Email Print

POSLODAVCI I SINDIKATI U PRIVATNOM SEKTORU NISU SE SAGLASILI O IZNOSU REGRESA I TOPLOG OBROKA


Deo koji pripada radnicima, poslodavci su spremni da mesečno isplate, ali ne i ono što odlazi u državnu kasu, odnosno poreze na ta davanja.

Među zaposlenima, mnogo je onih koji prinadležnost - regres, nisu nikad ni videli, a mnogima se ova, ali i stavka - topli obrok, isplaćuju u okviru zarade.

Budući da su većini radnika one veoma male, ni ne znaju da su regres i topli obrok deo plate.

Naravno, ima preduzeća koji redovno isplaćuju regres i topli obrok, ali ih je daleko manje nego onih drugih. Naime, zbog krize, prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, zamrznuto je odmah po usvajanju, a većina zaposlenih je u međuvremenu ostvarila veći deo prava iz tog ugovora.

Najznačajnija stavka tiče se isplate većeg toplog obroka i regresa. Zaposleni u javnim službama izborili su se za to posebnim kolektivnim ugovorima, a u privatnom sektoru – prošireno dejstvo opšteg ugovora važi samo u četiri industrijske grane.

Po rečima predsednika Saveza samostalnog sindikata Vojvodine Milorada Mijatovića, teško je reći koliko radnika prima regres i topli obrok, jer je situacija vrlo šarolika, negde je reč o sasvim malim iznosima, jer nije jasno određeno iznos, odnosno za one koji nisu potpisali kolektivne ugovore, to nije regulisano zakonom, dok u društvenim preduzećima, javnim delatnostima, obrazovanju, zdravstvu, nisu posebno izraženi, već se primaju u okviru plate.

"Isplata toplog obroka i regresa ne sme se posmatrati kao nešto što opterećuje poslodace, a važno je da se precizno odredi iznos za te dve stavke, koje bi bile izvan plate, kako ne bi došlo do zloupotreba", kaže Mijatović.

Stvarnost za mnoge radnike je drugačija, jer recimo, za oko 100.000 metalaca, kolektivni ugovor potpisan je nedavno, a primena novog obračuna za topli obrok i regres očekuje se tek za tri meseca. Naravno, ukoliko nadležni izađu u susret poslodavcima i ta davanja oslobode oporezivanja i zahtevu sindikata da osnova za obračun ne bude minimalna, već prosečna zarada.

Po rečima Zorana Vujovića iz Samostalnog sindikata metalaca, minimalna zarada je socijalna kategorija i nije osnov za obračun drugih kategorija kao što je to topli obrok ili regres. Umesto da regres bude jednak minimalnoj zaradi, a topli obrok 20 odsto zarade, sindikat metalaca traži više, da topli obrok iznosi 15 odsto prosečne zarade, a regres da bude u visini 75 odsto te zarade.

Poslodavci su spremni da mesečno isplate deo koji pripada radnicima, ali ne i ono što odlazi u državnu kasu. Kako kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, to bi bilo 8.500 dinara, ali kada se na to doda još 63 posto za poreze i doprinose, dolazi se do velikih iznosa, koji nemaju smisla.

Inače, u većini evropskih zemalja davanja za topli obrok i regres su oslobođena poreza, a stručnjaci smatraju da su zahtevi poslodavaca opravdani, te da svako poresko rasterećenje, podstiče zapošljavanje. Po rečima ekonomiste Danila Šukovića, smanjenja prihoda u budžetu, ukoliko se na ova sredstva ne bi plaćao porez, mogao bi se rešiti, odnsono sredstva nadomestiti, većim oporezivanjem bogatog sloja stanovništva.

Izvor: Dnevnik