Email Print

ZAKON O STEČAJU: DOMAćI ZAKON O STEčAJU JE KONKURENTAN, ALI NJEGOVE MOGUćNOSTI NISU U POTPUNOSTI POZNATE


Zakon o stečaju koji se primenjuje u Srbiji je konkurentan, ali njegove mogućnosti nisu u potpunosti poznate ni preduzećima dužnicima ni poveriocima, ocenio je za EurAktiv Srbija dugogodišnji nemački stečajni upravnik i advokat Franc Cimerman (Franc Zimmermann).

Iako u Nemačkoj ne postoji Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, Cimerman je rekao da je dobro što u Srbiji postoji institut koji obučava stečajne upravnike za posao kojim će se baviti. Profesija stečajnog upravnika nije omiljena ni u Nemačkoj i dugo godina je u javnostii izjednačavana sa pogrebnim aktivnostima, bio je iskren Cimerman koji je u Beogradu držao obuke ovdašnjim stečajnim upravnicima u okviru GIZ Projekta za pravnu reformu.

"U slučaju da me investitor pita da li da se opredeli za Srbiju kao destinaciju, ja mu ne bih mu savetovao da to ne učini u svetlu postojećeg zakona o stečaju", rekao je on.

Kako je rekao, zakon o stečaju je važan jer će u budućnosti u svetu i Evropi biti mali broj velikih preduzeća. Recimo, u sektoru proizvodnje automobila biće velikih firmi koje će opstati, dok će male nestati.

S jedne strane, pred preduzeća se stavlja zadatak da plasiraju ponudu na međunarodnom tržištu, a sa druge strane da odrede rashode za plate zaposlenih koji će pratiti dalji razvoj na tom tržištu.

Trend je da će se velike kompanije opredeljivati za zemlje koje će im ponuditi bolje uslove za proizvodnju.

"Namera velikih kompanija je da izmeste proizvodnju u zemlje koje nude povoljnije uslove. Međutim, zato je važno znati na koji način da kalkulišu rizik od stečaja bilo vlastitog preduzeća, bilo dobavljača tog preduzeća, jer će to uticati na odluku da li u nekoj zemlji da otvore svoju podružnicu", kazao je Cimerman.

Kako je naveo, stečajno pravo koje jeste konkurentno, bitno olakšava donošenje odluke o ulaganju. Od značaja su i druga pitanja poput poreskih nameta, ali za investitore je uvek važno pitanje da li će u slučaju stečaja ostvariti svoja prava i zadržati izvesnu sigurnost.

Problemi u srpskom zakonu

Problem u srpskom zakonu o stečaju iz 2010. godine nije sam zakon. Veći je problem kako preneti značaj zakona i njegove mogućnosti u javnost i upoznati preduzeća sa mogućnostima i rešenjima koja zakon predviđa, primetio je nemački stručnjak.

On je ukazao na pitanje pokretanja stečajnog postupka jer većina ljudi ne zna kakve mogućnosti ima na osnovu ovog zakona.

Postoje takođe i pogrešna shvatanja o stečajnom postupku: pogrešne slike nemaju samo zaposleni preduzeća u stečaju, već i poverioci koji veruju da će u stečajnom postupku moći da namire sva svoja potraživanja.

"Pozicija stečajnog upravnika najbolje može da se poredi sa lekarom u urgentnom centru. Njima se dovode pacijentii koji su u kritičnom stanju, a slično je i sa preduzećima u stečaju. Pogrešno bi bilo očekivati da lekar može ponovo da izleči te pacijente i od stečajnog upravnika da 100 odsto može da pomogne preduzećima", rekao je on.

Pogrešna očekivanja moraju da se promene i kod dužnika i kod poverilaca.

"Imajuću sve to u vidu Zakon o stečaju Srbije je dobar i efikasan, a veliki broj stečajnih postupaka se uspešno realizuje i privodi kraju iako je slika o medijima o tome verovatno drugačija", tvrdi Cimerman.

Kako je rekao, zakon o stečaju u Srbiji je logično i dobro strukturisan, a ima i dobre mehanizme kontrole. On je takođe kao pozitivno istakao postojanje instituta stečajnog upravnika i agencije koja nadzire rad, iako takvi instituti ne postoje u Nemačkoj.

 

Automatizovani stečaj bio je dobar

Kad je reč o propisima kojima se reguliše plan reorganizacije preduzeća, te odredbe su dobro strukturisane."Mogle bi da budu bolje, ali su praktično primenljive, i to pod uslovom da dužnik na vreme podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka", kazao je on.

