Email Print

EFIKASNIJA PRIMENA ZAKONA: ODSUSTVO PODZAKONSKIH AKATA, NEDOSTATAK SREDSTAVA, I MEHANIZMI KOJI KOMPLIKUJU I USPORAVAJU PRIMENU ZAKONA NEKI SU OD RAZLOGA šTO NEKI PROPISI čEKAJU PRIMENU GODINAMA ILI SE PRIMENJUJU, ALI SE NISU POTVRDILI U PRAKSI


Na putu do Evropske unije, konkretno, u okviru poglavlja 23, ono na čemu moramo više da radimo i odakle dolazi najveći broj zadataka jeste mnogo efikasnija primena zakona. To kaže i ministar pravde. S druge strane, neki od propisa na primenu čekaju godinama, a pojedini, koji se primenjuju, nisu se potvrdili u praksi.

Da su dobri zakoni neretko nastali iz loših običaja potvrđuje onaj o rokovima izmirenja novčanih obaveza između privrednika i između njih i države. Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015) je donet kako bi se prekinuo dugačak lanac dugovanja u privredi. Šezdeset dana je rok da privrednici izmire uzajamne obaveze.

"Poslednji podaci Mreže za poslovnu podršku na uzorku od 254 anketirane firme u prvoj polovini ove godine pokazuju da je prosečan rok plaćanja na nivou 132 dana, to je više nego u periodu 2006-2009.", kaže Dragoljub Rajić iz Meže za poslovnu podršku.

Ne čeka se samo novac. GAK u Višegradskoj ulici u Beogradu dobio je novu opremu i kadrove kako bi mogao da poveća broj vantelesnih oplodnji, ali od 2009. kada je donet Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009), čeka se na banku polnih ćelija.

Aleksandar Stefanović, direktor GAK-a kaže da taj zakon iziskuje donošenje puno podzakonskih akata.

"To je veliki pravni problem i zemlje koje imaju ove banke imale su ozbiljnu i dugogodišnju pripremu da to zaživi. Banka iziskuje velika ulaganja", kaže Stefanović.

Neki akti su se menjali da bi bili efikasiniji, poput Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014). Istraga je postala tužilačka, a tužilac je dobio i više ingerencija nad policijom.

Međutim..."Iako uvodi javno tužilačku istragu koja bi trebalo da bude brža nego sudska, to nije postignuto u praksi. Neki njegovi mehanizmi komplikuju postupak, gde se stvara usko grlo", kaže profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.

Podzakonske akte čeka Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti ("Sl. glasnik RS", br. 8/2015), takozvani Zojin zakon. Iako Zakon o transplantaciji to predviđa, domovi zdravlja nemaju formulare za donorske kartice. To su samo neki primeri propisa koji uređuju stvarnost - samo na papiru.

"Za razliku od ranijeg perioda, mi sada kod vrlo značajnih zakona ostavljamo primereni rok za pripremu za njihovo sprovođenje, to je bio zakon o izvršenju, obezbeđenju, uzbunjivačima", kaže Čedomir Backović iz Ministarstva pravde.

Evropski standardi u poglavlju 23, pored ostalog, odnose se na visoki standard zaštite ljudskih prava. To je važno za menjanje statistike prema kojoj je Srbija, sa po jednom tužbom na 727 građana, rekorder pred sudom u Strazburu.

"Zakoni po svojoj prirodi ne mogu da imaju milion članova, hiljade stranica, pišu se na sažet način i uvek postoji mogućnost da ono što je želja zakonodavca nailazi na probleme primene u praksi. Zato će EU kada je reč o poglavlju 23, uspeh meriti postizanjem određenih rezultata", kaže Backović.

U Ministarstvu pravde kažu da će država, svakih šest meseci, Uniji podnositi izveštaje o napretku u primeni zakona, ali i poštovanju rokova.

Izvor: RTS, Sanja Ljubisavljević, 30.07.2016.
Naslov: Redakcija