Email Print

UREDBA O MAKSIMALNIM I MINIMALNIM CENAMA GREJANJA: INSPEKCIJA OD PONEDELJKA KOTROLIšE CENE GREJANJA


  • Vlada Srbije je u oktobru 2012. donela Uredbu o minimalnim i maksimalnim cenama grejanja, koja će važiti do kraja grejne sezone, odnosno do 15. aprila ove godine.

Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović najavila je da će inspekcija u ponedeljak, 4. marta, početi kontrolu primena Uredbe o maksimalnim i minimalnim cenama grejanja u toplanama u Srbiji.

Ona je na skupu u Palati Srbije o uvođenju obračuna i naplate toplotne energije prema utrošku kazala da je država donošenjem te uredbe pokušala da toplane budu efikasniije.

"Problem toplana je njihova finansijska i ekonomska situacija i mi smo pokušali da se nešto promeni", istakla je Mihajlovićeva.

Prema  uredbi, cene za toplane koje koriste gas cene su od 61,07 do 91,07 dinara po kvadratnom metru, za toplane koje greju na mazut od 83,35 do 113,35 dinara, a one koje koriste biomasu mogu da naplaćuju grejanje od 73,5 do 103,5 dinara po kvadratnom metru.

Određeno je i da preduzeća plaćaju 50 odsto veću cenu grejanja od domaćinstava.

U Srbiji samo četiri od ukupno 58 toplana primenjuje naplatu grejanja po utrošku, koja omogućava niže troškove za grejanje i uštedu energenata, rečeno je na skupu "Uvođenje obračuna naplate toplotne energije prema utrošku".

Taj način obračuna primenjuju toplane u Subotici, Bečeju, Šapcu i Bačkoj Palanci, a do kraja sledeće grejne sezone još 20 toplana bi trebalo da pređe na taj model naplate.

To je predviđeno u okviru 4. faze rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, vredne oko 58 miliona evra, koju Vlada Srbije sprovodi u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW).

  • ZAKONOM O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI, KOJI ĆE BITI USVOJEN ZA DVE NEDELJE, PREDVIĐENO JE DA SVE TOPLANE, DO KRAJA GREJNE SEZONE 2015/2016. MORAJU DA PREĐU NA NAPLATU GREJANJA PO UTROŠKU.

Ministarka energetike, Zorana Mihajlović, naglasila je da su toplane najslabija karika u energetskom sistemu Srbije, jer nisu modernizovane, duguju milijarde evra za potrošene energente i nisu energetski efikasne, zbog čega moraju da reše svoje finansijske probleme i da se ozbiljno pripreme za obračun naplate grejanja po utrošku.

"To će Srbiji doneti porast energetske efikasnosti između 20 i 30 odsto, smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 20.000 tona, a građani će imati mogućnost da plaćaju tačno onoliko koliko su potrošili", rekla je Mihajlović.

Ministarka je kazala da bi i u toplanama, kao na primer u EPS-u, mogao da bude primenjen model otpisa kamata na stare dugove i reprogram osnovnog duga, ali je poručila da i toplane moraju odgovornije da se ponašaju.

Ona je podsetila da su toplane u nadležnosti lokalnih samouprava, a ne resornog ministarstva i dodala da Ministarstvo u saradnji sa ostalim učesnicima može da pomogne da se nađu rešenja za tešku situaciju u tim preduzećima.

Ambasador Nemačke u Srbiji, Hajnc Geogr Vilhelm, istakao je da je Nemačka od 2000. godine u energetski sektor Srbije investirala oko 800 miliona evra, od ukupno 1,3 milijarde evra razvojne pomoći namenjene Srbiji.

On je napomenuo da je u okviru prethodne tri faze projekta rehabilitacije toplana u Srbiji, koji se sprovodi uz pomoć Nemačke, u osam toplana, koje snabdevaju oko 140.000 građana, podignuta energetska efikasnost za više od 10 odsto, ušteđeno je 55.000 megavat-časova energije godišnje, a za oko 14.000 tona godišnje je smanjena emisija ugljen-dioksida.

  • Na skupu je rečeno da je pre uvođenja naplate grejanja po utrošku potrebno promeniti tarifni sistem za obračun cena grejanja, koji treba da se sastoji iz fiksnog i varijabilnog dela i koji mora da obuhvati opravdane troškove toplana, a neophodno je sprovesti i tendere za nabavku kalorimetara i modernizovati delove toplovodne mreže.

U Srbiji se posredstvom daljinskog sistema greje samo oko 25 odsto građana, dok je na primer u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji oko 70 odsto građana priključeno na tu mrežu, istaknuto je na konferenciji.

Govoreći o problemima u srpskim toplanama, rukovodioci tih preduzeća iz Leskovca, Novog Pazara i Zrenjanina su ukazali da su najveći problemi njihovih preduzeća veliki dugovi za potrošene energente iz prethodnih grejnih sezona, niska naplata računa za grejanje, niska cena grejanja i devastirani sistem za isporuku toplotne energije.

Izvor: Tanjug