Email Print

ZAMRZAVANJE PLATA U JAVNOM SEKTORU I POVEĆANJE POREZA NA DODATU VREDNOST SU DAO HITNIH KRATKOROČNIH MERA KOJE BI TREBALO DA SPROVEDE BUDUĆA VLADA


Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže da je to uz poboljšanje uslova za investicije i reformu javnog sektora, jedino rešenje za Srbiju ukoliko u budućnosti ne želi drastično smanjenje javnih rashoda i rast socijalnih tenzija.

On je istakao da u slučaju se nastavi povećanje budžetskog deficita i javnog duga zemlje neće biti načina da se izbegnu drastične mere fiskalne štednje.

Vlahović je upozorio da je samo u prvom kvartalu budžetski deficit Srbije dostigao skoro 50 milijardi dinara, i ako se njegovo povećanje nastavi istim tempom do kraja godine deficit će dostići 200 milijardi dinara, što je za 50 milijardi više od plana.

On je ukazao i na alarmantan rast platnobilansnog deficita Srbije, za 52 odsto u prvom tromesečju ove godine u istom periou prošle godine.

Kako je naglasio Vlahović, Srbija odlaganje reformi plaća rastom javnog duga, niskom ekonomskom aktivnošću, izuzetno visokom spoljnom neravnotežom, odnosno visokim spoljnotrgovinskim i platnobilansnim deficitom.

Prema njegovim rečima, kratkoročne mere fiskalne konsolidacije podrazumevaju dramatično smanjenje budžetskog deficita i potrebe države da se dalje zadužuje, a to znači reforme i na prihodnoj i na rashodnoj strani budžeta.

Na rashodnoj strani trebalo bi zamrznuti plate u javnom sektoru, uz razmatranje da se te plate i smanje, a trebalo bi povećati PDV jer je to jedina mera koja u ovom trenutku može da obezbedi dodatni prihod u budžet, pa bi tako njegovo povećanje za tri odsto donelo prihod od 50 milijardi dinara, rekao je Vlahović.

Takođe, trebalo bi sagledati mogućnost zamrzavanja penzija na sadašnjem nivou i napraviti detaljnu analizu sopstvenih prihoda i rashoda budžetskih korisnika, reformirsati porez na imovinu i oporezivanje godišnjih prihoda građana, racionalizovati penzijski fond i smanjiti subvencije velikim poslovnim sistemima, dodao je on.

  • Nova vlada će imati mali manevarski prostor za štednju, tako da zamrzavanje plata i penzija neće moći da se izbegne, kaže ekonomista Miroljub Labus.

"Moraće da dođe do zamrzavanja, jer za nekoliko meseci neće biti para u budžetu. Ljudi mogu da pričaju šta hoće, tačno je da su plate i penzije male, ali jednostavno nećemo imati novca", rekao je Labus.

On je, ipak, dodao da ćevlada teško uspeti da to izvede, jer je u pitanju vrlo nepopularna mera. "Ljudi moraju da poveruju da se uz tu meru se preduzimaju i neke druge mere koje će da pokrenu privredu, pa da prihvate da se kratkoročno odriču. Ako nema tih mera, teško da će građani prihvatiti odricanja", rekao je Labus, uz podsećanje da su izdaci za penzije su najveći problem zemlje.

Labus je istakao da je to što imamo više penzionera nego radnika ozbiljan problem i da nijedna zemlja ne može tako da živi.

Prema Labusovim rečima, situacija u zemlji je jako teška - budžetski deficit je veliki, kurs dinara ne može da se održi na određenom nivou.

"Ono o čemu je juče govorio Fiskalni savet, sve je to tačno. Moramo, međutim, da znamo da ako povećamo poreze i smanjimo potrošnju to će recesiono da deluje na smanjenje privredne aktivnosti“, naveo je on.

Labus je najavio da nas stoga očekuje "period manje privredne aktivnosti i da više radimo za manje pare“ i dodao da je, u našoj situaciji, manje bitno šta bi "neko uradio“, nego da li "onaj koji vodi politiku ima mandat i želju, a ako to ima lako može da obezbedi tim da se nešto uradi“.

Kod državnog trošenja mora da se preseče i da se fiskalna politika uskladi sa monetarnom politikom Narodne banke Srbije, izjavio je on.

On je naglasio da u naredne tri godine nećemo imati veliki privredni rast, jer malo izvozimo, te je stoga odmah posle stabilizacije budžeta potrebno sprovesti novu industrijsku politiku da počnemo nešto da proizvodimo i da izvozimo.

  • Ne može se tražiti povećanje poreza na dodatu vrednost dok se ne iscrpu sve rezerve za uštede u budžetskim rashodima, kaže poslanica SNS Jorgovanka Tabaković.

