NARODNA SKUPŠTINA RS: 30. JUNA 2015. GODINE ODRżANO TREćE POSEBNO SLUšANJE AKCIONE GRUPE ZA REFORMU POLITIčKOG SISTEMA

Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije i Poslaničke grupe Boris Tadić-Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, iznele su predloge za promenu političkog sistema, na Trećem posebnom slušanju Akcione grupe za reformu političkog sistema, održanom 30. juna 2015. godine.

Jedinstvena Srbija zauzela je stav da je za tu stranku prioritet postizanje saglasnosti oko toga šta u postojećem Ustavu Republike Srbije treba promeniti. Potrebno je usaglasiti stavove oko broja narodnih poslanika i ovlašćenja predsednika Republike, pa shodno tome i utvrditi način njegovog izbora. Zalažu se i za otvaranje pitanja izbora odbornika, gradonačelnika, ali i sudija i javnih tužilaca. Smatraju da u novom Ustavu treba na drugačiji i precizniji način regulisati rad nezavisnih regulatornih tela, njihov izbor, prava i obaveze i to rešiti posebnim zakonima.

Za Socijaldemokratsku partiju Srbije je neophodno uspostavljanje Državne izborne komisije, smanjenje broja narodnih poslanika sa 250 na 150, a u AP Vojvodina sa 120 na 80. Zalagaće se i za uvođenje stepenastog izbornog cenzusa, modifikaciju raspodele poslaničkih mandata i personalno proporcionalni izborni sistem. Naveli su i neophodnost donošenja novog zakona o Vladi, koju bi činilo 15 ministara, dva potpredsednika i predsednik Vlade. SDPS predlaže da se predsednik Republike bira u Narodnoj skupštini. Ističu da je potrebno Srbiju definisati kao državu socijalno-tržišne privrede, uvesti jasnu razliku između sistematskih i ostalih zakona i uvesti obavezno srednje obrazovanje. Na spisku izmena nalazi se i ukidanje upravnih okruga i funkcije načelnika upravnog okruga, dok se za Grad Beograd predlaže utvrđivanje posebne jedinice teritorijalne organizacije. Među predlozima SDPS-a nalazi se i niz predloga koji se tiču sudske vlasti, te predlažu promenu uslova za izbor Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva i uspostavljanje Suda za rešavanje radnih sporova. Na spisku tema o kojima se mora razgovarati, po mišljenju SDPS-a, treba da se nađe i reforma PIO i RFZZO, uvođenje progresivnog oporezivanja rentijera, sveobuhvatna reforma sistema diplomatsko-konzularnih predstavništava i uspostavljanje bliske i kontinuirane saradnje Privredne komore Srbije i naučnih institucija.

Predloge za izmenu političkog sistema iznela je i poslanička grupa Boris Tadić-Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, koji ističu da reforma političkog sistema treba da pomogne u procesu što bržeg pridruživanja Evropskoj uniji, ali prevashodno omogući da se građani uključe u reformske procese u društvu. Smatraju da je neophodno krenuti od promene Ustava, ali ne tako što bi se usvajao nov, već menjao postojeći. I u SDS-u smatraju da je neophodno smanjiti broj narodnih poslanika na 150 i uvesti personalizovani proporcionalni izborni sistem. Neophodno je uvođenja neposrednog izbora gradonačelnika i predsednika opština, kao i izbora predsednika Republike, a neophodno je i dati parlamentu veću kontrolnu ulogu nad izvršnom vlašću. Zalažu se i za izmenu načina finansiranja izbornih kampanja političkih stranaka kojima bi se sprečila politička korupcija.

Stranka Zajedno za Srbiju najavljuje je da će se zalagati za decentralizaciju države kroz formiranje tri regiona, i jačanje srednjeg nivoa vlasti, koji bi imao nadležnosti u kreiranju privrednog ambijenta, kao i u oblasti obrazovanja, poljoprivrede, zdravstvene i socijalne politike. Zeleni Srbije smatraju je niz zakona u vezi sa zaštitom životne sredine neophodno ugraditi u budući Ustav. Zeleni Srbije takođe se zalažu sa smanjenje broja narodnih poslanika i izbor predsednika Republike u Narodnoj skupštini.

Na Četvrtom posebnom slušanju u petak, 10. jula 2015. godine svoje predloge za reformu političkog sistema izneće poslaničke grupe PUPS, DS i SPS i SNS.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 30.06.2015.