Email Print

PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: PRINUDNI UPRAVNIK ZGRADE UVODI SE SAMO UKOLIKO STANARI NE MOGU DA SE SLOżE KO ćE VODITI SKUPšTINU STANARA. UVODI SE REGISTAR STAMBENIH ZAJEDNICA KOJI ćE BITI OBAVEZAN ZA SVE ZGRADE, KOJE REGISTACIJOM DOBIJAJU SVA SVOJSTVA PRAVNOG LICA. PREDLOG ZAKONA PREDVIđA I NOVčANU KAZNU OD 5.000 DO 50.000 DINARA ZA STANODAVCA AKO UPRAVNIKU ZGRADE NE PRIJAVI PODSTANARE


U svim zgradama u Srbiji gde stanari ne mogu da se slože ko će voditi skupštinu stanara, opština će, kako predviđa Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada, prinudno uvesti profesionalnog upravnika kojeg će stanari plaćati, rečeno je u Ministarstvu, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Usvajanje tog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije se očekuje tokom februara 2016. godine, a pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković, kaže da se odustalo do prvobitine ideje da profesionalna uprava bude obavezna u svima zgradama sa više od 30 stanova.

Inače, firme koje se profesionalno bave upravljanjem zgrada tu uslugu naplaćuju uglavnom oko 300 dinara po stanu, ali cena zavisi od broja stanova u zgradi.

Pored toga, građani će pored plaćanja te usluge morati da izdvajaju novac i za redovno održavanje zgrade.

Atanacković ističe da će lokalna samouprava postaviti jednog od profesionalnih upravnika iz registra koji će voditi Privredna komora Srbije samo do trenutka dok se ta zgrada ne organizuje u skladu sa zakonom i stanari ne odluče da li će među sobom naći nekog ko će upravljati zgradom ili zaključiti ugovor sa nekim drugim profesionalnim upravnikom koga izaberu da taj posao obavlja umesto njih.

Profesionalni upravnici su samo mogućnost za građane, dakle samo kada oni to žele zaključivaće ugovor sa profesionalnim upravnicima. Svi ostali će moći da upravljaju svojim zgradama kao i do sada, odnosno da jedan od stanara bude upravnik zgrade kao što je do sada bio predsednik skupštine stanara.

Tačno će se znati ko će moći da bude profesionalni upravnik, jer će imati licencu za koju će polagati ispit u PKS i posao upravnika će biti transparentan stanarima.

Atanacković je navela da je čest problem u zgradama da vlasik izda stan i stanari ne mogu da ga nađu kako bi učestvovao u radu skupštine stanara. "Mnogi građani su se žalili da se ne zna ko je vlasnik stana jer je nepoznat, a računa se u kvorum i ne može da se donese odluka bez njega. Ovaj Predlog zakon i to rešava na način ukoliko se neko ne odaziva i nije poznat stanarima njegov glas se neće računati u kvorum i moći će da se odlučuje u takvim sitacijama."

Predlogom zakona uvešće se red i u spoljni izgled zgrade odnosno fasade i pronađen je pravni okvir da lokalna samouprava može svojim sredstvima da učestvuje i pomaže u obnovi fasada da bi se sprečila šteta po imovinu i zdravlje trećih lica.

Pomoćnica ministra naglašava da Predlog zakona ne uvodi nijedan novi namet za građane koji se ponašaju u skladu sa zakonom i da su njime uvedeni bolji odnosi u stanovanju, jer će biti uveden red i tačno će se znati ko upravlja zgradma i ko ih održava.

Takođe, uvodi se Registar stambenih zajednica koji će biti obavezan za sve zgrade i tako će se doći do preciznih podataka o broju zgrada u Srbiji. Prijavom zgrade u Registar, ona će dobiti sva svojstva pravnog lica, što do sada nije bio slučaj pošto su zgrade imale status pravnog lica samo za poslove održavanja. Ta novina će, na primer, omogućiti bolji načini finansiranja radova na održavanju zgrade.

Tačno će se znati i ko sve izdaje stan podstanarima, pa se očekuje i masovnija naplata poreza na izdavanje stana koji iznosi 20 odsto.

Predlog zakona predviđa i novčanu kaznu od 5.000 do 50.000 dinara za stanodavca ako upravniku zgrade ne prijavi podstanare.

Predlogom zakona rešava se problem zaštićenih stanara koji su posle Drugog svetskog rata useljavani kao zakupci stanova u privatnoj svojini na neodređeno vreme. Ovim zakonom dobijaju pravo da budu preseljeni u odgovarajuće stanove i lokalna samouprava ima rok od 10 godina da reši to pitanje.

Predlogom zakona se prvi put rešava i pitanje osetljivih kategorija na teritoriji Republike Srbije - Roma u skladu sa međunarodnim standardima, te će oni koji žive u bespravno sagađenim objektima na zemljištu koje nije njihovo, a da im je takav smeštaj jedini dom, biti odgovarajuće zbrinuti u slučaju potrebe njihovog preseljenja.

"Kada se utvrdi javni interes da ih treba iseliti zbog urbanog razvoja ili preseliti, ovim zakonom se predviđaju njihova prava na odgovarajući smeštaj", navela je Atanacković dodajući da je Srbija to garantovala međunarodnim konvencijama.

Predlogom zakona stambenoj zajednici omogućeno da jednostavnije donosi odluke i sprovodi ih u praksi. Uveden je kvorum za održavanje sednice, kvorum za ponovljenju sednicu, većina za odlučivanje u redovnim poslovima kao i većina za odlučivanje za vanredne poslove, čime se pojednostavio i učinio efikasnijim dosadašnji sistem odlučivanja koji je bio komplikovan za primenu.

Više ne postoji jednoglasno odlučivanje u stambenim zajednicama što je bilo pravo veta zbog čega se dešavalo da čitava zgrada ne može da reši problem, jer se jedan vlasnik stana protivi. Sada će doneta odluka na skupštini stambene zajednice važiti za sve stanare.

Omogućeno je glasanje u pisanoj formi i putem punomoćja a regulisane su situacije u slučaju da je vlasnik stana nepoznat odnosno nedostupan kao i situacije kada su stanovi izdati u zakup čime su otklonjeni brojni problemi u praksi.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 29.01.2016.
Naslov: Redakcija