ODRŽANA KONFERENCIJA "PRAVOSUDNA AKADEMIJA - PRAVCI RAZVOJA I OBAVEZE AKADEMIJE NA PLANU ZA POGLAVLJE 23": STALNO USAVRšAVANJE USLOV BOLJEG PRAVOSUđA

Kvalitetno obrazovanje, učenje tokom celog života i profesionalno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija je ključni uslov boljeg pravosuđa u Srbiji, poruka je konferencije "Pravosudna akademija - pravci razvoja i obaveze Akademije na planu za Poglavlje 23".

Kako je zaključeno, reforma Pravosudne akademije predstavlja temu od najveće važosti za napredak u toj oblasti.

Ministar pravde, Nikola Selaković, istakao je da je Pravosudna akademija suštinski simbol reforme srpskog pravosuđa, institucija pred koju se u domaćem pravosuđu postavljaju najveći izazovi.

On je naglasio da je potrebno odbaciti predstavu o Akademiji kao o instituciji koja samo vrši početnu obuku, pošto je njena noseća komponenta stalna obuka nosilaca pravosudnih funkcija.

Selaković je dodao da je Ministarstvo pravde prepoznalo ulogu Pravosudne akademije kao jednu od nosećih institucija u Akcinom planu za reformu pravosuđa i Nacrtu akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23.

On je naglasio da u centru pravosuđa mora i jeste isključivo građanin, a ne sudija, advokat ili izvršitelj.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Majkl Kirbi, saglasio se sa ministrom u ideji da pravosuđe ne postoji zbog sudija, već zbog građana, poručivši da je pravosuđe koje dobro funkcioniše od ključnog značaja za državu i njenu privredu.

"I kada je reč o Pravosudnoj akademiji pitanje je kako formirate ljude koji će postati sudije. Ne možete da sprovedete Poglavlje 23 i reformu pravosuđa ako nemate sudije koje imaju odgovarajuću obuku", poručio je Kirbi.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, istakao je da značaj Pravosudne akademije nije jednako prihvaćen u celokupnoj stručnoj javnosti, odnosno da postoji otpor tome da ona bude "jedina ulazna vrata" za pravosudne profesije.

On je, međutim, upozorio da, ukoliko postoji želja da se Srbija približi evropskim institucijama i poštuje pravila igre, jedno od tih pravila je da Akademija bude osnova za ulazak u pravosudne profesije.

Prema njegovim rečima, predviđene promene seta zakona u oblasti pravosuđa trebalo bi da smanji jaz između stručnih saradnika i programa obuke na Pravosudnoj akademiji.

Šef Političkog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji, Luka Bjankoni, naglasio je da je reforma Pravosudne akademije, kako bi se osposobila da odgovori brojnim obavezama i zadacima u skladu s Nacrtom plana pregovora u Poglavlju 23, predstavlja temu od najveće važnosti za napredak u toj oblasti.

Profesionalno i kompetentno sudstvo nije nesporno garant primene vladavine prava, ono mora da obezbedi i efikasno i brzo rešavanje predmeta kako bi zaštitila prava građana, dodao je on.

"U situaciji kada se intezivno menja veliki broj propisa koje sudstvo i tužilaštvo primenjuju, potrebno je omogućiti sistemska, planska i blagovremena obuka za nosioce pravosudnih funkcija i stručne saradnike", rekao je Bjankoni.

On je podsetio da se Pravosudna akademija u svom radu do sada oslanjala na pomoć međunarodne zajednice i donatora, ali da buduća reforma pravosuđa u Srbiji mora sistemski da uredi to pitanje i uspostavi Akademiju kao poštovanu instituciju koja pripada pravosuđu.

Na konferenciji je predstavljen i novi objekat u kojem će biti smeštena Pravosudna akademija, koji će se nalaziti u Ulici Svetozara Markovića 21, kao i analiza dosadašnjeg rada Akademije i ideje za njeno usavršavanje.