Email Print

SRBIJA U OBAVEZI DA OD JANUARA 2018. GODINE SMANJI EMISIJE IZ TERMOELEKTRANA NA UGALJ I USKLADI ENERGETSKI SEKTOR SA EVROPSKIM NORMAMA


U procesu pristupanja Evropskoj uniji Srbija će morati da transformiše energetski sektor da bi smanjila zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj i uskladila ga sa evropskim normama. U praksi, to znači velika ulaganja u čistije tehnologije, ali i zatvaranje nekih postrojenja. Evropska alijansa za okolinu i zdravlje saopštava da je zagađenje vazduha u Srbiji ozbiljan zdravstveni problem i uzrok velikog broja prerane smrti, plućnih i srčanih oboljenja.

Svakodnevna praksa lekara na plućnoj klinici u Beogradu pokazuje da je vazduh koji dišemo u Srbiji loš. Stalni porast plućnih i drugih oboljenja - 35 odsto u poslednjih 15 godina - govori u prilog tome.

"Imamo značajno povećanje obolevanja od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća u odnosu na pre 15-20 godina. Postoji isto tako značajni stalni porast obolevanja od karcinoma pluća - to su neki direktni pokazatelji koji govore o našoj lošoj životnoj sredini", kaže direktorka Klinike za pulmologiju u Beogradu, Dragana Jovanović.

Osim saobraćaja i stambenog grejanja, proizvodnja struje sagorevanjem uglja je jedan od glavnih zagađivača.

U termoelektrane u Obrenovcu se svakodnevno doprema 100.000 tona uglja, a zatim sagoreva u ovim postrojenjima. Tako se dobija 50 odsto ukupne električne energije u Srbiji. Problem je kako rešiti pitanje zagađenja i štetnih gasova koji izlaze iz ovih dimnjaka.

U Termoelektrani "Nikola Tesla" kažu da su ugradnjom filtera već smanjili emisiju čestica prašine na dozvoljene granice. Ali glavni posao na usklađivanju sa evropskim normama tek predstoji. Kao članica Energetske zajednice Srbija ima obavezu da već od januara 2018. godine smanji emisije iz termoelektrana.

"Pred nama je veliki posao da zvršimo odsumporavanje i denitrifikaciju u svim tim pogonima i to je do 2025. godine zaista jedna ozbiljna investicija koju EPS mora da realizuje. Po nekim procenama to je reda veličine 600-700 miliona evra", ističe ministar energetike, Aleksandar Antić.

Prema izveštaju vodeće evropske organizacije koja se bavi uticajem životne sredine, troškovi obolevanja zbog zagađenja mnogo su veći i iznose oko četiri milijarde evra godišnje.

"Podaci pokazuju da je vazduh u Srbiji razlog za brigu. Procenjuje se da je broj prerane smrti u Srbiji oko 1.000 godišnje usled zagađenja vazduha", kaže Ana Štaufer iz Evropske alijanse za životnu sredinu.

Do 2023. godine neke termoelektrane će uz odobrenje evropske zajednice moći da rade ograničeni broj sati godišnje. Manja postrojenja će biti zatvorena, a preostala će morati da rade po još strožijim normama koje stupaju na snagu 2028. godine.

"Srbija ne treba da sprovodi skupe mere zato što to traži EU već zato što zagađenje ima ozbiljne posledice po građane. Građani Srbije imaju isto pravo da udišu čist vazduh kao i oni u ostatku Evrope", kaže Nikolas Sendrović iz Evropske komisije.

Izbor koji čeka Srbiju u pregovorima sa EU - kako i u kom roku platiti veliki račun prilagođavanja evropskim ekološkim normama - kako bi se smanjio račun koji se plaća u zdravlju.

Izvor: Vebsajt RTS, Dušan Gajić, 30.03.2016.
Naslov: Redakcija