Email Print

ZAKON O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI TRENUTNO PRED MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA I EVROPSKOM KOMISIJOM


Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaće ubuduće svi socijalno ugroženi građani sa evidencije centara za socijalni rad i oni iz „ranjivih“ kategorija: deca bez roditeljskog staranja, osobe u postupku oduzimanja ili s oduzetom poslovnom sposobnošću, žrtve porodičnog nasilja, torture i trgovine ljudima, azilanti... Procene su da će pravo da im država iz budžeta finansira pravnu zaštitu imati 700.000 - 900.000 ljudi koji nemaju pare za advokata! Znači, u proseku, svaki deseti.

Ovo su novine koje donosi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Po rečima Čedomira Backovića, pomoćnika ministra pravde za evropske integracije, zakon je trenutno pred međunarodnim institucijama i Evropskom komisijom, koje analiziraju da li je u skladu sa pravnim tekovinama EU, evropskim standardima i najboljom praksom. Posle toga ide na Vladu, a pred poslanicima bi trebalo da bude pre letnje pauze.

Zakon definiše 12 vrsta postupaka kada nije moguće dobiti besplatnu pravnu pomoć, među kojima su

  • privredni sporovi,
  • postupak registracije pravnog lica,
  • naknada štete za povrede časti i ugleda,
  • krivična dela po privatnoj tužbi, kada vrednost spora višestruko nadmašuje pričinjenu štetu, kada je zahtev suprotan zakonu ili kada je zloupotrebljeno pravo na besplatnu pravnu pomoć - navodi Backović.

 

DRŽAVA je, po Backovićevim rečima, odlučila da se ponaša domaćinski i ne osniva nove institucije koje bi bile uključene u primenu ovog zakona, već će zahteve za davanje pravne pomoći obrađivati centri za socijalni rad, koji će do početka primene zakona (1. januar 2015) dobiti veći broj pravnika.

Nevladine organizacije su imale mnogo primedbi na nacrt ovog zakona, tvrdeći da će suziti broj onih koji će moći da konkurišu za pomoć, da će ih svesti na socijalne slučajeve, kao i da nije dobro što je zastupanje pred sudom dozvoljeno samo advokatima i predstavnicima lokalne samouprave:

- Svesni smo da je lakše osnovati NVO ili se u nju učlaniti, nego završiti pravni fakultet i položiti pravosudni ispit - odgovara Backović. - Ali, Ministarstvo pravde mora da brine o integritetu i kvalitetu sudskih procesa. Posvećeni smo učešću civilnog društva u zakonodavnoj delatnosti, i zato smo sproveli opsežnu javnu raspravu i finalnu verziju zakona unapredili mnogim predloženim rešenjima. Ali, suština demokratije je u balansiranju suprotstavljenih interesa - u konkretnom slučaju, između želje entuzijasta da besplatna pravna pomoć bude pružana svima kao zdravstvena zaštita, i s druge ograničenjem finansijskih kapaciteta države.

Izvor: www.vecernjenovosti.rs