Email Print

ASOCIJACIJA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA: ZAKON O OGRANIčENJU ROKOVA PLAćANJA NEćE IMATI PUNE EFEKTE


Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Knežević je agenciji Beta rekao da zakon ne obuhvata i ne rešava nasleđena dugovanja, ni države prema privredi, ni javnih preduzeća ni lokalnih samouprava.

Kako je dodao, po sadašnjem zakonu firme koje su u restrukturiranju ili one koje su namenjene privatizaciji ne moraju da vrše obaveze po osnovu ovog zakona.

"Zakon je pošao od potpuno pogrešne pretpostavke da novca ima i da su likvidna i preduzeća i država i lokalne zajednice, ali da iz nekih nepoznatih razloga neće da plaćaju blagovremeno pa će ih sad zakon prisliti na to", ocenio je Knežević, koji je i vlasnik tekstilne kompanije Modus.

On je objasnio da su stvarni rokovi plaćanja u Evropi 30 dana, a u Srbiji 130 dana.

Knežević je rekao da je besmislena zakonska odrednica da ukoliko državno ili javno preduzeće ili lokalna samouprava ne izvrše blagovremeno plaćanje, da se plaćaju zatezene kamate iz budžeta.

"Zašto bi se sad našim sredstvima građana i privrede plaćala činjenica da neki nesavesni državni činovnik nije ižvršio blagovremeno plaćanje", naveo je Knežević.


On je rekao i da ovaj zakon može da ugrozi osnovni tržišni postulat, a to je sloboda ugovaranja, jer u zemljama koji imaju slične zakone rokovi mogu biti i duži ukoliko su pokriveni banakarskom garancijom.

"Opasnost koju ćemo pomno pratiti je ovaj zakon može dosvesti do blokade velikog dela firmi koje posluju na ivici likvidnosti i može se dogoditi da donese više štete nego koristi", ocenio je Knežević.

  • S druge strane u Ministarstvu finansija su ocenili da bi Zakon o rokovima plaćanja, čija primena počinje danas, trebalo bi da smanji nelikvidnost privrede i spreči poremećaje na tržištu.

Kako je ocenila je savetnica u Ministarstvu finansija i privrede Srbije Nina Samardžić, u tom ministarstvu očekuju da će primena Zakona o ograničavanju rokova plaćanja "dovesti do redovnosti u izmirenju novčanih obaveza i sprečavanje neblagovremenog plaćanja novčanih obaveza". 

"Mislimo da će se na taj taj način izbeći dosadasnja praksa da mala i srednja preduzeća, odnosno preduzeća manje ekonomske snage i finansijskih kapaciteta, kreditiraju ekonomski jača preduzeća i tako sama upadaju u nelikvidnost", rekla je Samardžićeva.

U Ministarstvu, prema njenim rečima, očekuju da će javni sektor primenom ovog zakona na svim nivoima, od države, preko pokrajine, gradova, opština, do javnih preduzeća, obezbediti apsolutno poštovanje i redovno izmirenje obaveza koja javni sektor bude preuzimao od 31. marta 2013. godine.

Nina Samardžić je istakla da u Ministarstvu finansija i privrede Srbije očekuju punu, a ne delimičnu primenu zakona, kojim su plaćanja javnog sektora privredi ograničena na 45 dana, a medjusobna pllaćanja kompanija na 60 dana.

"Formirali smo Radnu grupu za implementaciju zakona koja će redovno pratiti i preduzimati eventualno neophodne mere da bi se zakon u punom smislu primenjivao", rekla je savetnica u Ministarstvu finansija i privrede Srbije.

Istakla je da se početak primene Zakona o ograničavanju plaćanja poklapa s početkom primene novog zakona o javnim nabavkama od 1. aprila, tako da, kako je navela, očekuje dodatne sinergetske efekte.

"Mislim da ćemo ostvariti pre svega znatnu transparentnost, kontrolu novcanih tokova i redovnost. Na tome baziramo očekivanje da će država i javni sektor i svi korisnici državnih sredstava biti u mogućnosti da izmiruju svoje novčane obaveze", rekla je Nina Samardžić.

Ona je navela da je prilikom pripreme Zakona o rokovima plaćanja uočeno izuzetno neredovno plaćanje i neredovno izmirenje novčanih obaveza, kao i da firme i javni sektor "predvidjaju, ugovaraju izuzetno duge i neopravdano duge rokove plaćanja".

"Pokazatelji govore da prosečan rok plaćanja u Srbiji iznosi 134 dana, dok je u zemljama regiona 69 dana", rekla je Samardžićeva.

Ona je podsetila da je Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama stupio na snagu 25. decembra 2012, ali primena počinje od 31. marta 2013. godine, jer je javnom sektoru i privredi ostavljen period da se pripreme za to.

Samardžićeva je napomenula da Zakon predvidja i više izuzetaka i precizirala da se obavezujući rokovi ne odnose na preduzeća koja su u stečaju i u restrukturiranju.

Medju izuzecima su plaćanja Republičkog fond za zdravstveno osiguranje i korisnke sredstava tog fonda, gde zakon predvidja da se postepeno do do 2015. godine rok za izmirenje obaveza smanji na 90 dana.

Prema rečima Samardžićeve, među izuzecima su i plaćanja izmedju kompanija u slučajevima gde je neophodno da se ugovorom predvidi kreditni posao, a zakonodavac je ostavio i slobodu kompanijama da ugovore bilo koji rok plaćanja, ukoliko dužnik iz tog odnosa obezbedi ili prezentira ili preda poveriocu bankarsku garanciju koja će biti neopoziva i bezuslovna ili od banke avaliranu menicu.

Zakonom je, prema rečima Samardžićeve, napravljen i izuzetak u ugovorenim poslovima poljoprivrednog gazdinstva ili zemljoradničke zadruge koja nabavlja osnovni repormaterijal za obavljanje osnovne delatnosti, pa u tim slučajevima mogu da se ugovaraju i duži rokovi od zakonom propisanih 60 dana.

Prema njenim rečima, za one koji ne budu poštovali Zakon o rokovima plaćanja predvidjene su i kazne i nadoknade, medju kojima je i to da poverilac ima pravo da traži od dužnika nadoknadu za kasnjenje u iznosu od 20.000 dinara.

Prekršajne kazne za pravno lice, privredni subjekt ili subjekt javnog sektora iznose od 100.000 do dva miliona dinara, za preduzetnika od 10.000 do 500.000 dinara, a za vlasnika poljoprivrednog gazdinstva od 10.000 do 150.000 dinara, rekla je savetnica u Ministarstvu finansija.


Samardžićeva je istakla i da je predvidjena kazna od 5.000 do 150.000 za odgovorna lica u javnom sektoru, za zastupnika privrednog društva, zadruge i druga pravna lica.

Izvor: B92, Beta