Email Print

U PRIPREMI NACRT ZAKONA O PRIVREMENOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA: ZAKON BI SE BAZIRAO NA SISTEMU VAUčERA, KOJE BI POSLODAVCI U SKLADU SA SVOJIM POTREBAMA KUPOVALI, A POTOM BI SE IZ TIH PRIHODA PROPORCIONALNO PLAćALI DOPRINOSI ZA RADNIKE


U Srbiji se na sezonskim poslovima u poljoprivredi godišnje angažuje oko 100.000 ljudi od čega oko 80 odsto radi u sivoj zoni, te je u cilju rešavanja ovog problema NALED u saradnji sa poslodavcima i predstavnicima resornih ministarstva pokrenuo inicijativu za donošenje novog zakona.

Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a, Branislav Nedimović, je rekao da je problem angažovanja sezonskih radnika najveći u poljoprivredi, pre svega oblasti uzgajanja voća i povrća.

Prema njegovim rečima, u propisima postoje instrumenti koji regulišu angažovanje sezonskih radnika, ali zbog velikog broja birokratskih procedura njihovi poslodavci ne koriste te instrumente jer su previše komplikovani.

Nedimović, koji je u Zagrebu sa predstavnicima NALED-a i privrednicima na Konferenciji o zapošaljavanju sezonskih radnika u poljoprivredi, naveo je primer da za trodnevni posao branja jabuka, poslodavac sezonca mora da prijavi u PIO fond na početku tog posla i da ga odjavi na kraju, što ga izlaže trošku dva puta u sedam dana.

Osim toga, najčešće se radi o firmama koje su van središta lokalnih administracija, što im takođe stvara dodatni trošak.

Zbog toga su, kako je naveo, sve strane u nezavidnom položaju - radnici koji nisu prijavljeni i koji nemaju zdravstvenu zaštitu, poslodavci koji se nalaze u crnoj zoni, ali i država koja ništa ne dobija u budžet.

Nedimović je naveo da je inicijativa za donošenje Zakona o privremenom angažovanju na sezonskim poslovima, koji bi regulisao ovu oblast pokrenuta pre nekoliko meseci, a da se bazira na sistemu vaučera koji efikasno funkcionišu u susednoj Hrvatskoj.

On pojašnjava da poslodavac unapred kupuje vaučere koje potom, po obavljenom poslu, lepi na ugovor o angažovanju sezonskog radnika.

Osim toga, radnik na osnovu tog ugovora, pored toga što je pravno zaštićen, može da upiše i svoj staž, dodaje Nedimović.

Prema njegovim rečima, za donošenje ovog Zakona, pored nekoliko proceduralih stvari, potrebna je samo politička volja.

Zakon može već biti spreman u oktobru, novembu, a do kraja 2016. godine može biti usvojen, rekao je Nedimović i dodao da bi u tom slučaju ceo sistem zapošljavanja sezonskih radnika mogao funkcionisati već sledeću poljoprivrednu sezonu.

Konsultant u poljoprivredi, Josip Jagušt, objašnjava da su se pre uvođenja sistema vaučera u Hrvatskoj glavni problemi kretali u rasponu od poteškoća u regulisanju plaćanja doprinosa državi, do mera zaštite na radu istatističke obrade podataka.

Prema njegovim rečima sistem vaučera ili radnih markica se pokazao dosta uspešnim jer je smanjio rad na crno i neregularnosti u plaćanju doprinosa, a istovremeno je regulisao status sezonskih radnika koji su vrlo često radeći u sivoj zoni bilo pravno nezaštićeni.

Osim toga, kako je dodao, poslodavci u skladu sa svojim potrebama u sezoni kupuju markice koje izdaje država, a potom se proporcionalno iz tih prihoda plaćaju doprinosi za radnike.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 29.06.2016.
Naslov: Redakcija