PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: ODRżANA TRIBINA "RAZMATRANJE PREDNACRTA GRAđANSKOG ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE"

Tribina "Razmatranje Prednacrta građanskog zakonika Republike Srbije" održana je u Sava Centru, 27. februara 2016. godine.

Smisao tribine, kako je naglasio predsednik Advokatske komore Beograda, Slobodan Šoškić, prilikom otvaranja, jeste da se kroz kritički osvrt, kao i raspravu i razmenu mišljenja doprinese kvalitetu teksta budućeg Građanskog zakonika. On je naglasio da javna rasprava povodom Prednacrta građanskog zakonika (dalje: Prednacrt) traje oko godinu dana i da bi prema planu trebalo da se završi u julu mesecu, ali nije isključeno njeno produženje, što zavisi od interesovanja javnosti.

Prvi uvodničar koji se obratio skupu je akademik prof. dr Slobodan Perović. Profesor Perovićizneo je svoje viđenje jednog dela Prednacrta. On je naglasio da je kodifikacija Građanskog prava ogledalo postojećeg stanja stvari ali i daje nagoveštaje o perspektivama. Kodifikacijom se učvršćuje pravna sigurnost, ali sa druge strane može postati i prepreka za dalji razvoj prava. "Ukoliko je pravni sistem nesiguran atributi pravnog poretka nisu dobro postavljeni", naglasio je profesor Perović. Tvorci Građanskog zakonika imaju zadatak da:

1. učvrste pravne odnose,

 2. otvore put evoluciji u razvoju Građanskog prava.

Najveća dilema kod izrade teksta Građanskog zakonika jeste do koje mere urediti odnose, a do koje mere dati samo određene smernice kojima će se sudovi, uzimajući u obzir i društvene odnose, rukovoditi prilikom donošenja odluka.

Republika Srbija imala je Građanski zakonik pre 170 godina koji je bio na snazi 100 godina do donošenja Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije ("Sl. list FNRJ", br. 86/46). Nakon toga nije bilo nove kodifikacije, već su donošeni partikularni zakoni, između sebe dosta neusklađeni, kojima su bile uređivane pojedine oblasti. Najvažniji od njih je svakako Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: ZOO) koji je u primeni već 37 godina.

Prvi predlog teksta Građanskog zakonika dala je Kopaonička škola prirodnog prava 2002. godine koja je od 2600 godine pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Godine 2006. doneta je Odluka o obrazovanju Komisije za izradu Građanskog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 104/2006 i 110/2006 - ispr.).

Prednacrt je u fazi javne diskusije i do sada je održano 85 plenarnih sednica. Tekst Prednacrta sastoji se od 2800 članova od čega 480 alternativnih rešenja.

Ključne odredbe Prednacrta su:

I - Opšte odredbe

II - Ugovori i drugi obligacioni odnosi

III - Svojina i drugi stvarnopravni odnosi

IV - Porodični odnosi

V - Nasleđivanje

Osnovni princip: Jačanje vladavine pravednog prava. Gradi se na tekovinama evropske pravne kulture i civilizacije, na postulatima:

1. pošteno živeti
2. drugog ne vređati
3. svakom dati šta mu pripada.

Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere

Načela Prednacrta čine kohezionu snagu svih odredbi.

Opšta načela:

1. Načelo vrline pravde i dostojanstvo ličnosti. Preuzeto iz člana 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koji glasi: "Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva."

2. Načelo savesnosti i poštenja. Postavljeno kao imperativna norma - stranke ne mogu svojom voljom umanjiti ili isključiti načelo savesnosti i poštenja.

3. Načelo autonomije volje.

Važne tačke Prednacrta:

• Deo o ugovorima i drugim obligacionim odnosima baziran je na ZOO. Posle 37 godina primene ZOO javila se potreba za određenim korekcijama u ovoj materiji imajući u vidu nekoliko činilaca. Veliki uticaj na sam tekst ZOO prilikom njegovog donošenja imao je Zakon o udruženom radu. Naime, mnoge pravne situacije iz knjige "Obligacije i ugovori, skica za zakonik o obligacijama i ugovorima" (dalje: Skica) profesora Mihaila Konstantinovića nisu uvrštene u tekst ZOO koje su sada unete u tekst Prednacrta, jer su se kosile sa tekstom Zakona o udruženom radu. Takođe, sudska praksa je u ovom dugom vremenskom periodu zauzela stavove a veliki uticaj imaju i međunarodne konvencije koje su uvele određene kategorije.

Prvi krug pitanja odnosi se na definicije. U ZOO nema definicija, npr. nema definicije krivice, već se u odmah ide na njeno stepenovanje. U Prednacrtu je data definicija krivice uzeta iz Skice prof. Konstantinovića, kao i definicije opasne stvari, odgovornosti bez krivice, bitne povrede ugovora, ugovora u privredi, pojma obligacije.