"Ideju koju je imao zakonodavac u Srbiji da se predvidi automatizovano podnošenje predloga za pokretanje stečaja, ja smatram dobrim rešenjem iako je Ustavni sud Srbije te odredbe zakona proglasio neustavnim".

Kako je rekao, takvo pravilo je dobro jer prekasno pokretanje stečaja može da dovede do mnogo veće štete. Preduzeća koja su platno nesposobna godinama ostavljaju katastrofalne posledice po ceo sistem.

Zakon o stečaju Srbije predviđa mogućnost da sami poverioci pokrenu stečaj. Oni to međutim ne čine zato što ne očekuju pozitivne efekte toga.

"Na primer, ako imate preduzeće dužnika, nijedno pravilo ne sprečava direktora da prenese delove imovine preduzeća na porodicu ili je iznese napolje. Međutim, ako ne pokrenete stečajni postupak, nemate mogućnost pobijanja prethodnih radnji odnosno da tražite da se imovina vrati u pređašnje stanje".

Rokovi za pobijanje radnji u Srbiji su kratki i treba ih produžiti, ocenio je Cimerman.

"U Nemačkoj imate mogućnost da pobijate radnje 10 godina unazad, vi imate mogućnost 5 godina retroaktivno da pobijate ove radnje i to je isuviše kratak rok", rekao je on.

Taj rok je relevantan jer u Nemačkoj u 80% svih stečajnih postupaka, ljudi dođu do činjenica koje mogu da se pobijaju, što omogućava da se poveća stečajna masa.

Srbija ima Agenciju

Komentarišući rad Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, on je ocenio da je njen osnovni zadatak da obuči stečajne upravnike za materiju kojom treba da se bave, što je vrlo važno.

U Nemačkoj ne postoji analogna agencija, a stečajni upravnici u Nemačkoj su uglavnom članovi advokatskih kancelarija.

"Ne vidim razlog da se i u Srbiji advokati ne bave stečajem jer su to uglavnom pravna pitanja", smatra on.

U Nemačkoj takođe ne postoji licenca za rad stečajnog upravnika. Strukovne asocijacije ih kontrolišu, kao i društva za sertifikaciju. U međuvremenu su stečajni upravnici krenuli na sertifikaciju postupaka koje primenjuju kroz sertifikat ISO 9011.

Stečajni sud ih takođe kontroliše, ali su te mogućnosti ograničene, a svoje mesto u kontroli imaju i poverioci, dodao je Cimerman.

Stečajni upravnik u Nemačkoj u slučaju malverzacija garantuje svojom imovinom, naglasio je Cimerman i dodao da u Nemačkoj radi oko 2.500 stečajnih upravnika.

Govoreći o reputaciji stečajnih upravnika u svojoj zemlji, on priznaje da ona nije dobra jer oni reaguju u vanrednoj situaciji, a pritom ne mogu da ispune očekivanja ni poverilaca ni dužnika.

"U Nemačkoj je ova delatnost dugo godina izjednačavana sa pogrebnom aktivnošću, ali to je posao koji neko mora da uradi. Neko mora da donese neprijatne odluke, nekoga da otpusti, tako da je stečajni upravnik od prvog dana svestan da neće imati prijatelje"

 

Prekogranični stečaj

U EU svaka zemlja ima svoje propise o stečaju, što se načelno smatra problemom. Što su veće razlike između pojedinih zakona o stečaju, utoliko je teže formirati zajedničko tržište, objasnio je Cimerman. Prilikom donošenja odluka o ulaganju u pojedinim zemljama je važno i kako izgleda sam stečajni postupak i koliko je on pouzdan.

U poslednje vreme se nazire trend približavnja pravnih rešenja za stečaj, ne samo u zemljama EU, već i zemljama koje su bliske pravnom poretku EU.

U svetlu globalizacije svi domaći zakoni o stečaju u EU morali su da nađu odgovarajuće odredbe na koji način tretirati prekogranične stečajeve odnosno kada kompanija ima subjekte u više zemalja, dok su osnovne odredbe zakona o stečaju uvek iste: glavni cilj je najpovoljnije namirenje poverilaca i ako je moguće opstanak preduzeća.

Kad je reč o prekograničnim stečajevima, Cimerman navodi da je to vrlo teško pitanje i da nije jednostavno regulisati tu materiju. Kako je ocenio, u budućnosti će fokus biti na mogućnosti boljeg predviđanja ishoda prekograničnih stečajeva

Izvor: EurActiv.rs, 31.7.2013.