Tabakovićeva je kazala da se budžetski novac rasipa kroz nenaplaćivanje poreza, sivu ekonomiju i preterano oporezivanje rada.

Ona je dodala da je "iznad svega prošle godine bilo neoprostivo što nije donet novi zakon o javnim nabakama, već je najmanje 740 miliona evra godišnje odlazilo nezakonito i na taj način su se kupovali glasovi birača".

Mere za sređivanje stanja u javnim finansijama koje je Fiskalni savet juče predložio novoj vladi, prema njenim rečima, ne podrazumevaju ono na čemu je SNS insistirala tri po godine unazad.

Tabakovićeva smatra da su potrebne mere štednje i racionalizacija u javnim finansijama, ali pre svega na strani troškova i kontrole javnih sredstava, na taj način što će sesva javna preduzeća i svi direktni i indirektni budžetski korisnici staviti pod kontrolu ministra finansija i Trezora.

"Dok se to ne uradi, a mora odmah da uradi, niko nema pravo da izađe pred građane ni sa kakvim novim opterećenjem", zaključila je ona i dodala da je tako nešto "neodgovorno i neozbiljno".

  • Predlog Fiskalnog saveta da se zamrznu penzije i plate u javnom sektoru, a da se granica za penziju za žene izjednači s muškarcima, kratkoročno je rešenje. To je ocenila poreski stručnjak Milica Bisić, koja navodi da te mera za štednju nije najbolji odgovor na pretnju prevelikog javnog duga koji preti da eksplodira već ove godine, piše Politika.

Da do toga ne bi došlo potrebno je sprovesti što pre i dugoročne mere, pre svega, kroz izmenu poreskog sistema. Pri tom se tu ne misli na povećanje poreza, mada se i to predlaže, izjavila je Bisić.

"Država mora ovaj problem trajno da reši kroz izmenu poreskog sistema, što ne znači direktno povećanje poreza, već potpuno drugačiji odnos prema poreskim obavezama.Pre svega da država nauči da na vreme izmiruje svoje obaveze, što do sada nije bio slučaj, jer je upravo ona generator nelikvidnosti",apeluje Bisićeva.

"Kada se govori o zamrzavanju plata i penzija treba ići ili na njihovo potpuno umanjenje, odnosno postaviti pitanje da li nam je zaista potreban toliki broj agencija i tolika administracija, a druga mogućnost je relativno smanjenje odnosno njihovo zamrzavanje", pojasnila je.

  • Na pitanje da li je moguće izbeći najavljeni scenario – zamrzavanje plata i penzija i u novoj vladi, Zoran Popov, ekonomista i stručnjak za penzije, kaže da bi takva odluka bila loša, jer bi se time dodatno produbila kriza u zemlji.

    "Zamrznute penzije i plate znače automatski i smanjenje tražnje. To za sobom vuče manju proizvodnju i dalje otpuštanje radnika, što će dodatno osiromašiti kasu. Održivi ekonomski rast i razvoj jedino su rešenje da se ne ponavlja scenario iz 2008. godine", kategoričan je Popov.

    Nije u redu, objašnjava Popov, ni da penzije uvek budu prve na udaru štednje u javnoj potrošnji. Kada bi se smanjila korupcija u sistemu javnih nabavki i uštedelo oko 800 miliona evra, trećina iznosa, koji će ove godine država dati iz budžeta za pokrivanje manjka u kasi, PIO bi bio namiren.

Ukoliko se nova vlada odluči na kresanje izdataka to će samo dati kontraefekat, kaže on i dodaje da Srbija ne treba po svaku cenu da prihvata predloge MMF-a koji će i ako ponovo dođe u Srbiju predložiti da se ide na kresanje plata i penzija. Vlada dobro treba da promisli o posledicama takve odluke, a MMF takvu priču priča svuda u svetu. Pitanje je da li ih treba poslušati, upozorava Popov.

Iako su penzije u aprilu povećane 3,46 odsto, one su zbog pada dinara od početke godine obezvređene za oko 15 procenata, pa je pitanje kako s daljim njihovim obezvređivanjem omogućiti koliko-toliko pristojnu starost za penzionere.

  • Miroslav Zdravković, ekonomista, kaže da najave o zamrzavanju plata i penzija nisu spekulacije, već realnost s obzirom na to da je situacija u javnom sektoru izuzetno loša.

    Jedini način da do toga ne dođe jeste da se krene s blagim povećanjem broja zaposlenih, da se poveća ekonomska aktivnost, a samim tim i poreska. Zdravković ne vidi da bi u ovakvim okolnostima Srbiji išta moglo pomoći, pa ni dolazak Međunarodnog monetarnog fonda čiji su zahtevi poznati kada je u pitanju javni sektor i dalja reforma Fonda PIO, kaže on.
Izvor: Tanjug, Beta, Politika