UDRUŽENJE BANAKA SRBIJE: Ništavost odredbe o naplati troškova za obradu kredita utvrđena je u samo jednom slučaju, koji se ne primenjuje na ostale slične slučajeve. Presudom se stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja

Presuda Apelacionog suda u Beogradu od 14.12.2017. godine, kojom se naplata naknade troškova obrade kredita od strane banke oglašava ništavom i nalaže tuženoj banci da primlјeni iznos na ime ove naknade vrati korisniku kredita, izazvala je veliko interesovanje kako među klijentima banaka tako i među predstavnicima stručne javnosti i medija te iz Udruženja banaka Srbije, izdaju sledeće:

S A O P Š T E Nј E

Ništavost odredbe ugovora o kreditu o naplati naknade troškova za obradu kredita, prema dostupnom tekstu, utvrđena je samo u tom jednom konkretnom slučaju koji se ne primenjuje na sve ostale slične slučajeve. Rečeno potvrđuje i pravosnažna presuda Višeg suda u Jagodini od 05.12.2017. godine u istovrsnom predmetu spora koja presuđuje nešto potpuno suprotno i potvrđuje pravo banke na naplatu naknade ovih troškova.

Odredbe zakona kod propisivanja prava banke na naplatu ovih troškova su jasne. Prema dostupnom tekstu obrazloženja presude, osnov za ništavost predmetne odredbe ugovora nađen je u članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) koji uređuje pitanje pojma ugovora o kreditu i u tom kontekstu navodi kamatu. Međutim, već u članu 1066. istog zakona, stav 2 propisuje sadržaj ugovora o kreditu i to njegov iznos, uslove davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Očito je da se ovde predmetnom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja. Sve ovde navedeno bi moglo da ima za posledicu značajan negativan uticaj na stanje finansijske stabilnosti, a time i privredni razvoj zemlјe ukoliko se gore opisani stav prihvati kao obavezujući za sve slučajeve istog tipa.

Poseban segment ovog pitanja jeste osporavanje prava bankama da naknadu svojih troškova opredele procentualno od visine odobrenog kredita. Ovakvo, procentualno, odmeravanje troškova ničim nije zabranjeno u našoj zemlјi, zasnovano je na uporednoj praksi zemalјa regiona i Evrope i primenjuje se u domaćoj bankarskoj praksi duži niz decenija. Prema uporednoj analizi tarifa naknada za obradu kreditnog zahteva za stambene kredite, prema raspoloživim podacima centralnih banaka analiziranih zemalјa, situacija je sledeća:

Rezimirajući navedeno, potrebno je ukazati da Zakon o obligacionim odnosima prepoznaje uslove odobrenja kredita kao neophodan element sadržine ugovora o kreditu, a naknada ovih troškova, svakako, predstavlјa jedan od uslova odobrenja kredita.