Email Print

OČEKUJU SE ZNAČAJNE IMENE NACRTA ZAKONA O ŠTRAJKU PRE NEGO ŠTO DOĐE U SKUPŠTINSKU PROCEDURU


Završna javna rasprava o Nacrtu zakona o štrajku održana je u Beogradu, a njeni učesnici još nisu uspeli da približe stavove oko spornih odredbi - minimuma procesa rada, mesta organizovanja štrajka, zaštite imovine, između ostalih.

Predstavnici udruženja poslodavaca smatraju da bi trebalo uvesti takozvani "lokaut", odnosno mogućnost da poslodavac zatvori fabriku u vreme štrajka, ali da ta odredba važi samo za savesne poslodavce, odnosno one koji redovno isplaćuju zarade, dok sindikati i predstavnici države smatraju da je ta odredba nepotrebna.

Sindikati traže i da se iz Nacrta zakona izbaci arbitraža kao način utvrđivanja minimuma procesa rada, već da se to čini isključivo kolektivnim ugovorom.

Državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović rekao je novinarima, po završetku javne rasprave u Palati "Srbije", da ima prostora da se tekst Nacrta unapredi, i da je tokom rasprave - koja se zvanično završava 2. avgusta - bilo korisnih sugestija.

"Kada je u pitanju odredba koja se tiče mesta štrajka, preciziraćemo da to može biti svako drugo mesto, a ne samo radno mesto ili prostorije poslodavca", rekao je Martinović.

Martinović je rekao da je Nacrtom predloženo da se minimum procesa rada odredi kolektivnim ugovorima, a u delatnostima i u slučajevima kada se akteri radnici i poslodavci ne dogovore, arbitraža može biti uvedena kao još jedan od načina da se postigne dogovor.

"Naš stav je da se nađe što više mehanizama, da se utvrdi minimum procesa rada i videćemo da li će arbitraža kao način ostati ili će se taj deo zakona inovirati i prilagoditi", naveo je državni sekretar.

On je ponovio da međunarodni standardi nalažu da se radnicima za vreme štrajka ne isplaćuje zarada, već samo doprinosi za socijalno osiguranje. A rekao je i da bi trebalo preciznije odrediti nadležnosti i ulogu inspekcije rada.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da bi trebalo da se poput zakonodavstava u zemljama u okruženju (Crna Gora, Hrvatska) uvede pravo poslodavaca na lokaut kao odgovor na štrajk, ali da bi na to pravo trebalo da imaju samo poslodavci koji poštuju zakone i plaćaju redovno plate i doprinose.

On je kazao da očekuje da Nacrt zakona pretrpi značajne izmene pre nego što dođe u skupštinsku proceduru budući, da je sadašnji nacrt "restriktivan za poslodavce" i da bi mogao da bude "štetan" za potencijalne investitore. Neke odredbe, poput zaštite imovine, trebalo bi preciznije definisati, dodao je.

Predsednik Samostalnnog sindikata metalaca Srbije i predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Vujović rekao je da su u Nacrtu zakona o štrajku bespotrebne odredbe koje se tiču najave štrajka poslodavcima, koji ne isplaćuju zarade, jer time, kako je kazao, i sami ne poštuju zakon.

Po njegovom mišljenju, nepotrebno je uvođenje arbitraže. "Zakon o štrajku treba napraviti tako da radnici nateraju poslodavca da poštuje zakon, ako već država to nije uspela", poručio je Vujović.

Potpredsednik UGS "Nezavisnost" Slavko Vlaisavljević smatra da neki članovi nacrta zakona nisu precizno definisani- pre svega odredbe koje se tiču minimuma procesa rada, odnosno da treba da se definiše koji je to procenat u zavisnosti od delatnosti, takođe da se definiše koje su to delatnosti od posebnog značaja, tačno mesto štrajka...

Predstavnik Delegacije nemačke privrede u Srbiji Milan Vučković rekao je da je Nacrt zakona restriktivniji kada su u pitanju prava stranih poslodavaca, i da je ta delegacija dostavila radnoj grupi 18 predloga za izmene odredbi.

"Domaći i strani investitori žele pravnu sigurnost, a ona je ostvariva ako imamo dobar zakon o štrajku", kazao je Vučković.

Izvor: Tanjug, 31.7.2013.