Email Print

NACIONALNA STRATEGIJA ZA PROCESUIRANJE RATNIH ZLOČINA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2016-2020. GODINE: PREDVIđENO JE DA SE SVI PRIORITETNI I OZBILJNI NAVODI O RATNIM ZLOčINIMA VALJANO ISTRAżE I POTOM PROCESUIRAJU U SKLADU SA STANDARDIMA MEđUNARODNOG KRIVIčNOG PRAVA, KAO I DA SE POSTIGNE PROPORCIONALNOST U KAżNJAVANJU IZVRšILACA RATNIH ZLOčINA. STRATEGIJOM JE TAKOđE PREDVIđENO DA TUżILAšTVO ZA RATNE ZLOčINE IZRADI RADNI TEKST I USVOJI TUżILAčKU STRATEGIJU ZA ISTRAGU I GONJENJE RATNIH ZLOčINA U RS


Vlada Republike Srbije usvojila je 20. februara 2016. godine Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016-2020. godine kojom se postavljaju konkretni ciljevi i rokovi u kojima oni treba da budu ispunjeni, a jedan od najbitnih je efikasnost procesuiranja bez obzira na nacionalnost ili rang izvršioca, odnosno žrtvi.

Ministar pravde, Nikola Selaković, pozdravio je usvajanje Nacionalne strategije, ističući da ona predstavlja jasan i nedvosmislen pokazatelj opredeljenja Republike Srbije da ratni zločini moraju biti efikasno procesuirani, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost ili rang učinioca i žrtve ratnog zločina.

"Činjenica da je Strategiju usvojila Vlada, predstavlja gest podrške državnim organima nadležnim za otkrivanje i procesuiranje ratnih zločina. U tom smislu, za pohvalu je i odluka Tužilaštva za ratne zločine, kao ključne institucije u ovoj oblasti, da na temelju Nacionalne, donese tužilačku strategiju, kojom će konkretizovati mere za unapređenje svog rada", rekao je Selaković.

Najbitiniji ciljevi Strategije, koju je izradilo Ministarstvo su da se svi prioritetni i ozbiljni navodi o ratnim zločinima valjano istraže i potom procesuiraju u skladu sa standardima međunarodnog krivičnog prava, kao i da se postigne proporcionalnost u kažnjavanju izvršilaca ratnih zločina.

Postavljeni ciljevi su i obezbeđivanje jednakog tretmana osumnjičenih, bez obzira na njihovu nacionalnu, etničku i versku pripadnost ili njihov društveni status, zatim povećanje bezbednost svedoka i davalaca informacija, kao i unapređen rad Jedinice za njihovu zaštitu.

Strategija zahteva i obezbeđivanje poverljivosti istraga i svedočenja o ratnim zločinima, unapređivanje kapaciteta i rada Službe za pomoć i podršku oštećenim i žrtvama, zatim unapređenje regionalne saradnje kada su u pitanju istrage i procesuiranja ratnih zločina.

Unapređenje nivoa svesti i odnosa javnosti prema potrebi suđenja za ratne zločine, takođe je jedan od prioritetnih ciljeva Strategije.

U cilju povećanja efikasnosti postupaka za ratne zločine pred organima Republike Srbije, Strategija ističe samostalnost tužioca za ratne zločine.

Pored ostalog, u Strategiji se navodi da su Vlada i svi drugi državni organi i institucije dužni su da daju punu podršku samostalnom i efikasnom radu tužioca, kao i da su dužni da poštuju zakon i savesno sarađuju sa Tužilaštvom, i u skladu sa tim da mu na zahtev bez neopravdanog odlaganja dostave sve podatke i dokumenta koja poseduju.

Strategijom je takođe predviđeno da Tužilaštvo za ratne zločine izradi radni tekst i usvoji Tužilačku strategiju za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji, imajući u vidu Završnu strategiju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i radni tekst Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

Tužilacka strategija bi trebalo da definiše kriterijume za selekciju slučajeva ratnih zločina i stvaranje liste prioritetnih i važnijih slučajeva ratnih zločina koji treba da se procesuiraju kako bi se ispunila obaveza da svi prioritetni i važni slučajevi budu procesuirani.

U strategiji je istaknuto da bi krivična dela sa velikim brojem žrtava i/ili dela u kojima je izvršilac postupao na naročito okrutan način, trebalo bi da imaju prioritet u istrazi kao i predmeti protiv osumnjičenih visokog ranga.

Dostupnost dokaza, osumnjičenih, svedoka i žrtava trebalo bi da bude uzeta u obzir pri donošenju odluke tužioca da li će podići optužnicu protiv određenog lica ili više njih ili će taj predmet ustupiti drugom tužiocu za ratne zločine u regionu.

U donošenju takve odluke, tužilac bi takode trebalo da ima u vidu potrebu očuvanja dobrosusedskih odnosa sa drugim državama i regionalnu stabilnost uopšte, a na osnovu saznanja o tome da li se protiv istog lica za iste ili slične radnje već vodi krivični postupak u regionu ili je isto lice već osuđeno.

Vlada, prema Strategiji, treba da pruža punu podršku praksi izbegavanja suđenja u odsustvu.

U iščekivanju buduće strategije, čeka se i izbor novog tužioca za ratne zločine.

Krajem prošle godine Narodna skupština Republike Srbije nije izabrala nijednog od kandidata za tužioca koje je predložila Vlada Republike Srbije, pa je u toku ponovljeni oglas za izbor tužioca.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 28.02.2016.
Naslov: Redakcija