ZAKON O FINANSIRANJU POLITIČKIH AKTIVNOSTI: POLITIčKI SUBJEKTI KOJI SU UčESTVOVALI U IZBORNOJ KAMPANJI DUżNI SU DA AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PODNESU IZVEšTAJ O TROšKOVIMA IZBORNE KAMPANJE, U ROKU OD 30 DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA KONAčNIH REZULTATA IZBORA

Manje o nedelju dana ostalo je učesnicima pokrajinskih i republičkih izbora da Agenciji za borbu protiv korupcije podnesu izveštaje o troškovima izborne kampanje. Ovo važi kako za stranke koje su ušle u parlamente, tako i za one koje nisu prešle cenzus. Pravi posao za Agenciju tek tada počinje jer slede analize prikupljenih podataka.

Bliži se vreme za podvlačenje crte: ko je koliko trošio i odakle je stigao novac za predizborne aktivnosti?

Odgovor na drugo pitanje mogao bi privući više pažnje od samih iznosa, pogotovo imajući u vidu ranija iskustva, kada su među donatorima stranka bili i primaoci socijalne pomoći.

Međutim, čak i ako se ponovo utvrdi da je bilo paradoksalnih primera finansiranja, gotovo sigurno zbog toga niko neće krivično odgovarati. Razlog je u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti ("Sl. glasnik RS", br. 43/2011 i 123/2014)koji traži da se dokaže namera da se prikrije izvor i iznos donacije.

"Vi možete naći da su vam desetine socijalnih slučajeva dale prilog u kampanji, da konstatujete, da komunicirate sa socijalnim službama i da vam one potvrde da se zaista radi o socijalnim slučajevima, a čovek vam je dao prilog. Na njegovu rečenicu 'više volim svog partijskog šefa ili šeficu nego egzistenciju sopstvenu i porodice', vi možete samo da klimate glavom i da ne preduzmete ništa", navodi član Odbora Agencije, Zoran Stojiljković.

Osim ovakvog načina finansiranja stranka, u sivoj zoni su i aktivnosti funkcionera sa raznih nivoa vlasti tokom kampanje. Iako je istraživanje Transparentnosti Srbije pokazalo da su neki od njih tokom kampanje, a u odnosu na isti period prethodne godine, imali četiri puta više promotivnih aktivnosti, po tom pitanju trenutno gotovo ništa ne može biti urađeno.

Zbog toga bi, smatraju u Transparentnosti Srbije, ovu oblast trebalo preciznije definisati.

"Šta je to što bi funkcioneri smeli da rade kada se raspišu izbori, a šta ne, jer nema ni jednog racionalnog razoga da se tokom izborne kampanje sprovode ciljane akcije, promocije onih koji se trenutno nalaze na bilo kom nivou vlasti", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Bez obzira na ove sive zone, Agencija će svakako imati dovoljno podataka da uradi analizu troškova kampanja. Kako su najavili, koristiće podatke koje su prikupili posmatrači, zajedno sa podacima dostavljenim od strane banaka, jedinica lokalne samouprave, pružalaca usluga...

Dodaju i da će izveštaji koji su podneti i verifikovani biti javno dostupni na njihovom sajtu.