoliko dođe do raskida, banka može da naplati naknadu samo za usluge pružene do dana raskida, a ukoliko je neka od njih plaćena unapred, za celu godinu banka je dužna da klijentu vrati ono što je preplatio.

Jedno od pitanja koja se sada postavlja je u to koji su to novi akteri koji ulaze na domaće finansijsko tržište? U NBS objašnjavaju da će od 1. oktobra 2015. godine privredna društva moći da se bave pružanjem platnih usluga. To podrazumeva rad sa novčanim doznakama, prenos sredstava na platne račune, izdavanje platnih instrumenata uključujući i platne kartice i sve druge usluge koje su do sada bile vezane samo za banke i poštanskog operatera. Naravno, podrazumeva se da će ovi novi akteri pre nastupa na tržištu morati da ispune određene uslove da bi dobili licencu. U prvom redu moraće da imaju početni kapital od 20.000 do 125.000 evra u dinarskoj pritivvrednosit. Od visine te sume zavisiće i broj i nivo platnih usluga koje će moći da pružaju. Nadzor i dalje ostaje u rukama NBS, što znači da će NBS voditi dva registra - i tih platnih institucija i elektronskog novca, kao i javnu knjigu o tome, i ona će biti dostupna na Internet prezentaciji NBS od 1.oktobra 2015. godine.

Elektronski novac je kod nas prilična novina, i o tome kako će se on ponašati u opticaju iz NBS objašnjavaju da se radi o posebnoj vrsti novčane vrednosti koja se evidentira preko čip kartica i servera. Njih daje izdavalac nakon što je od korisnika dobio sredstva kojim se mogu plaćati robe i usluge. Pojava elektronskog novca omogućava razvoj čitave lepeze novih usluga i instrumenata plaćanja. Pravna lica koja imaju nameru da se bave izdavanjem elektronskog novca za to će, kao i kod platnih usluga, morati da dobiju licencu NBS. Stvorene su ovim takođe i pretpostavke za unapređenje elektronske trgovine i poslovanja kako u samoj Srbiji tako i van granica, a omogućeno je i obavljanje plaćanja elektronskim novcem putem Interneta. Tek, očekuje se da sve to da dodatni podsticaj razvoju.

Jedna od bitnih novina odnosi se na primanje novca iz inostranstva, jer je decembra 2014. godine donet i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), čime je i on usklađen sa Zakonom o platnim uslugama. Primena takođe počinje 1. oktobra 2015. godine, a nove odredbe će omogućiti da građani brže jednostavnije i efikasnije obave devizna plaćanja, odnosno da primaju novac ne samo preko banke kod koje imaju otvoren devizni račun već i preko platnih institucija i pošta. Drugim rečima, na više mesta će moći i da šalju i da primaju novac iz inostranstva.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, 30.08.2015.