Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

INDEKS OTVORENOSTI BUDŽETA: Srbija nazadovala po otvorenosti budžeta


Međunarodno istraživanje Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI) svrstalo je Srbiju na 62. mesto od 115 zemalja. Taj rezultat pokazuje da smo država u kojoj budžetski dokumenti nisu dovoljno otvoreni i sveobuhvatni. Od tri glavne oblasti istraživanja Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti, sa samo 2 poena (svetski prosek 12), a ocene za Srbiju su dobre jedino u kategoriji revizorskog nadzora.

Srbija je u ovom značajnom istraživanju za 2017. godinu dobila 43 od sto mogućih poena, što je za četiri manji skor nego 2015. godine. Usled lošijeg skora i povećanja broja obuhvaćenih zemalja, Srbija je pala za 15 mesta na listi (2015. je zauzimala 47. mesto od ukupno 102 zemlje).

Transparentnost Srbija (deo Transparency international) ocenila je da je glavni razlog za ovako lošu poziciju Srbije nepoštovanje rokova, usled čega ni građani ni narodni poslanici nemaju dovoljno vremena za razmatranje ključnih budžetskih dokumenata. Poučeni iskustvom usvajanja budžeta Republike Srbije za 2018. godinu, kada je poslanička većina utrošila raspoloživo vreme za raspravu besmislenim amandmanima, TS je preporučila autorima ovog istraživanja da ubuduće ocenjuju ne samo da li zakonodavna tela imaju na raspolaganju dovoljno vremena da razmotre predlog budžeta koji dostavi izvršna vlast, već i da li je u raspravi ostavljeno dovoljno vremena za predstavljanje svih amandmana.

Indeks otvorenosti budžeta je zasnovan na 109 indikatora koji pokazuju da li državni organi pripremaju osam ključnih budžetskih dokumenata, da li su oni dostupni javnosti i da li su informacije koje sadrže sveobuhvatne i korisne. U pitanju je jedino svetsko nezavisno i komparativno istraživanje koje ispituje stanja u tri oblasti budžetske odgovornosti: transparentnost, nadzor i učešće javnosti. Rezultati se objavljuju svake druge godine, počev od 2006.

Zemlje sa najtransparentnijim budžetima ovoga puta su Novi Zeland i Južna Afrika (89), Švedska (87), Norveška (85) i Gruzija (82), dok su zemlje sa najnižim skorom Saudijska Arabija (1), Sudan i Čad (2), Svazilend, Irak, Alžir i Liban (3). Kada je reč o zemljama u okruženju, bolji skor od Srbije imaju Slovenija (69), Hrvatska (57) i Albanija (50), dok su lošije rangirane Makedonija (37) i Bosna i Hercegovina (35).

Na loš plasman Srbije najviše je uticalo to što Vlada već godinama ne dostavlja predlog zakona o završnom računu budžeta, dok predlog budžeta dostavlja tek nakon isteka propisanog roka. Takođe, polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta u Srbiji je nedovoljno sadržajan. Usled toga, po standardima ovog istraživanja se smatra da građani, zainteresovane grupe i stručna javnost nisu imali blagovremene informacije, niti su mogli da utiču na pripremu budžeta.

Stoga se glavne preporuke za Srbiju odnose na poštovanje Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016 i 113/2017) u pogledu rokova za izradu ključnih dokumenata i njihovo objavljivanje. Polugodišnji izveštaj treba upotpuniti makroekonomskim prognozama, u skladu sa međunarodnim standardima, a "građanski budžet" bi trebalo objavljivati ranije.

Na popravljanje indeksa Srbije uticalo bi uključivanje javnosti i stručnjaka u postupak izrade budžeta kroz javna slušanja, kao i povećanje uloge javnosti u procesu revizije.

Vlada bi, po standardima ovog istraživanja, trebalo da dostavi parlamentu predlog budžeta najmanje dva meseca pre početka nove budžetske godine; s druge strane, parlament bi trebalo da vrši kontrolu budžeta, i da obezbedi uslove za nezavisno vršenje revizije.

Celokupni rezultati istraživanja dostupni su na sajtu International Budget Partnership. Sažetak nalaza i preporuka za Srbiju dostupan je sledećem linku.

Izvor: Vebsajt Transparentnost Srbija, 30.01.2018.
Naslov: Redakcija