Email Print

31. MARTA 2013. GODINE POČELA PRIMENA ZAKONA O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA


"Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama čija je primena počela 31. marta, trebalo bi da smanji nelikvidnost privrede i spreči poremećaje na tržištu", ocenila je savetnica u Ministarstvu finansija i privrede Nina Samardžić.

Ona je rekla da u ministarstvu očekuju da će primena ovog zakona dovesti do redovnosti u izmirenju novčanih obaveza i sprečavanja neblagovremenog plaćanja novčanih obaveza.

"Mislimo da će se na taj taj način izbeći dosadašnja praksa da mala i srednja preduzeća, odnosno preduzeća manje ekonomske snage i finansijskih kapaciteta, kreditiraju ekonomski jača preduzeća i tako sama upadaju u nelikvidnost", rekla je Nina Samardžić.

Prema njenim rečima, u Ministarstvu finansija i privrede očekuju da će javni sektor primenom ovog zakona na svim nivoima, od države, preko pokrajine, gradova, opština, do javnih preduzeća, obezbediti apsolutno poštovanje i redovno izmirenje obaveza koja javni sektor bude preuzimao od 31. marta 2013. godine.

U Ministarstvu očekuju punu, a ne delimičnu primenu zakona, kojim su plaćanja javnog sektora privredi ograničena na 45 dana, a međusobna plaćanja kompanija na 60 dana.

"Formirali smo Radnu grupu za implementaciju zakona koja će redovno pratiti i preduzimati eventualno neophodne mere da bi se zakon u punom smislu primenjivao", rekla je savetnica u Ministarstvu finansija i privrede Srbije.

Ona je napomenula da Zakon predviđa i više izuzetaka i precizirala da se obavezujući rokovi ne odnose na preduzeća koja su u stečaju i u restrukturiranju. Jedan od izuzetaka je, dodala je, Republički fond za zdravstveno osiguranje gde zakon predviđa da je opšti rok za izmirenje obaveza maksimalno do 90 dana.

Izuzeci su i plaćanja između kompanija u slučajevima gde je neophodno da se ugovorom predvidi kreditni posao. "Tu zakonodavac propisuje mogućnost rokova plaćanja do 90 dana, ali uz uslov da se na polovini predviđenog ugovrenog roka reguliše polovina ukupne novčane obaveze. Zakonodavac ostavlja slobodu kompanijama da ugovore bilo koji rok plaćanja, ukoliko dužnik iz tog odnosa obezbedi ili prezentira ili preda poveriocu bankarsku garanciju koja će biti neopoziva i bezuslovna ili od banke avaliranu menicu", kaže Samardžićeva.

Zakonom je napravljen i izuzetak u ugovorenim poslovima poljoprivrednog gazdinstva ili zemljoradničke zadruge koja nabavlja osnovni repormaterijal za obavljanje osnovne delatnosti, pa u tim slučajevima mogu da se ugovaraju i duži rokovi od zakonom propisanih 60 dana.

Za one koji ne budu poštovali zakon predviđene su i kazne i nadoknade, među kojima je i to da poverilac ima pravo da traži od dužnika nadoknadu za kašnjenje u iznosu od 20.000 dinara.

Prekršajne kazne za pravno lice, privredni subjekt ili subjekt javnog sektora iznose od 100.000 do 2 miliona dinara, za preduzetnika od 10.000 do 500.000 dinara, a za vlasnika poljoprivrednog gazdinstva od 10.000 do 150.000 dinara. Takođe, predviđena je kazna od 5.000 do 150.000 za odgovorna lica u javnom sektoru, za zastupnika privrednog društva, zadruge i druga pravna lica.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija i privrede, 29.3.2013.