Email Print

NOV ZAKON O PRAVOBRANILAŠTVU KOJI ĆE BITI DONET DO KRAJA GODINE UVODI DRŽAVNO PRAVOBRANILAŠTVO I ODGOVORNOST DRŽAVNOG LICA KOJE PROUZROKUJE ŠTETU PO BUDŽET


  • Pojedine državne institucije nezadovoljne kako ih zastupa Republičko pravobranilaštvo. Uskoro se uvodi odgovornost državnog lica koje prouzrokuje štetu po budžet

U NARODNOJ banci Srbije vrlo su nezadovoljni postupanjem Republičkog javnog pravobranilaštva u sporu sa firmom „Dorćol inženjering“, u kom su NBS i Srbija izgubili oko četiri milijarde dinara.

Kako saznajemo u krugovima bliskim NBS, spor je izgubljen jer je RJP propustio da „preduzme neophodne radnje u postupku, a posle donošenja međupresude nisu izjavili žalbu“. Tako je sudu jedino preostalo da utvrdi osnovanost potraživanja „Dorćol inženjeringa“ protiv NBS. O ovom je obavešten i vrh Vlade.

To je jedna u nizu zamerki Pravobranilaštvu, čiji je zadatak da zastupa interese države i štiti njenu imovinu. Na dušu RJP stavljaju se i drugi izgubljeni sporovi velike vrednosti, slab kontakt sa državnim organima koje građani ili firme tuže, angažovanje privatnih advokatskih kancelarija koje ispostavljaju ogromne račune... Prilikom međunarodnih arbitraža dešavalo se da predstavnici države i advokati u inostranstvu zakupljuju sobe u hotelima sa pet zvezdica!

  • SRBIJA će, kako nam je potvrđeno u Ministarstvu pravde, do kraja godine dobiti nov zakon o pravobranilaštvu, kojim će se uvesti državno pravobranilaštvo-

Radna grupa tokom leta bi trebalo da završi radnu verziju zakona. Očekuje se da se u oktobru nađe pred Vladom. - Zakon će uvesti centralizaciju i poboljšati mehanizme za pravnu zaštitu imovine RS - kažu u Ministarstvu. - Aktuelni zakon potiče iz 1991. Novim bi trebalo da bude uvedeno Državno pravobranilaštvo, koje će na jednom mestu centralizovati tri institucije - RJP, zastupnika Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava i sličnu organizacionu jedinicu pri Ministarstvu odbrane.

U RJP kažu da „Pravobranilaštvo nije zastupalo NBS, jer ona ima svojstvo pravnog lica i brani se sama, a da je međupresudom utvrđen tužbeni zahtev zbog nezakonitog poslovanja banke, pa RJP i nije imao pravnog osnova za žalbu“. Oni su zadovoljni i rezultatima arbitraža.

Za tri godine vođena su dva arbitražna postupka: pred Arbitražnim većem Međunarodne trgovinske komore u Parizu po tužbi FCC Constructio, Alpina Mayreder i Por, odnosno njihovo koncesiono preduzeće Sever-Jug autoput d.o.o. Beograd, i postupak pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporazuma u Vašingtonu, UAB „ARVI“ IR KO i UAB SANITE, Litvanija protiv Srbije.

U oba slučaja je Srbija bila tužena. U prvom sporu arbitražno veće je odlučilo da nismo odgovorni za raskid ugovora o koncesiji, pa je odbijen zahtev za naknadu štete od 71 milion evra. Srbija mora da vrati 10.000 evra, koje je naplatila po bankarskoj garanciji, ali ne i da tužiocu naknadi troškove sudskog postupka (637.615,25 evra). Drugi postupak pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporazuma u Vašingtonu je u toku.

Na pitanje zašto pravobranioci angažuju privatne advokate i koliko to košta, Savka Mangović, zamenik republičkog javnog pravobranioca kaže:

RJP je lane imalo 259.319 predmeta, od čega je okončano 116.595. Parničnih predmeta je bilo 83.104 a okončano 28.417. Na naše pitanje koliko od toga je izgubljeno, u RJP kažu da se broj dobijenih i izgubljenih sporova „ne može eksplicitno odrediti, jer u praksi, kada u sporu po tužbi trećeg lica protiv RS tužilac delimično uspe ili tužbeni zahtev bude delimično odbijen, nemoguće je opredeliti da li je reč o izgubljenom ili dobijenom sporu“. Inače, državu najčešće tuže fizička lica, a u 7 odsto parnica država je tužilac.

- Radi najbolje moguće zaštite interesa RS, u članove pravnog tima imenuju se domaći pravni stručnjaci, pri čemu se vodi računa da pravni tim bude sačinjen od profesora, naučno, teoretsko-međunarodne reputacije, i advokata koji imaju ogromno iskustvo u arbitražnim postupcima. Kriterijum je stručnost, reputacija lica i operativnost. Podaci vezani za vođenje arbitražnog postupka, uključujući i troškove pravnog tima, nose oznaku poverljivosti. Zaštita interesa RS pretežnija je od interesa za slobodan pristup informacijama.

Mangović objašnjava da nijedan predmet u zemlji nije izgubljen zbog propuštenih rokova, odnosno zato što se pravobranioci nisu pojavljivali na ročištima.

- U svakom konkretnom predmetu Pravobranilaštvo daje pismeni odgovor na tužbu i po potrebi izjašnjava se podnescima. Ono procenjuje kada je, pored ovog, neophodno i prisustvo na raspravi.

Da stvari po državu ipak nisu sjajne kad je u pitanju trošenje državnih para, najbolje pokazuje što će vrlo brzo, kroz više zakona biti uveden princip odgovornosti državnog lica. Uskoro će državni organ koji lošim činjenjem ili nečinjenjem prouzrokuje državi štetu, morati štetu i da plati!

Izvor: www.vecernjenovosti.rs , V. C. S.