PROBLEM NAKNADA ZA NEZAPOSLENE I PRAVNOG STAVA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA: Advokati tvrde da se odluka VKS-a odnosi samo na naknade stečene od kraja jula 2014. godine, kada je izmenjen Zakon o radu. Oni koji su naknadu primali pre tog datuma, imaju pravo da traže razliku od Nacionalne službe za zapošljavanje. Rok za zastarevanje je tri godine, pa tužbe treba da podnesu do kraja jula 2017. godine

Nacionalnu službu za zapošljavanje tužilo je više od 40 hiljada nezaposlenih, zbog umanjenja naknade. Njih 10 hiljada dobilo je pravosnažne presude - na osnovu kojih su dobili razliku, ali je potom Vrhovni kasacioni sud odlučio da je Nacionalna služba bila u pravu. Šta se dešava sa novim tužbama građana i, sa druge strane, može li Nacionalna služba za zapošljavanje da traži vraćanje naknade zbog koje je godišnje gubila oko milijardu i 300 miliona dinara?

Osnovni sudovi u Aranđelovcu, Prijepolju, Nišu i Smederevu, preopterećeni brojem zahteva za isplatu razlike u naknadi, tražili su odluku Vrhovnog kasacionog suda kako se ta razlika obračunava.

"Metodologija obračuna se vrši u odnosu na bruto zaradu. To pravno shvatanje je objavljeno i ono bi trebalo da bude obavezujuće za sve sudove", kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Advokati tvrde da se odluka Vrhovnog kasacionog suda odnosi samo na naknade stečene od kraja jula 2014. godine, kada je izmenjen Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US). Oni koju su naknadu primali pre tog datuma, imaju pravo da traže razliku od Nacionalne službe za zapošljavanje. Rok za zastarevanje je tri godine, pa tužbe treba da podnesu do kraja jula 2017. godine.

"Postoji još nekih pet meseci vremena da se tuži pod uslovom da su primali manje od 17 hiljada dinara, odnosno da im rešenje o pravu na novčanu naknadu nije bilo veće od 24 hiljade dinara. Uslovno rečeno to je socijalna kategorija, to su korisnici koji su imali najmanja primanja", kaže advokat Nemanja Kovačević.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje još nisu odlučili da li će tražiti da im građani kojima su na osnovu sudskih presuda isplatili razliku - vrate novac, i na koji način.

"Još uvek nije doneta odluka na koji način će se eventualno nadoknaditi šteta nastala usled isplata po presudama koje su presuđene protiv Nacionalne službe za zapošljavanje, a odluka će sigurno biti doneta u saradnji sa nadležnim državnim organima", navodi Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Razlika naknade oko koje se hiljade nezaposlenih još sudi, iznosi do 2.500 dinara mesečno, kažu advokati, dok u Nacionalnoj službi za zapošljavanje tvrde da je oko hiljadu dinara. Inače, nezaposleni ne plaćaju troškove suđenja jer se uglavnom mlađi advokati koji nemaju uhodan posao, isplaćuju preko sudskih troškova koje, opet, plaća Nacionalna služba zapošljavanja.

Državna revizorska institucija podnela je tužbe protiv nadležnih koji su, nečinjenjem, naneli velike gubitke republičkom budžetu, ali do sada niko nije odgovarao.

Izvor: Vebsajt RTS, Srđan Dimitrijević, 24.02.2017.
Naslov: Redakcija