Drugi krug pitanja odnose se na proširenje izvesnih kategorija:

- odgovornost za štetu od ujeda pasa,

 - šteta od građevine,

 - proširenje odgovornosti za terorističke akte, manifestacije i demonstracije,

 - proširenje odgovornosti za moralnu štetu (nematerijalna šteta), itd.

Uvek kada je u pitanju povreda prava ličnosti daje se pravo na naknadu nematerijalne štete uključujući i pravna lica.

Treći krug pitanja odnosi se na nove neimenovane ugovore kao što su poklon, posluga, ortakluk, saradnja u poljoprivredi, izdavački, novi ugovori u privredi, lizing, tajmešering, franšizing, forfeting, bankarski poslovi itd.

• Deo o svojini i drugim stvarnim pravima sadrži odredbe o svojini kao apsolutnom pravu (osnovna kategorija) i ljudskom imovinskom pravu i njenom sticanju, zaštiti, državini, etažnoj svojini itd.

• Deo o porodičnom pravu. Dosta pažnje je posvećeno natalitetu. Predviđeno je dvostruko usvojenje (potpuno i nepotpuno) i surogat materinstvo. Sudovi treba da se rukovode generalnom klauzulom: Najbolji interesi deteta. To je standard koji će sud ceniti prilikom donošenja odluke.

• Deo o nasleđivanju. Nije pretrpeo velike izmene. Izvršeno je usaglašavanje sa evropskim pravom. Uvodi ugovor o nasleđivanju kao osnov za nasleđivanje ali ograničen na supružnike i decu.

U narednom periodu Komisija očekuje predloge javnosti za unapređenje teksta Prednacrta, naročito iz reda advokata.

Drugi uvodničar koji se obratio prisutnima je prof. dr Miodrag Orlić koji je izneo svoje viđenje dela Prednacrta. Istakao je značaj advokatske delatnosti. Imajući u vidu da je pravo rat mirnim sredstvima, nije sve jedno kakvo će biti, naglasio je on. Stanje u domaćem pravu nije zadovoljavajuće. U sudstvu postoji kriza autoriteta i nema finog sistema ujednačavanja sudske prakse.

Neophodno je urediti neuređene ili nedovoljno uređene odnose. Pravila o osnovama svojinskopravnih odnosa su dosta štura. Pravo svojine i stvarna prava u vreme SFRJ tretirani su u duhu udruženog rada, otuda i njihova manjkavost u uređenju. Rešenja treba da budu harmonična i međusobno povezana. Neophodno je suzbiti državnu svojinu kao nadsvojinu. Članom 1697. Prednacrta predviđeno je da je pravo svojine jedinstveno tako da jednaku pravnu zaštitu uživaju svi bez obzira da li su u pitanju fizička lica ili država. Neophodno je odvojiti IMPERIUM od DOMINUS.

Svojina je ljudsko pravo, što je u skladu sa Prvim dodatnim protokolom uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima čije su odredbe o svojini unete u tekst Prednacrta. Sudijama je neophodno ostaviti pravac koji će slediti.

Prednacrt potpunije uređuje određene odnose, npr. uvodi neimarsko pravo (pravo građenja).

Prof. Orlić se zatim zadržao kod deliktne odgovornosti. Na prvom mestu treba razlikovati krivicu u građanskom pravu koja je drugačija nego u krivičnom pravu. U krivičnom pravu krivica predstavlja psihički element, dok se u građanskom pravu ne gleda zamisao već samo ponašanje (socijalni fenomen). Sud prvo utvrđuje činjenično stanje, kako se štetnik ponašao a zatim to ponašanje treba da uporedi sa određenim standardom ponašanja (razumnog čoveka).

Nakon II sv. rata obim naknade prouzrokovane štete zavisio je od stepena krivice. Godine 1969. objavljena je Skica prof. Konstantinovića nakon čega je na zajedničkoj sednici Vrhovnog suda Jugoslavije odlučeno da bez obzira na stepen krivice štetnik u potpunosti nadoknađuje štetu. Viši stepen krivice smanjen je na filozofski nivo.

Kao treći uvodničar skupu se obratio prof. dr Dragor Hiber. Prof. Hiber je naglasio da je najteže bilo koncipirati Opšti deo Prednacrta imajući u vidu da treba da obuhvati sve delove kodifikacije. Shodno Prednacrtu odnos Građanskog zakonika i posebnih zakona treba da je takav da posebni zakoni ne mogu biti u suprotnosti sa načelima. Prof. Hiber je izrazio bojazan da ukoliko dođe do direktne primene načela u odnosu na članove posebnih zakona može doći do pravne nesigurnosti.

Takođe je istakao da bi Komisija trebala da bude odlučnija pri odstupanju od Skice.

Nakon kratke pauze nastavljena je živa diskusija gde su prisutni imali prilike da iznesu svoja viđenja pojedinih rešenja iz Prednacrta, kao i da postave pitanja.